Preduzća svakodnevno stupaju u poslovne odnose. Koliko je intenzivna ta svakodnevna
razmjena govori nam i činjenica da je dnevni promet SWIFT-a(svjetske mreže za elektronsko
izvršenje transakcija) oko 5000 milijardi US$. Ta razmjena se ne odvija slobodno i
neregulisano, već je kretanje svakog centa detaljno određeno odgovarajućim ugovorom.

U vezi sa ugovorima u privredi postavlja se izmedju ostalog i pitanje termina, iz tog razloga
što u nauci i praksi za to ne postoji jednoobrazno rešenje. Tako se pojavljuju razni termini,
kao što su poslovi prometa robom, ugovori robnog prometa, poslovi robnog prometa,ugovori
u privredi.

U zakonu o obligacionim odnosima, koji uredjuje ovu kategoriju ugovora,koristi se

termin „Ugovori u privredi“.

Opšte uzanse za promet robom koristile su se terminom „poslovi prometa robom“, te je i ovaj
stav bio prihvatljiv u vreme dok još nisu postojali zakoni iz oblasti obligacionih-pravnih
odnosa.

Iz tih razloga, smatra se da bi danas sa aspekta kako prakse, tako i nauke, najpoželjnije

bilo koristiti termin „ugovori u privredi“. U poslednje vreme, naročito od usvajanja Zakona o
preduzećima, prihvaljtiv je i pojam „ugovori trgovinskog prava“, dok se u zapadnim
zemljama često za privredno pravo koristi termin poslovno pravo, te se sa tim u vezi koristi i
termin “ugovori poslovnog prava“. I ovaj pojam je prihvatljiv, pogotovo ako uzmemo u obzir
da se pojavljuju i novi ugovori u privrednom pravu koji često imaju primese mešovitosti
(ugovor o lizingu).

Poslovni odnosi u vezi sa prometom roba i prometom novca su regulisani ugovorima.

1.1 Pojam ugovora u privredi

Ugovori u privredi su ugovori koje zaključuju privredni subjekti međusobno u vršenju
privredne djelatnosti iz predmeta svoga poslovanja ili su u vezi sa tim djelatnostima. Bitna
obilježija ovog ugovora su određena privrednim subjektima i predmetom ugovora.

ZOO nije

poimenčno označio koji ugovori se smatraju kao ugovori u privredi.

Dakle, ugovori u privredi su pravni poslovi koji predstavljaju saglasne izjave volje dva ili više
preduzeća ili drugih pravnih lica,kojima se ostvaruje neko obligacionopravno dejstvo.

Ugovori u privredi imaju posebno veliki značaj za preduzeća i društva koja svakodnevno
stupaju u odredjene ugovorne odnose medjusobno, bilo da je to u cilju prodaje gotovih
proizvoda,skladištenja robe, otpreme robe i slično.

Prevashodno, da bi se neki ugovor smatrao ugovorom u privredi potrebno je da predmet tog
ugovora bude vršenje nekih privrednih usluga. Sama definicija ugovora u privredi
podrazumeva određene subjektivne i objektivne kriterijume.

Na osnovu tog kriterijuma određena je stvarna nadležnost trgovinsko suda. (Prof. Dr ilija Babić, PRIVREDNO

PRAVO,Univerzitet Singidunum,Beograd,2006., str 251)

Doc.dr Biljana Komljenović,Ana Komljenović,2009,POSLOVNO PRAVO-skripta-, Banja Luka, str.72