UVOD
Radni odnosi su ugovorni odnosi i ugovorom o radu zasniva se radni odnos. Osnovne
obaveze iz radnog odnosa su da je poslodavac obavezan radniku dati posao te mu za
obavljeni rad isplatiti platu, a radnik je obavezan prema uputstvima poslodavca datim u
skladu sa vrstom rada, samostalno obavljati preuzeti posao. Poslodavac ima pravo bliže
odrediti mesto i način obavljanja rada, poštujući pritom prava i dostojanstvo radnika. Takođe,
poslodavac je dužan osigurati radniku uslove za siguran rad, u skladu s posebnim zakonom i
drugim propisima.
U radnom odnosu poslodavac i radnik dužni su se pridržavati odredbi Zakona o radu,
drugih zakona, međunarodnih ugovora, drugih propisa, kolektivnih ugovora i pravilnika u vezi
s radnim odnosom. Pre stupanja radnika na rad, poslodavac mu mora omogućiti da se
upozna s propisima o radnim odnosima te ga je dužan upoznati s organizacijom rada i
zaštitom na radu.
Na sklapanje, valjanost, prestanak ili drugo pitanje u svezi s ugovorom o radu koje nije
uređeno Zakonom o radu, ili drugim zakonom, primenjuju se opšti propisi obveznoga prava.
Ugovorom o radu, pravilnikom o radu i kolektivnim ugovorom mogu se ugovoriti uslovi rada
koji su za radnika povoljniji od uslova određenih Zakonom o radu. Nepovoljniji uslovi mogu
se ugovoriti samo kolektivnim ugovorom i samo ako za to izričito ovlašćenje daje Zakon o
radu ili drugi zakon. Ako je neko pravo različito rešeno ugovorom o radu, kolektivnim
ugovorom, pravilnikom o radu ili zakonom, primenjuje se za radnika najpovoljnije pravo, ako
zakonom nije drukčije rešeno.
Radni odnos se zasniva ugovorom o radu, koji se zaključuje u pismenom obliku, pre početka
rada. Zakonom je propisan i sadržaj ugovora o radu. Ugovor mora da sadrži: odredbe o danu
početka rada, zaradi, uslovima rada, radnom mestu za koje se zasniva radni odnos,
mogućnosti raspoređivanja na drugo radno mesto u toku trajanja radnog odnosa i o drugim
pitanjima, obavezama i odgovornostima na radu i u vezi sa radom. Zaposleni ostvaruju
prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa danom početka rada.
Osnovna prava iz radog odnosa su sledeća: pravo na odgovarajuću zaradu,materijalno
obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, zaštitu na radu, zdravstvenu zaštitu i
druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, kao i prava
na druge oblike zaštite u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom. Pored toga, zaposlena
žena ima pravo na posebnu zaštitu na radu za vreme trudnoće, porođaja i materinstva, a
zaposleni mlađi od 18 godina i zaposleni invalid imaju pravo na posebnu zaštitu na radu.
Zaposleni i Poslodavac su saglasni da se na sva prava, obaveze i odgovornosti koja nisu
utvrđena ovim ugovorom primenjuju odgovarajuće odredbe zakona i opšteg akta.
1
2
PRAVNI AKTI IZ ZAKONA O RADU
Zakon o radu precizno uređuje odnos između zakona i ugovora o radu kao odnos
usklađenosti ugovora o radu sa zakonom. Ugovor o radu mora biti u saglasnosti sa zakonom
i to dvojako: tako što ugovor o radu
ne može
da sadrži odredbe kojima se zaposlenom daju
manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom, i
ugovorom o radu
mogu
da se utvrde veća prava i uslovi utvrđeni zakonom, i druga prava
koja nisu utvrđena zakonom, osim ako zakonom nije drukčije određeno.
