Ugovori o privrednim uslugama

UGOVORI O PRIVREDNIM USLUGAMA

UGOVOR O POSREDOVANJU U MEĐUNARODNOM PROMETU

Definicija.

Ugovor o posredovanju je takav ugovor o obavljanju privrednih usluga

kojim se jedna strana – posrednik obavezuje da nastoji da nađe i dovede u vezu sa
drugom ugovornom stranom – nalogodavcem, lice koje bi s njim pregovaralo o
zaključenju određenog ugovora, a nalogodavac se obavezuje da mu isplati određenu
naknadu, ako taj ugovor bude zaključen.

Međunarodni karakter.

Ugovor o posredovanju dobija međunarodni karakter

ukoliko ugovorne strane pripadaju različitim nacionalnim pravnim porecima.

Pravne karakteristike.

Ugovor o posredovanju je

imenovan

ugovor jer je posebno regulisan Zakonom o

obligacionim odnosima.
Ugovor o posredovanju je

neformalan

ugovor jer je za njegovo zaključenje dovoljna

prosta saglasnost volja. Posrednik je lice koje se profesionalno bavi izvršavanjem
tuđih naloga, pa se smatra da je ugovor o posredovanju zaključen ukoliko posrednik
odmah nije odbio ponudu.
Ugovor o posredovanju najčešće se zaključuje kao

ugovor po pristupu

, na osnovu

opštih uslova poslovanja posredničkih kompanija, koje ove ugovore unapred
pripremaju u vidu štampanih obrazaca.
Ugovor o posredovanju se po pravilu zaključuje kao ugovor

intuitu personae

budući

da su lična svojstva posrednika od posebnog značajna za ovu vrstu posla. To znači da
je posrednik dužan da lično izvršava obaveze iz ovog ugovora. Izuzetno, ovaj ugovor
može biti zaključen i bez obzira na lična svojstva ugovornika.
Ugovor o posredovanju je

dvostrano obavezan

ugovor s obzirom da stvara uzajamne

obaveze ugovornih strana. Posrednički posao stvara dve vrste pravnih odnosa: pravni
odnos nalogodavac – posrednik koji nastaje zaključenjem ugovora o posredovanju i
pravni odnos nalogodavac - treće lice koji nastaje izvršenjem ugovora o posredovanju
i sastoji se u zaključenju određenog ugovora između nalogodavca i trećeg lica koga je
posrednik pronašao i doveo u vezu sa nalogodavcem.
Pre zaključenja ugovora o posredovanju može se zaključiti

predugovor

kojim se

ugovorne strane obavezuju da će u određenom roku zaključiti glavni ugovor, čije su
bitne elemente već odredile.

Bitni elementi.

Bitan element ugovora o posredovanju je određenje predmeta

ugovora, što znači poslova na koje se posrednik obavezuje nalogodavcu.

Vrste posredovanja.

U zavisnosti od

predmeta ugovora o posredovanju,

posredovanje može biti: trgovinsko, transportno, pomorsko, berzansko, bankarsko, i
sl.

Izvori prava.

unutrašnje

izvore prava za ugovor o posredovanju ulaze Zakon o

obligacionim odnosima, Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, opšti uslovi
poslovanja poredničkih kompanija i poslovni običaji. Posebni

međunarodni

izvori za

Tekst predstavlja isključivo autorsko pravo Autora

ovaj ugovor ne postoje, iako se na odnose koji nastaju između posrednika i trećeg lica
analogno primenjuju pravila Konvencije o predstavljanju u materiji međunarodne
prodaje robe iz 1983. godine. U pogledu odnosa između nalogodavca i posrednika,
značajan izvor prava predstavljaju međunarodni trgovinski običaji.

Osnovne razlike između posredovanja i zastupanja.



Posrednik obavlja poslove kao samostalan privrednik, u svoje ime i za svoj
račun dok zastupnik obavlja poslove u ime i za račun nalogodavca;



Posrednik štiti interese obeju ugovornih strana, dok zastupnik štiti samo
interese svog nalogodavca;



Posrednik, po pravilu, obavlja samo faktičke radnje – pronalaženje poslovnih
partnera za svog nalogodavca, dok zastupnik zaključuje pravne poslove u ime
i za račun svog nalogodavca;



Ugovor o posredovanju je neformalan ugovor, dok je ugovor o zastupanju
formalan ugovor

Obaveze posrednika.

Posrednik je dužan tražiti sa pažnjom dobrog privrednika

priliku za zaključenje određenog ugovora i ukazati na nju nalogodavcu. On je dužan
posredovati u pregovorima i nastojati da dođe do zaključenja ugovora, ako se na to
posebno obavezao. Posrednik ne odgovara ako i pored potrebne brižljivosti ne uspe u
svom nastojanju. Posrednik je dužan obavestiti nalogodavca o svim okolnostima od
značaja   za   nameravani   posao   koje   su   mu   poznate   ili   su   mu   morale   biti   poznate.
Posrednik u privredi dužan je da vodi posrednički dnevnik, u njega ubeleži bitne
podatke o ugovoru koji je zaključen njegovim posredovanjem, kao i da izda potpisan
izvod iz posredničkog dnevnika (posrednički list). Posrednik odgovara za štetu koju bi
pretrpela jedna ili druga strana između kojih je posredovao, a koja bi nastala zbog
toga što je posredovao za poslovno nesposobno lice za čiju je nesposobnost znao ili je
mogao znati, ili za lice za koje je znao ili morao znati da neće moći izvršavati obaveze
iz   tog   ugovora,   i   uopšte   za   svaku   štetu   nastalu   njegovom   krivicom.   Posrednik
odgovara   za   štetu   koja   bi   za   nalogodavca   nastala   usled   toga   što   je   bez   dozvole
nalogodavca obavestio neko treće lice o sadržini posla, o pregovorima ili o uslovima
zaključenog ugovora (obaveza čuvanja poslovne tajne). Nalogodavac može opozvati
nalog za posredovanje u svakom momentu, ako se toga nije odrekao i pod uslovom da
opozivanje   nije   protivno   načelu   savesnosti   (u   protivnom,   duguje   naknadu   štete
posredniku). Nalogodavac nije dužan da pristupi pregovorima za zaključenje ugovora
sa licem koje je posrednik našao, niti da zaključi sa njim ugovor pod uslovima koje je
saopštio   posredniku,   ali   će   odgovarati   za   štetu   ako   je   postupio   protivno   načelu
savesnosti.

Prava posrednika.

Posrednik ima pravo na naknadu (proviziju) i u slučaju kad ona

nije ugovorena. Ako visina naknade nije ugovorena niti propisana opštim uslovima
poslovanja,   primenjuje   se   uobičajena   naknada,   a   u   odsustvu   nje,   visinu   naknade
određuje sud, prema posrednikovom trudu i učinjenoj usluzi. Ugovorenu posredničku
naknadu sud može sniziti na zahtev nalogodavca, ako nađe da je preterano visoka s
obzirom na posrednikov trud i učinjenu uslugu. Sniženje ugovorene naknade ne može
se   tražiti   ako   je   isplaćena   posredniku   posle   zaključenja   ugovora   za   koji   je   on
posredovao. Pravo na naknadu posrednik stiče u momentu zaključenja ugovora za koji
je posredovao, ako drugačije nije ugovoreno (dispozitivna odredba – moguće je na
primer   ugovoriti   da   posrednik   stiče   pravo   na   proviziju   čim   dovede   u   vezu
nalogodavca   i   treće   lice,   bez   obzira   će   oni   zaključiti   ugovor   ili   ne).   U   slučaju