Ugovor o ustupanju i raspodjeli imovine za zivota
1
УНИВЕРЗИТЕТ
У
НИШУ
ПРАВНИ
ФАКУЛТЕТ
ЗАВРШНИ
РАД
УГОВОР
О
УСТУПАЊУ
И
РАСПОДЕЛИ
ИМОВИНЕ
ЗА
ЖИВОТА
МЕНТОР
:
СТУДЕНТ
:
ПРОФ
.
ДР
СТОЈАНОВИЋ
НАТАША
МИЉКОВИЋ
МИЛАН
БР
.
ИНДЕКСА
М
010/11
НИШ
,
ОКТОБАР
, 2013.
ГОДИНЕ
2
УВОД
Уговор
о
уступању
и
расподели
имовине
за
живота
је
облигационоправни
уговор
од
посебног
значаја
за
установу
наслеђивања
.
Уговором
се
,
у
првом
реду
,
штите
интереси
чланова
породице
,
будући
да
се
уступањем
и
расподелом
регулише
питање
преноса
имовине
између
ових
лица
и
доприноси
учвршћивању
породичних
веза
и
солидарности
међу
њима
.
Иако
је
,
поред
уговора
о
доживотном
издржавању
,
уговор
o
уступању
и
расподели
имовине
за
живота
веома
значајан
за
установу
наслеђивања
,
у
теорији
није
довољно
истражен
.
Постоје
одређена
спорна
питања
и
законске
празнине
у
погледу
неких
питања
које
треба
расветлити
.
Без
коментарисања
узрока
оваквог
стања
,
корисно
је
да
сагледамо
шта
се
може
учинити
у
позитивном
правцу
.
Зато
ћемо
овим
радом
покушати
да
дамо
скроман
допринос
у
расветљавању
спорних
питања
везаних
за
овај
уговор
.
Предмет
истраживања
у
раду
је
анализа
свих
позитивноправних
решења
,
посвећених
уговору
о
уступању
и
расподели
имовине
за
живота
,
у
земљама
бивше
СФРЈ
(
Хрватска
,
Македонија
,
Босна
и
Херцеговина
,
Република
Српска
,
Словенија
и
Црна
Гора
).
Рад
се
састоји
из
више
делова
.
У
првом
делу
,
биће
речи
о
самом
појму
уговора
и
његовој
правној
природи
.
У
оквиру
овог
дела
посебно
ће
бити
разматран
однос
овог
уговора
са
другим
облигационоправним
уговорима
од
посебног
значаја
за
наслеђивање
и
наследноправним
уговорима
.
У
другом
делу
,
анализираће
се
форма
уговора
,
у
светлу
важећих
прописа
о
наслеђивању
и
прописа
о
јавном
бележништву
.
У
трећем
делу
,
у
фокусу
истраживања
ће
бити
субјекти
који
могу
закључити
овај
уговор
,
и
анализа
правног
положаја
субјеката
који
могу
закључити
овај
правни
посао
.
Затим
,
у
четвртом
делу
биће
истражен
предмет
уговора
о
уступању
и
расподели
имовине
за
живота
.
Посебно
ће
бити
разматране
обавезе
уговорних
страна
,
када
је
овај
уговор
теретни
правни
посао
.
У
петом
делу
,
предмет
истраживања
ће
бити
дејства
уговора
,
како
наследноправне
тако
и
облигационоправне
последице
закључења
овог
правног
посла
.
Шести
део
биће
посвећен
раскиду
уговора
о
уступању
и
расподели
имовине
за
живота
,
једном
од
најважнијих
питања
везаних
за
овај
уговор
,
с
обзиром
на
учесталу
појаву
раскида
у
пракси
.
Посебно
ће
бити
разматран
раскид
уговора
као
теретног
и
као
доброчиног
правног
посла
.
У
оквиру
овог
дела
рада
,
посебан
сегмент
биће
посвећен
побијању
овог
правног
посла
од
стране
поверилаца
уступиоца
имовине
.
У
последњем
,
седмом
делу
рада
биће
речи
о

4
I
УГОВОР
О
УСТУПАЊУ
И
РАСПОДЕЛИ
ИМОВИНЕ
ЗА
ЖИВОТА
КАО
ОБЛИГАЦИОНОПРАВНИ
УГОВОР
ОД
НАРОЧИТОГ
ЗНАЧАЈА
ЗА
УСТАНОВУ
НАСЛЕЂИВАЊА
1)
Појам
уговора
о
уступању
и
расподели
имовине
за
живота
Уговор
о
уступању
и
расподели
имовине
за
живота
јесте
правни
посао
којим
једна
уговорна
страна
(
уступилац
имовине
)
уступа
и
расподељује
за
живота
другој
уговорној
страни
(
прималац
имовине
),
са
накнадом
или
без
ње
,
своју
имовину
или
њен
део
,
који
постоји
у
време
његовог
закључења
(
Стојановић
,
Н
., 2011
в
,
стр
. 362).
