FAKULTET ZA OBRAZOVANJE DIPLOMIRANIH PRAVNIKA I
DIPLOMIRANIH EKONOMISTA ZA RUKOVODEĆE KADROVE
NOVI SAD
SEMINARSKI RAD
PREDMET: UGOVORI ROBNOG PROMETA
TEMA:
UGOVOR O
OSIGURANJU
STUDENT:
Index br :
1.
OPŠTI POJAM ,ZNAČAJ I PODELA OSIGURANJA
1.
Opšti pojam ,
2.
Zaštita osiguranika ,
3.
Zaštita trećih lica ,
4.
Osiguranje i
privreda zemlje
,
5.
Delatnost
od društvenog interesa
,
6.
Prevencija ,
7.
Međunarodna uloga osiguranja ,
8.
Podela osiguranja
1. Opšti pojam
Sama reč “osiguranje” na raznim jezicima pored svog privrednog, pravnog ili
tehničkog značenja ima i šire, opšte značenje koje već i po svom etiološkom smislu
označava pojam siguranosti, poverenja u nešto, zaštitu, obezbeđenje, zajamčenost.
Ovo opšte značenje reči u stvari sasvim dobro označava svrhu osiguranja koje se
zapravo i sastoji u pružanju neke sigurnosti. O kakvoj se sigurnosti radi, kome je ona
potrebna i na koji način se obezbeđuje? Čoveku su oduvek pretile razne opasnosti
koje su ugoržavale njegov opstanak preteći da unište ili povrede njegov život,
zdravlje ili imovinu. On je sa njima neprekidno morao da se bori i da organizuje
nekakvu zaštitu. Razni oblici zaštite koje je pronalazio morali su stalno da se
usavršavaju, jer su nastajale i nove opasnosti. Pored potrebe da se zaštite sopstvena
dobra od elementarnih sila ili tuđih radnji, javlja se i potreba zaštite od posledica
sopstvene aktivnosti kojom se može naneti šteta tuđim dobrima, ili, čak i svojim
dobrima. sigurno je da pojedinac sopstvenim snagama nije bio u stanju da obezbedi
ovu zaštitu. Otuda se vrlo rano javila ideja organizovanja zaštite putem zajednice u
kojoj će pojedinci, ugroženi istom opasnošću, svojim doprinosima obezbediti
naknadu onome od njih koga opasnost pogodi. Drugim rečima, olakšaće svoj položaj
time što će rizik podeliti na više lica koja će zajednički snostiti njegove posledice.
Realizovanje ove ideje prešlo je dug put i konačno je moralo da se pojavi lice koje je
sposobno da organizuje raspodelu rizika, tj. da bude posrednik između mnoštva
učesnika rizične zajednice, preko koga će se prikupljati sredstva potrebna za pokriće
štetnih posledica koje nastanu nekome od njih. Tako je došlo do pojave osiguravača
i delatnosti osiguranja. Osiguranje je zatim stalno usavršavano da bi što bolje
ostvarilo svoj cilj. Ali, iako osnovni cilj osiguranja i dalje ostaje pokrivanje rizika
putem zajednice ugroženih pojedinaca, značaj osiguranja danas znatno premaša ovu
svrhu i ukazuje na višestruku ulogu koju ono ima u savremenom životu. Osiguranje
danas više ne služi samo zaštiti inetersa pojedinaca koji se osiguravaju nego često i
inateresima trećih lica koja ne učestvuju u stvaranju zajedničkog fonda. Ali, i više od
toga. Osiguranje je od značaja i za čitavu društvenu zajednicu i to sa raznih
stanovišta: u ekonomskom pogledu, u socijalnom, itd. Ono, po nekima, prerasta po
svom značaju privatni posao, i postaje jedna vrsta javne službe. Najzad, zapaženja
je i njegova međunarodan uloga (naročito u pogledu reosiguranja).
2. Zaštita osiguranika
.
Osiguranjem se danas može obezbediti počev od
egzistencije bližnjih u slučaju najtežeg gubitka – smrti ili trajnog gubitka radne
sposobnosti, pa do naknade putnih troškova i troškova boravka za vreme kišnih
dana na godišnjem odmoru. Zahvaljujući mogućnostima osiguranja čovek više ne
mora da se bespomoćno prepusti sudbini gledajući kako požar, poplava, grad ili
možda krađa, razbojništvo, bespovratno odnose njegovu imovinu, ili, još gore,
odnose ljudske živote, ostavljajući njegovu porodicu bez sredstava za život. Naročito
imajući u vidu nameru obezbeđenja drugih lica, mnogi u zaključenju osiguranja ne
vide samo akt jednog razumnog pojedinca koji sa odgovornošću vodi svoje
ekonomske poslove, nego, takođe, i ispunjenje jedne moralne dužnosti, akt čoveka
2
osiguranja jasno je da osiguranje nije izgubilo to svojstvo. U tom smislu i dalje je
izražena intervencija zakonodavca u uređivanju organizovanja i delatnosti
osiguranja.
