SEMINARSKI RAD
Predmet:
UGOVORI ROBNOG PROMETA
Tema
UGOVOR O SKLADIŠTENJU ROBE
Mentor: Student:
______________ ______________
Sadržaj
Uvod .............................................................................................. 1
1. Pojam ugovora o skladištenju..................................................... 2
2. Vrste ugovora o skladištenju....................................................... 2
3. Ugovor o uskladištenju u našem pravu….................................... 5
4. Zaključenje ugovora u uskladištenju............................................ 5
5. Obaveze skladištara iz ugovora o skladištenju............................. 6
6. Skladišnica................................................................................... 8
7. Prava skladištara iz ugovora o skladištenju................................. 11
Zaključak ………………................................................................. 12
Literatura ......................................................................................... 14
1. POJAM UGOVORA O SKLADIŠTENJU
Pojam ugovora. - Ugovorom o uskladištenju robe, koji se smatra
ugovorom o trgovinskim uslugama, podrazumeva se takav ugovor po kojem
se skladištar obavezuje da primi i čuva određenu robu i da preduzima
potrebne ili ugovorene mere radi njenog očuvanja u određenom stanju i da je
na zahtevostavioca (ostavodavca) ili drugog ovlašćenog lica preda, a
ostavodavac (ostavilac) se obavezuje da za to plati određenu naknadu
skladištaru. Ovakvu definiciju ugovora o uskladištenju dao je Zakon o
obligacionim odnosima.
2. VRSTE UGOVORA O SKLADIŠTENJU
Specijalizacija skladišnih preduzeća prema vrstama robe, koja se
skladištava u tim skladištima i prema tehnološkom procesu kojin se
primjenjuje u pojedinim skladištima, radi održavanja i poboljšavanja stanja
robe, utiče i na specifičnosti ugovora o skladištenju, koje zaključuju
specijalizovana skladišna preduzeća.
P a prema tome u pravnoj literaturi se razlikuju tri sistema osnivanja
javnih skladišta.
1. Slobodni ili liberalni sistem osnivanja javnih skladišta i izdavanje
skladišnica, koji je u primeni u Engleskoj, SAD, Belgiji, kao kao i u
zemljama koje suizradile svoje zakonodavstvo pod uticajem prava ovih
zemalja. Po ovom sistemu skladišna preduzeća se slobodno osnivaju, bez
nekih posebnih uslova i svako skladišno preduzeće ima pravo da izdaje
skladišnice.
2. Normativni sistem u zakonima se određuje uslovi koji moraju biti
ispunjeni prilikom osnivanja javnih skladišta. Svako javno skladište ima
pravo da izdaje skladišnice. Takav sistem postoji u Italiji, Mađarskoj i kod
nas.
3. Sistem koncesija, koji je postojao u Austriji i kod nas a danas postoji u
Švajcarskoj i Francuskoj, predstavljaju takav sistem po kome se za osnivanje
javnih skladišta zahtijeva odobrenje odgovarajućih državnih organa.
Dana s kod nas se ne pravi razlika između privatnih i javnih skladišta.
Sva skladišna preduzeća se nalaze u položaju javnih skladišta.
- 2 -
Vrste skladišta. - U našoj zemlji poslovima skladištenja robe bave se
profesionalizovana pravna lica - privredni subjekti koji pružaju
profesionalne usluge skladištenja robe kao što su: javna skladišta, carinska
skladišta, konsignaciona skladišta, carinska smestišta, slobodne (carinske)
zone, slobodne carinske prodavnice i dr.
1.
Javna skladišta.
- Pod javnim skladištima se podrazumevaju
takve skladišne organizacije i pravna lica koja profesionalno
obavljaju ovu delatnost i primaju robu na čuvanje svih
deponenata i bez obzira na vrstu robe, sem u slučaju kada je
skladište specijalizovano samo za određene vrste robe.
Prilikom prijema robe na čuvanje, javno skladište ima obavezu
da deponentu izda posebnu ispravu o uskladištenju robe tzv.
skladišnicu, skladišni list. Dakle, osnovna delatnost javnih
skladišta je smeštanje i čuvanje deponentovih roba za njegov
račun a uz određenu naknadu. Ona mogu da obavljaju i druge
sporedne usluge, kao što su zaključenje ugovora o prevozu
uskladištene robe, zaključenje ugovora o osiguranju,
obavljanju carinskih i drugih formalnosti sa robom, sanitarnih
formalnosti i dr. Njima je zabranjeno da zaključuju ugovore o
kupovini i prodaji robe, bilo za svoj račun ili za račun svoga
komitenta, sem kad postoji potreba iz određenih razloga
prodaje robe koja je prispela pokvarena u skladište ili robe,
koja je u fazi kvarenja.
2.
Carinsko skladište
. - U skladu sa članom 103. Carinskog
zakona i posebnog podzakonskog propisa, carinsko skladište gde se roba
može smeštati, predstavlja zatvorenu prostoriju ili ograđeni pokriveni
prostor koji je namenjen za smeštaj carinske robe i kojima upravlja
preduzeće i drugo pravno lice čiji je predmet poslovanja skladištenje robe.
U ova carinska skladišta može se smeštati uvozna neocarinjena roba,
domaća roba, domaća roba ocarinjena za izvoz i roba koja se provozi. Za
otvaranje carinskog skladišta potrebno je odobrenje nadležne carinarnice.
3.
-Konsignaciono skladište
. - Konsignaciono skladište je
zatvorena prostorija ili ograđeni pokriveni ili nepokriveni prostor koje
otvara preduzeće i drugo pravno lice registrovano za spoljnotrgovinski
promet radi smeštaja uvozne carinske robe u svojini stranih firmi sa
kojima je zaključilo ugovor o konsignacionoj prodaji te robe na
- 3 -