Иако
има
обележја
облигационоправног
уговора
,
уговор
о
уступању
и
расподели
имовине
за
живота
у
домаћем
праву
,
регулисан
је
Законом
о
наслеђивању
,
1
с
обзиром
на
наследноправне
последице
које
производи
.
Реч
је
о
једној
врсти
антиципираног
наслеђивања
.
Регулисање
наследноправним
прописима
је
наставак
традиције
и
дугогодишње
праксе
у
бившој
СФРЈ
.
Већина
бивших
југословенских
република
је
наставила
са
праксом
регулисања
уговора
о
уступању
и
расподели
имовине
за
живота
наследноправним
прописима
,
2
док
је
код
неких
уговор
регулисан
облигационоправним
прописима
.
3
Уговором
се
остварују
двоструки
правно
-
политички
циљеви
:
избегавају
се
могући
спорови
потомака
око
поделе
заоставштине
и
омогућава
се
потомку
да
стекне
одређена
материјална
добра
још
за
време
уступиочевог
живота
,
како
би
се
осамосталио
и
започео
индивудуални
живот
са
својом
породицом
.
Уговор
има
исте
последице
као
и
завештање
,
у
погледу
преноса
имовине
,
само
што
се
у
овом
случају
имовина
уступа
и
расподељује
потомцима
за
живота
.
Тежњи
претка
да
расподели
своју
имовину
за
живота
својим
потомцима
уговор
излази
у
сусрет
,
јер
за
разлику
од
уговора
о
поклону
,
учињена
1
Видети
:
чл
.
182
‐
193
Закона о наслеђивању Републике Србије
(„
Службени гласник РС
“,
бр
.
46/1995
и
101/2003).
У даљем раду користићемо скраћеницу ЗН
.
2
Видети
:
чл
.
105–115
Закона о наслеђивању Републике Хрватске
(''
Народне новине
'',
бр
.
48/2003
и
163/2003),
чл
.
109–119
Закона о наслеђивању Босне и Херцеговине
(''
Службени лист СР БиХ
'',
бр
.
22/1973)
и
чл
.
128–145
Закона о наслеђивању Републике Српске
(''
Службени гласник РС
''
бр
.
1/2009).
3
Видети
:
чл
.
546–563
Облигационог законика Републике Словеније
(''
Урадни лист РС
'',
бр
.
83/2001,
32/2004,
28/2006,
40/2007
и
97/2007),
чл
.
1022–1035
Закона о облигационим односима Републике Македоније
(„
Службен весник на РМ
“,
бр
.
18/2001,
4/2002,
5/2003,
84/2008
и
81/2009),
и чл
.
1063–1086
Закона о
облигационим односима Републике Црне Горе
(„
Службени лист РЦГ
“,
бр
.
47/2008
и
04/2011).
5
располагања
не
улазе
у
заоставштину
приликом
отварања
наследства
.
Из
имовине
која
је
предмет
уговора
,
по
правилу
,
не
може
се
намирити
нужни
део
уступиочевих
наследника
.
Да
би
уговор
производио
напред
наведена
дејства
неопходна
је
сагласност
свих
потомака
који
би
по
правилима
редовног
законског
наслеђивања
били
позвани
на
наслеђе
да
је
оно
отворено
у
време
закључења
уговора
,
или
ће
у
супротном
уговор
имати
иста
дејства
као
и
уговор
о
поклону
,
те
ће
уступљена
имовина
улазити
у
обрачунску
вредност
заоставштине
.
2)
Правна
природа
уговора
о
уступању
и
расподели
имовине
за
живота
Уговор
о
уступању
и
расподели
имовине
за
живота
је
именован
,
по
правилу
,
једнострано
обавезујући
,
доброчин
и
строго
формалан
правни
посао
.
Уговор
о
уступању
и
расподели
имовине
за
живота
спада
у
именоване
уговоре
,
јер
је
прописан
Законом
о
наслеђивању
Републике
Србије
.
Уобичајено
је
једнострано
обавезујући
,
јер
у
највећем
броју
уговора
је
предвиђена
обавеза
само
за
једну
уговорну
страну
,
и
то
обавеза
уступиоца
да
уступи
и
расподели
имовину
другој
уговорној
страни
.
Намера
даровања
се
огледа
у
уступању
имовине
другој
уговорној
страни
без
накнаде
,
на
основу
чега
произлази
да
је
уговор
о
уступању
и
расподели
имовине
за
живота
доброчин
правни
посао
.
