ZDRAVKOVIĆ IVANA
1
,
student doktorskih studija na Pravnom fakultetu u Novom Sadu
UGOVOR O TRGOVINSKOM ZASTUPANJU
Sadržaj:
Predmet ovog rada je ugovor o trgovinskom zastupanju kao jedan veoma značajan
ugovor o privrednim uslugama. Spada u ugovore o nalogu, koje karakteriše davanje naloga
jedne srtane drugoj da za njen račun izvrši određeni posao. Ugovor o trgovinskom zastupanju
se pojavio u XIX veku u obliku poslova agenture, kao samostalne privredne delatnosti
samostalnih i specijalizovanih trgovaca. Na međunarodnom planu regulisan je UNIDROIT
Konvencijom o zastupanju (agenciji) u međunarodnoj prodaji robe, koja još nije stupila na
snagu i Konvencijom o pravu koje se primenjuje na zastupanje iz 1978. godine, dok je u pravu
Republike Srbije regulisan Zakonom o obligacionim odnosima iz 1978. godine, čije odredbe
će, sa odgovarajućim izmenama, biti unete u novi Građanski zakonik Republike Srbije.
Ključne reči:
ugovor o trgovinskom zastupanju, ugovori o privrednim uslugama.
1. UVOD
U savremenim složenim uslovima poslovanja retkost je da jedno privredno društvo samostalno,
direktno stupa u poslovne odnose sa drugim društvom, a gotovo nemoguće da uspešno i
stučno štiti svoja prava i interese.
Razvoj nauke i novih tehnologija i njihova primena u oblastima saobraćaja, industrije,
proizvodnje jesu okolnosti koje su dovele do razvoja novih tipova poslovanja i složenijih
pravnih poslova. Jedna od inovacija jeste i ugovor o trgovinskom zastupanju, koji se javlja tek
u XIX veku u obliku posla agenture, kao samostalne privredne delatnosti samostalnih i
specijalizovanih trgovaca.
2
1
Zdravković Ivana, Jablanička 101, Srpski Miletić, R.Srbija, 0038163/124-1345, [email protected]
2
Vilus J., Carić S., Šogorov S., Đurđev D., Divljak D.,
Međunarodno privredno pravo
, Novi Sad, 2012. str.. 236.
1
2. POJAM I KARAKTERISTIKE UGOVORA O TGOVINSKOM ZASTUPANJU
Zastupanje po svojoj priprodi predstavlja obavljanje pravnih poslova i radnji za drugog, a
osnov zastupanja može biti ugovor ili zakon, s tim da je u međunarodnim privrednim odnosima
osnov zastupanja uglavnom ugovor.
3
Trgovački zastupnik je fizičko ili pravno lice koje se profesionalno bavi zastupanjem. Za
fizičko lice se obično zahteva da ima svojstvo trgovca, a za pravno da je registrovano za
obavljanje privredne delatnosti zastupanja.
4
Ugovor o trgovinskom zastupanju može se definisati kao ugovor kojim se obavezuje zastupnik
da se stalno stara da treća lica zaključuju ugovore sa njegovim nalogodavcem, i da u tom
smislu posreduje između njih i nalogodavca, kao i da po dobijenom ovlašćenju zaključuje
ugovore sa trećim licima u ime i za račun nalogodavca, a ovaj se obavezuje da mu za svaki
zaključeni ugovor isplati određenu naknadu (proviziju).
5
Ugovor o trgovinskom zastupanju dobija međunarodni karakter kada je zastupnik iz jedne
zemlje, a zastupani iz druge, ali i kada su obe ugovorne strane iz iste zemlje, s tim da zastupnik
ugovore zaključuje sa partnerima iz druge zemlje.
6
Ugovor o trgovinskom zastupanju spada u ugovore o nalogu koje karakteriše davanje naloga
jedne strane drugoj da za njen račun izvrši određeni posao. Zastupnik na osnovu ugovora o
trgovinskom zastupanju prema trećim licima istupa i u ime i za račun svog nalogodavca.
Iz definicije ugovora o trgovinskom zastupanju vidljivo je da je u pitanju
obligacija sredstva
,
a ne obligacija cilja. Ugovor o trgovinskom zastupanju je
imenovani ugovor
, koji je definisan
Zakonom. Kako se ugovorom o trgovinskom zastupanju uspostavlja trajnija poslovna saradnja
između ugovornih strana, isti predstavlja
ugovor sa trajnim prestacijama
. U pitanju je
dvostrano obavezan, teretan ugovor
, s obzirom da iz njega proizlaze ugovorne obaveze za
obe ugovorne strane. Ugovor o trgovinskom zastupanju je
formalan ugovor
po samom
zakonu. Da bi bio punovažan, neophodno je da je zaključen u pismenoj formi.
7
Ugovor o
tgovinskom zastupanju koji nije zaključen u pismenoj formi ništav je. Zahtev pismene forme
3
Kapor P.,
Spoljnotrgovinski ugovori o prodaji, zastupanju, distribuciji, kompenzacionim i komisionim poslovima
,
Beograd, 2001. str. 69.
4
Ibid.
5
Zakon o obligacionim odnosima
, ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br.
31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja)
6
Kapor P.,
navedeno delo
, str. 69.
7
Šogorov S., Arsić Z.,
Ugovori trgovinskog prava
, Novi Sad,2011., str. 98
2
forma ugovra, s tim da država članica može propisati da ugovor o zastupanju nije valjan ako za
njega ne postoji dokaz u pisanom obliku.
U Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji 1978. godine na saveznoj razini donet je
Zakon o obligacionim odnosima.
11
Navedenim zakonom regulisan je ugovor o trgovinskom
zastupanju, kao poseban imonovani ugovor trgovačkog prava.
