S obzirom da je ugovor o prodaji dvostranoobavezujući
ugovor to znači da obje ugovorne strane imaju obaveze i
prava. Zakon reguliše sljedeće obaveze prodavaca: predaja
stvari, odgovornost za materijalne i pravne nedostatke (čl.
467. – 515.). Za razliku od prodavaca, kupac ima obavezu
isplate cijene u dogovorenom roku i preuzimanja predmeta
prodaje (čl. 516. – 519.).
Da bi ugovor o prodaji proizveo pravno dejstvo potrebno je
da se ugovorne strane dogovore, najmanje o objektivno
bitnim elementima ugovora, a to su predmet (stvar) i cijena.
Predmet prodaje mogu biti pokretne i nepokretne stvari.
Pokretne stvari su one koje se mogu premeštati s jednog
mesta na drugo bez oštećenja njihove suštine.
Ugovor o prodaji je neformalan ugovor, osim kada se radi o
prodaji nekretnine (čl. 455. Zakona o obligacionim
odnosima).
Bitni elementi ugovora o prodaji
Bitni elementi ugovora o prodaji su: stvar ili pravo i cijena.
Stvar: materijalni dio prirode koji se može potčiniti ljudskoj
vlasti, koji je dostupan ljudskoj vlasti, a nije izuzet iz
obligacionopravnog prometa, i kao takav dio prirode čini
predmet prodaje odn. predmet prodavčeve obaveze.
Uslovi neophodni da bi stvar mogla biti predmet ugovora o
prodaji:
- Mogućnost, dozvoljenost, određenost – opšti uslovi koji se
odnose na predmet ugovora
- Da je stvar u prometu (ništav je ugovor o stvari koja je van
prometa)
- Predmet ugovora može biti kako svoja, tako i tuđa stvar
- Da stvar postoji u trenutku zaključenja ugovora (osim kada je
riječ o budućoj stvari).
Pravo: pravo može biti predmet ugovora o prodaji pod
uslovom da je prenosivo.
Cijena je novčana protuvrijednost za predmet prodaje, te
ona mora biti određena ili bar odrediva (što znači da u
ugovoru postoji dovoljno podataka na osnovu kojih će se
naknadno odrediti cijena).
Dejstvo ugovora o prodaji: obaveze prodavca i obaveze
kupca.
Obaveze prodavca: predaja stvari; zaštita u slučaju
materijalnih i pravnih nedostataka.