Ugovor o radu mora biti u saglasnosti sa opštim i kolektivnim ugovorom kada ovaj kolektivni
ugovor obavezuje poslodavca, a kada se radi o uređivanju uslova za rad mora biti u
saglasnosti ne samo sa opštim i posebnim ugovorom nego i sa kolektivnim ugovorom kod
poslodavca. Redosled primene ovih pravnih akata je sledeći: ugovor o radu, kolektivni
ugovor pa zakon, jer je obim prava u obrnutom odnosu prema nivou uopštenosti pravnog
akta.
ZAKLJUČENJE UGOVORA O RADU
Ugovor o radu je akt zasnivanja radnog odnosa, kojim se uređuju prava, obaveze i
odgovornosti između zaposlenog i poslodavca. Tom prilikom je i jednoj i drugoj strani
dozvoljena sloboda ugovaranja. Iako ugovor o radu nije strogo formalan akt, jer forma
nije condicio sine qua non za njegovo postojanje, zaključuje se u pisanom obliku pre
nego što zaposleni stupi na rad. Ugovor mora biti u skladu sa Zakonom o radu i
kolektivnim ugovorom. Zaključeni ugovor o radu znači da su se stekli svi uslovi i osnovi
za zasnivanje radnog odnosa.
Ugovor o radu može se zaključiti na neodređeno i određeno vreme. Ugovor o radu u kome
nije naznačeno vreme trajanja smatraće se ugovorom o radu na neodređeno vreme. Ugovor
o radu na određeno vreme zaključuje se na period do dve godine. U slučajevima izvršavanja
posla koji traje do šest meseci; privremenog povećanja obima posla; zamene odsutnog
radnika do godinu dana, te obavljanje poslova čije je trajanje unapred određeno prirodom i
vrstom posla, zaključuje se ugovor o radu na određeno vreme. Ukoliko je ugovor o radu
zaključen suprotno napred navedenom, smatra se da se radi o ugovoru o radu na
neodređeno vreme. Ugovor o radu koji je zaključen na određeno vreme, može se, u
sporazumu sa poslodavcem, jednom ili više puta produžiti za određeni period, ali najviše do
dve godine od dana zaključivanja ugovora o radu na određeno vreme. U ovaj period
uračunavaju se i prekidi koji su trajali do dve sedmice.
Ugovor o radu ne može zaključiti lice koje nije navršilo 15 godina života i koje nema
opštu zdravstvenu sposobnost za rad. Lice koje ima između 15 i 18 godina života može
zaključiti ugovor o radu pod uslovom da pribavi uverenje da poseduje opštu zdravstvenu
sposobnost za rad i saglasnost zakonskog zastupnika. Lice mlađe od 18 godina života ne
4
•
trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena
•
otkazni rok kojeg se mora pridržavati radnik, odnosno poslodavac
SADRŽINA UGOVORA O RADU
• Radno vreme
Opštim aktom može da se utvrdi radno vreme kraće od 40 časova nedeljno, ali ne
kraće od 36 časova nedeljno. Ugovor o radu može se sklopiti i za nepuno radno vreme.
Radnik na zahtev poslodavca može raditi duže od punog radnog vremena (prekovremeni
rad), najviše 10 sati nedeljno. O rasporedu radnog vremena odlučuje poslodavac pisanom
odlukom. Poslodavac mora obavestiti radnike o rasporedu ili promeni rasporeda radnog
vremena najmanje 7 dana unapred, osim u slučaju hitnog prekovremenog rada.
• Prekovremeni rad
Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u
slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je
neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran - prekovremeni rad.
Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno, niti duže od četiri časa
dnevno po zaposlenom.
• Raspored radnog vremena
Radni dan, po pravilu traje osam časova. Poslodavac kod koga se rad obavlja u
smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored
radnog vremena može da organizuje na drugi način. Poslodavac je dužan da obavesti
zaposlenog o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena.
Preraspodela radnog vremena
Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda
delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada racionalnije korišćenje radnog
vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima. Preraspodela radnog vremena
vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku
kalendarske godine u proseku ne bude duže od punog radnog vremena. U slučaju
preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno.
Preraspodela radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom.