Sve države nastale raspadom bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije bile su
preuzele Zakon o obligacionim odnosima iz 1978. godine, koji je nakon toga u tim državama
pretrpeo određene izmene. Danas je situacija u velikoj meri izmenjena. Slovenija, Makedonija,
Crna Gora i Hrvatska donele su nove zakone koji regulišu obligacione odnose. U Republici
Sloveniji je na snazi Obligacijski zakonik
12
, u Republici Hrvatskoj Zakon o obveznim
odnosima
13
, u Republici Crnoj Gori Zakon o obligacionim odnosima
14
, a u Republici
Makedoniji Zakonot za obligacionite odnosi
15
. U Republici Srbiji, Bosni i Hercegovini na snazi
je, uz odgovarajuće izmene i dopune, Zakon o obligacionim odnosima iz 1978. godine.
16
U pravnim propisima u spomenutim državama ugovor o trgovinskom zastupanju regulisan je
slično, bez značajnih razlika, s tim da zakonodavci u nekim državama pokušavaju detaljnije
urediti sadržaj ovog pravnog posla.
Države koje su potpisale Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji, na osnovu
istog preuzele su obavezu da prihvate celokupno komunitarno pravo (pravo Evropske unije).
Države koje su postale članice Evropske unije su u potpunosti implementirale propise
Evropske unije u svoja zakonodavstva.
U državama nastalim raspadom bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, kao i u
drugim evrospkim državama, ugovor o trgovinskom zastupanju je gotovo isto definisan.
Zakonodavci u kontinentalnom pravnom sistemu ugovor o trgovinskom zastupanju definišu
kao ugovor kojim se obvezuje zastupnik da se stalno brine da treće osobe sklapaju ugovore s
njegovim nalogodavcem, i da u tom smislu posreduje između njih i nalogodavca te da nakon
dobijenog ovlašćenja sklapa ugovore s trećim osobama u ime i za račun nalogodavca, a ovaj se
obvezuje da mu za svaki sklopljeni ugovor isplati određenu naknadu (proviziju).
11
Bevanda M.,
Odgovornost za štetu izazvanu neispravnim proizvodom u hrvatskom i bosanskohercegovačkom
pravu
, Mostar, 2006., str. 7.
12
Obligacijski zakonik,
Uradni list
Republike Slovenije,
št. 83/2001, 32/2004
13
Zakon o obveznim odnosima,
Narodne novine Republike Hrvatske,
br.
35/05, 41/08, 125/11, 78/15
14
Zakon o obligacionim odnosima,
„Sl. list Crne Gore“
br. 47/07 od 07.08.2008., 4/11 od 18.01.2011.
15
Zakonot za obligacionite odnosi,
Službeni vesnik na Republika Madedinija
, br. 18/2001, 4/2002, 5/2003
16
Bevanda M.,
navedeno delo,
str. 14.
4
U
Republici Hrvatskoj
ugovor o trgovinskom zastupanju regulisan je Zakonom o obveznim
odnosima u odseku 20, pod nazoivom “Ugovor o trgovinskom zastupanju” od člana 804. do
člana 825. Zakon predviđa obaveznu pismenu formu za njegovu punovažnost.
Kao osnovne obaveze zastupnika zakon propisuje sledeće:
1. obavezu zastite interesa nalogodavca;
2.
obavezu obaveštavanja o pitanjima koja su od značaja za svaki pojedinačni posao;
3.
obavezu postupanja po uputstvima nalogodavca;
4.
obavezu čuvanja poslovne, profesionalne i službene tajne svog nalogodavca;
5. obavezu vraćanja stvari koje je dobio na upotrebu za vreme trajanja ugovora.
Osnovne obaveze nalogodavca prema Zakonu o obveznim odnosima su:
1. obaveza postupanja u skladu sa načelom savesnosti i poštenja i pažnjom dobrog
privrednika;
2. obaveza obaveštavanja o svemu što je od značaja za ispunjenje zastupnikovih obaveza;
3. obaveza plaćanja provizije zastupniku za ugovore koji su sklopljeni njegovim
posredovanjem, kao i za ugovore koje je nalogodavac sklopio neposredno sa trećim
licima koje je zastupnik našao.
Zakonom je propisano da zastupnik za svoja dospela potraživanja ima pravo retencije na
iznosima koje je naplatio za nalogodavca po njegovom ovlašćenju. U ostalim državama nstalim
raspadom bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije zastpnik ima pravo zaloge na
iznosima koje je naplatio za nalogodavca po njegovom ovlašćenju.
Nakon prestanka ugovora o trgovinskom zastupanju zastupnik ima pravo i na posebnu naknadu
ukoliko je nalogodavcu pronašao nove stranke ili mu je značajno povećao obim poslovanja s
postojećim strankama, a nalogodavac je i po prestanku ugovora imao znatne koristi od tih
stranaka, te ako plaćanje tih naknada opravdavaju okolnosti slučaja, naročito gubitak provizije
u poslovanju s tim strankama. Pravo na posebnu naknadu nastaje i u slučaju da je ugovor
prestao zbog smrti zastupnika. Zastupnik će izgubiti pravo na posebnu naknadu ako u roku od
godinu dana od dana prestanka ugovora na obavesti nalogodavca da će istu zahtevati.
Zakon o obveznim odnosima Republike Hrvatske poznaje kako ugovor o trgovinskom
zastupanju zaključen na određeno vreme, tako i ugovor zaključen na neodređeno vreme.
Predviđa da ugovor zaključen na određeno vreme prestaje protekom vremena na koji je
zaključen, dok ugovor o trgovinskom zastupanju zaključen na neodređeno vreme može prestati
jednostranim raskidom bilo koje ugovorne strane, s tim da se poštuju pravila o otkaznom roku.
5
