ФАКУЛТЕТ ЗА ХОТЕЛИЈЕРСТВО И ТУРИЗАМ У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ
УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ
Предмет: ТУРИСТЧКО ПРАВО
Тема:
УГОВОР О УСЛУЖИВАЊУ ХРАНЕ И
ТОЧЕЊУ ПИЋА
Далибор Николов 104/2013
Јована Ивановић 108/2013
Децембар 2016
Врњачка Бања
Ментор:
Доцент др Андреј Мићовић
4
1.Појам
Уговор о услуживању хране и пића је уговор који закључују угоститељ, давалац услуге и
гост, корисник услуге. Уговором о услуживању хране и точењу пића, угоститељ се
обавезује да пружи госту храну и пиће затражену по жељи односно по јеловнику и карти
пића, припремљено по правилима струке у складу са нормативима угоститеља. Гост
очекује да буде услужен у разумном времену након наруџбине. Гост, даље, очекује да ће
ствари које доноси у угоститељски објекат бити очуване и да ће их моћи предати на
посебно место за чување (ако постоји и ако је то обавезно). Угоститељ је обавезан да госту
стави на располагање одређени простор опремљен потребним намештајем и прибором за
конзумацију јела и пића. Такође, да госту учини доступним и чистим санитарне
просторије, као и простор који је снабдевен потребним уређајима за осветљење, зими за
грејање, а лети за расхлађивање. Гост очекује и одређене услуге као што је употреба
телефона, телевизора, гардеробе, чивилука, паркиралишта и сл. (тзв. акцесорне услуге).
Број акцесорних услуга у садашње време и код савремених угоститељских објеката је све
већи (употреба интернета нпр.). За све те бројне акцесорне услуге, није важно да ли ће се
гост њима користити или је потребно да их посебно затражи или да ли је њихово
коришћење урачунато у укупну цену конзумирања јела и пића. Уз све то, за време
пружања угоститељских услуга, угоститељ је дужан да брине о физичком и психичком
интегритету госта. С друге стране, гост се обавезује да плати угоститељу цену за пружене
услуге, као и да се понаша са дужном пажњом односно да не ремети рад угоститеља и
боравак других гостију, да се према просторијама и инвентару угоститеља понаша са
пажњом „доброг домаћина“.
Уговор о услуживању хране и точењу пића иако често примењиван у угоститељској и
уопште туристичкој пословној пракси (као и уговор о угоститељским услугама и
агенцијски уговор о угоститељским услугама) није посебно регулисан законом. Тако је
правно уобличење овог уговора препуштено вољи уговорних страна и пословним
обичајима. Понављањем у пословној пракси, он је поступно добијао своју устаљену
правну физиономију, углавном путем пословних обичаја који настају као устаљена и
општеприхваћена правила понашања угоститеља и госта при пружању услуге прехране и
точења пића. У условима развоја туристичког промета уопште, и угоститељске
делатности, посебно, у пословној пракси је бивала све присутнија тежња за чвршћим
правним уобличењем овог уговора, где би се преко неспорно обликованих права и обавеза
странака постигла неопходна правна сигурност уговорних страна. Тај захтев нашао је
правни израз у Посебним узансама у туризму, које, примењиване у пословној пракси
широко и без измена, добијају фактичку обавезну снагу једнообразних правила, што
доприноси одређеном уједначавању бар основних правних питања која се постављају код
уговора о услуживању хране и точењу пића.
2
2.Закључење
Закључивању уговора о услуживању хране и точењу пића претходи понуда једне, и
прихват друге уговорне стране. Понуда може бити учињена или од стране угоститеља
2
Вујисић Д., Мићовић А.,
Туристичко право,
стр.211-212
