4
I
УГОВОР
О
УСТУПАЊУ
И
РАСПОДЕЛИ
ИМОВИНЕ
ЗА
ЖИВОТА
КАО
ОБЛИГАЦИОНОПРАВНИ
УГОВОР
ОД
НАРОЧИТОГ
ЗНАЧАЈА
ЗА
УСТАНОВУ
НАСЛЕЂИВАЊА
1)
Појам
уговора
о
уступању
и
расподели
имовине
за
живота
Уговор
о
уступању
и
расподели
имовине
за
живота
јесте
правни
посао
којим
једна
уговорна
страна
(
уступилац
имовине
)
уступа
и
расподељује
за
живота
другој
уговорној
страни
(
прималац
имовине
),
са
накнадом
или
без
ње
,
своју
имовину
или
њен
део
,
који
постоји
у
време
његовог
закључења
(
Стојановић
,
Н
., 2011
в
,
стр
. 362).
Иако
има
обележја
облигационоправног
уговора
,
уговор
о
уступању
и
расподели
имовине
за
живота
у
домаћем
праву
,
регулисан
је
Законом
о
наслеђивању
,
1
с
обзиром
на
наследноправне
последице
које
производи
.
Реч
је
о
једној
врсти
антиципираног
наслеђивања
.
Регулисање
наследноправним
прописима
је
наставак
традиције
и
дугогодишње
праксе
у
бившој
СФРЈ
.
Већина
бивших
југословенских
република
је
наставила
са
праксом
регулисања
уговора
о
уступању
и
расподели
имовине
за
живота
наследноправним
прописима
,
2
док
је
код
неких
уговор
регулисан
облигационоправним
прописима
.
3
Уговором
се
остварују
двоструки
правно
-
политички
циљеви
:
избегавају
се
могући
спорови
потомака
око
поделе
заоставштине
и
омогућава
се
потомку
да
стекне
одређена
материјална
добра
још
за
време
уступиочевог
живота
,
како
би
се
осамосталио
и
започео
индивудуални
живот
са
својом
породицом
.
Уговор
има
исте
последице
као
и
завештање
,
у
погледу
преноса
имовине
,
само
што
се
у
овом
случају
имовина
уступа
и
расподељује
потомцима
за
живота
.
Тежњи
претка
да
расподели
своју
имовину
за
живота
својим
потомцима
уговор
излази
у
сусрет
,
јер
за
разлику
од
уговора
о
поклону
,
учињена
1
Видети
:
чл
.
182
‐
193
Закона о наслеђивању Републике Србије
(„
Службени гласник РС
“,
бр
.
46/1995
и
101/2003).
У даљем раду користићемо скраћеницу ЗН
.
2
Видети
:
чл
.
105–115
Закона о наслеђивању Републике Хрватске
(''
Народне новине
'',
бр
.
48/2003
и
163/2003),
чл
.
109–119
Закона о наслеђивању Босне и Херцеговине
(''
Службени лист СР БиХ
'',
бр
.
22/1973)
и
чл
.
128–145
Закона о наслеђивању Републике Српске
(''
Службени гласник РС
''
бр
.
1/2009).
3
Видети
:
чл
.
546–563
Облигационог законика Републике Словеније
(''
Урадни лист РС
'',
бр
.
83/2001,
32/2004,
28/2006,
40/2007
и
97/2007),
чл
.
1022–1035
Закона о облигационим односима Републике Македоније
(„
Службен весник на РМ
“,
бр
.
18/2001,
4/2002,
5/2003,
84/2008
и
81/2009),
и чл
.
1063–1086
Закона о
облигационим односима Републике Црне Горе
(„
Службени лист РЦГ
“,
бр
.
47/2008
и
04/2011).
7
супружници
.
Уговор
може
бити
закључен
у
корист
деце
једног
или
другог
супружника
,
њихове
заједничке
деце
,
адоптата
или
других
потомака
.
Предвиђени
услов
пуноважности
је
сличан
као
и
код
уговора
о
уступању
и
расподели
имовине
за
живота
,
а
састоји
се
у
потребној
сагласности
потомака
који
су
позвани
на
наслеђе
.
Ово
решење
има
и
алтернативу
која
не
тражи
сагласност
потомака
за
закључење
уговора
.
7
Уговор
о
наслеђивању
се
закључује
,
по
правилу
,
у
циљу
распореда
имовине
за
случај
смрти
и
у
циљу
одређивања
универзалног
сукцесора
.
Овај
уговор
је
правни
посао
mortis causa,
док
је
уговор
о
уступању
и
расподели
имовине
за
живота
правни
посао
inter
vivos,
јер
се
њиме
уступа
имовина
за
живота
.
Објекат
уговора
о
наслеђивању
је
целокупна
заоставштина
или
њен
аликвотни
део
,
која
обухвата
скуп
права
и
обавеза
подобних
и
слободних
за
наслеђивање
,
у
време
отварања
наслеђа
уговорног
оставиоца
.
Код
уговора
о
уступању
и
расподели
имовине
за
живота
су
то
тачно
одређена
имовинска
права
која
припадају
уступиоцу
,
у
тренутку
закључења
уговора
.
Уговор
о
наслеђивању
може
бити
доброчин
и
теретан
,
слично
уговору
о
уступању
и
расподели
имовине
за
живота
.
Ако
постоји
накнада
,
најчешће
је
у
виду
доживотног
издржавања
.
Као
и
уговор
о
уступању
и
расподели
имовине
за
живота
и
уговор
о
наслеђивању
може
бити
једнострано
или
обострано
обавезујући
.
Једнострано
обавезујући
уговор
о
наслеђивању
постоји
ако
се
само
једна
уговорна
страна
одређује
за
наследника
,
без
утврђивања
обавеза
за
ту
страну
.
Обострано
обавезујући
уговор
о
наслеђивању
постоји
када
се
стране
уговорнице
узајамно
одређују
за
наследнике
,
или
када
се
уговорни
наследник
обавезао
да
доживотно
издржава
уговорног
оставиоца
или
неко
треће
лице
.
Уговор
о
уступању
и
расподели
имовине
за
живота
је
најчешће
једнострано
обавезујући
,
и
та
обавеза
се
састоји
у
преносу
имовине
уступиоца
,
док
је
двострано
обавезујући
ако
су
предвиђене
неке
обавезе
за
потомке
.
Нужни
наследници
имају
право
,
код
уговора
о
наслеђивању
,
да
побијају
уговор
,
ако
им
је
повређено
право
на
нужни
део
,
док
код
уговора
о
уступању
и
расподели
имовине
за
живота
то
право
не
постоји
.
Уговор
о
наслеђивању
,
по
правилу
,
производи
дејства
тек
од
смрти
оставиоца
,
а
до
тада
уговорни
наследник
нема
никаква
права
према
имовини
уговорног
оставиоца
.
Уговорни
оставилац
има
право
да
располаже
правним
пословима
међу
живима
својом
имовином
,
само
не
сме
пословима
за
случај
смрти
.
Код
уговора
о
7
Видети
:
чл
.
181
‐
184
Преднацрта Грађанског законика Републике Србије
.