6. Prevencija
Postoje razna mišljenja o preveniciji kao ulozi osiguranja. Po jednom shvatanju,
izraženom u našoj pravnoj teoriji, koje suštinu osiguranja vidi u organizovanju
zaštite od rizika podjednako sa reparacijom nastalih šteta, obaveza osiugravača je
da preuzme tzv. mere prevencije i represije i to je upravo ono što ugovor o
osiguranju razlikuje od ugovora na sreću. Po drugom stanovištu, koje predstavlja
drugu krajnost, osiguranje po svojoj suštini nije sprečavanje štete nego ublažavanje
ili otklanjanje već nastalih štetnih posledica, ono po svom biću nema prevetnivno
nego samo palijativno dejstvo; jer, inače, ako bi prevencija i sprečavanje nastanka
štete u potpunosti uspeli, onda ne bi bilo mesta osiguranju. Prevencija je nesumljivo
jedna od osnovnih funkcija osiguranja u našem sistemu. Na to ukazuje i Zakon o
osiguranju koji među poslovima osiguranja izričito navodi i “preduzimanje mera za
sprečavanje i suzbijanje rizika koji ugrožavaju osiguranu imovinu i lica”. To se vidi i
iz drugih odredaba, kao kod određivanja dva osnovna dela funkcionalne prmije
osiguranja: tehničke premije i doprinosa za preventivu. Prevencija ima višestruki
značaj u osiguanju. Ona se istovremeno pojavljuje i kao funkcija delatnosti
osiguranja, i kao elemenat ugovora o osiguranju. U nekim zemljama važnost
prevencije je istaknuta na taj način što se ona od strane osiguravača sprovodi
planski i organizovano, često u vidu zakonske obaveze.
7. Međunarodna uloga osiguranja
U nekim pravima se ističe međunarodna uloga osiguanja kao jedna od njegovih
važnih osobina. Ona se ostvaruje bilo zaključivanjem direktnog osiguranja na
teritoriji strane države i time posedovanja izvesnog portfelja stranih rizika , bilo
putem reosiguranja, tj. prenošenjem dela rizika nastranog reosiguravača.
Reosiguranje je veoma značajna funkcija osiguranja, jer se na taj način posledice
nacionalnih nesreća rapoređuju definitivno na privredu raznih zemalja, što je
elemenat opšte ravnoteže i stabilnosti. Međunarodni značaj se ogleda, pored
zaključenja međunarodnih ugovora o osiguranju, i kroz osiguranje u vezi radova u
inostranstvu, osiguranja radnika u inostranstvu, trgovine, itd.
8.Podela osiguranja
Prema načinu nastanka osiguranje se deli na
dobrovoljno i obavezno.
A druga najčešća podela je na:
osiguranje imovine
osiguranje lica
pomorsko osiguranje (koje se deli na kasko i kargo tj. osiguranje broda i
osiguranje brodske pošiljke)
4
8.1. Podela osiguranja imovine
-osiguranje stvari – predmet je stvar imovinske vrednosti i naknađuje se šteta u
slućaju propasti ili oštećenja stvari.
-osiguranje od imovinskih šteta – obaveza osiguravača je u naknadi imovinske
šete kad se desi slučaj, bez obzira ima li oštećenja stvari, ili je šteta nastala kao
neposredna ili posredna posledica oštećenja ili uništenja stvari, zatim kad nije
ostvaren mogući dobitak ili kad su prouzrokovani troškovi.
Neke vrste osiguranja imovine:
a) od požara
b) od provalne krađe
c) osiguranje dobitka
d) osiguranje stakla od loma i sl.
8.2. Osiguranje lica (podela)
ZOIO razvrstava poslove životnih osiguranja na:
1.
osiguranje života
- osiguranje na nedoživljenje (osiguranje života)
- osiguranje na slučaj bolesti, nezgode nesposobnosti (osiguranje od nesretnog
slučaja) – ovdje se isplaćuje i troškovi lečenja
2.
penziono osiguranje
8.3.Plovidbeno osiguranje
Plovidbenim osiguranjem se pokrivaju rizici kojima su za vreme plovidbe izloženi
brod, uređaji i oprema broda (kasko osiguranje), te roba i druge stvari koje se
prevoze brodom (kargo osiguranje). Osiguranje se vrši od plovidbenih nezgoda,
elementarnih nepogoda, eksplozija, požara, razbojništava na moru i unutrašnjim
vodama i drugi rizici koji se mogu ugovarati (neisporuka, ratni rizici, manipulativni
itd. )
Ovim osiguranjem nije obuhvaćeno osiguranje od odgovornosti za štete koje se
nanesu trećim licima u vezi sa pravom raspolaganja brodom.
Osigurane stvari se moraju prevoziti ugovorenim brodom i ne može se promeniti
brod bez saglasnoti osiguravača, osim pretovara u slučaju nevolje, u protivnom
ugovor se raskida. Međutim postoji generalna polisa kojom se može osigurati teret
bez obzira na koji je brod ukrcan.
Kod plovidbenog osiguranja osiguravač preuzima i rizik baraterije. Baraterija je po
pravu Engleske i Nemačke nameran i nedozvoljen akt zapovednika broda i članova
posade, učinjen bez saglasnosti brodara kojim se brod i stvari izlažu uništenju,
oštećenju ili konfiskaciji. Po pravima drugih zemalja to su namjerne štete, zatim
štete nastale krivicom i nepažnjom zapovednika i članova posade (krijumčarenje,
skretanje sa utvrđenog puta itd. )
Osiguravač nije dužan ugovaraču da preda polisu osiguranja prije nego što naplati
premiju, ali je obavezan da izvršava svoju obavezu iz ugovora, ako to posebno nije
ugovoreno.
5