Каузалност
је
видљива
из
намере
уступиоца
да
бесплатно
повећа
имовину
потомака
.
Могу
бити
уговорени
и
одређени
терети
на
страни
претка
,
тако
да
је
уговор
у
том
случају
мешовити
правни
посао
.
Уговором
може
бити
предвиђена
обавеза
давања
доживотног
издржавања
или
ренте
претку
од
стране
потомака
,
или
обавеза
исплате
уступиочевих
дугова
или
каква
друга
надокнада
.
Тада
је
уговор
по
редовном
току
ствари
теретан
правни
посао
.
Начело
строге
формалности
проистиче
из
обавезе
да
уговор
буде
закључен
у
писменом
облику
,
затим
да
уговор
буде
прочитан
уговорним
странама
од
стране
судије
или
јавног
бележника
,
који
је
дужан
,
том
приликом
,
да
утврди
идентитет
уговорних
страна
,
и
да
их
упозори
на
последице
његовог
закључења
и
на
крају
да
буде
оверен
од
стране
судије
или
јавног
бележника
,
у
правима
где
је
прописана
јавнобележничка
овера
.

7
супружници
.
Уговор
може
бити
закључен
у
корист
деце
једног
или
другог
супружника
,
њихове
заједничке
деце
,
адоптата
или
других
потомака
.
Предвиђени
услов
пуноважности
је
сличан
као
и
код
уговора
о
уступању
и
расподели
имовине
за
живота
,
а
састоји
се
у
потребној
сагласности
потомака
који
су
позвани
на
наслеђе
.
Ово
решење
има
и
алтернативу
која
не
тражи
сагласност
потомака
за
закључење
уговора
.
7
Уговор
о
наслеђивању
се
закључује
,
по
правилу
,
у
циљу
распореда
имовине
за
случај
смрти
и
у
циљу
одређивања
универзалног
сукцесора
.
Овај
уговор
је
правни
посао
mortis causa,
док
је
уговор
о
уступању
и
расподели
имовине
за
живота
правни
посао
inter
vivos,
јер
се
њиме
уступа
имовина
за
живота
.
Објекат
уговора
о
наслеђивању
је
целокупна
заоставштина
или
њен
аликвотни
део
,
која
обухвата
скуп
права
и
обавеза
подобних
и
слободних
за
наслеђивање
,
у
време
отварања
наслеђа
уговорног
оставиоца
.
Код
уговора
о
уступању
и
расподели
имовине
за
живота
су
то
тачно
одређена
имовинска
права
која
припадају
уступиоцу
,
у
тренутку
закључења
уговора
.
Уговор
о
наслеђивању
може
бити
доброчин
и
теретан
,
слично
уговору
о
уступању
и
расподели
имовине
за
живота
.
Ако
постоји
накнада
,
најчешће
је
у
виду
доживотног
издржавања
.
Као
и
уговор
о
уступању
и
расподели
имовине
за
живота
и
уговор
о
наслеђивању
може
бити
једнострано
или
обострано
обавезујући
.
Једнострано
обавезујући
уговор
о
наслеђивању
постоји
ако
се
само
једна
уговорна
страна
одређује
за
наследника
,
без
утврђивања
обавеза
за
ту
страну
.
Обострано
обавезујући
уговор
о
наслеђивању
постоји
када
се
стране
уговорнице
узајамно
одређују
за
наследнике
,
или
када
се
уговорни
наследник
обавезао
да
доживотно
издржава
уговорног
оставиоца
или
неко
треће
лице
.
Уговор
о
уступању
и
расподели
имовине
за
живота
је
најчешће
једнострано
обавезујући
,
и
та
обавеза
се
састоји
у
преносу
имовине
уступиоца
,
док
је
двострано
обавезујући
ако
су
предвиђене
неке
обавезе
за
потомке
.
Нужни
наследници
имају
право
,
код
уговора
о
наслеђивању
,
да
побијају
уговор
,
ако
им
је
повређено
право
на
нужни
део
,
док
код
уговора
о
уступању
и
расподели
имовине
за
живота
то
право
не
постоји
.
Уговор
о
наслеђивању
,
по
правилу
,
производи
дејства
тек
од
смрти
оставиоца
,
а
до
тада
уговорни
наследник
нема
никаква
права
према
имовини
уговорног
оставиоца
.
Уговорни
оставилац
има
право
да
располаже
правним
пословима
међу
живима
својом
имовином
,
само
не
сме
пословима
за
случај
смрти
.
Код
уговора
о
7
Видети
:
чл
.
181
‐
184
Преднацрта Грађанског законика Републике Србије
.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti