Универзитет у Крагујевцу
Правни факултет у Крагујевцу
Уговорно трајање и престанак брака
МАСТЕР РАД
Ментор:
Студент:
Проф. др Зоран Поњавић
Даница Лепојевић, 76/2018
Крагујевац, 2020.
Уговорно трајање и престанак брака
4
1. О Породичном праву– карактеристике
Породично право се уобичајено посматра у своја два вида:
породично право као грана (део) позитивног права
породично право као сегмент правне науке.
Правни систем се састоји од безброј правних норми којима се уређују различити
друштвени односи. Породично право представља скуп правних норми којима се
регулише породица и односи између чланова породице.
3
Породично право је посебна научна дисциплина, која бави систематизовањем
правних норми, њиховим уопштавањем и груписањем у правне институте, проналажењем
заједничких начела, као и критичким разматрањем постојећих и промишљањем нових и
бољих решења. Такође се бави и нормама породичног права из прошлости и предлаже
нова решења за будућност а предмет интересовања је и упоредно право чијим нормама се
регулишу односи мушкарца и жене који настају поводом формирања породице, током
њеног трајања и евентуално престанка постојања.
4
Предмет породичног права су породичноправни односи у којима се обезбеђују
животне потребе чланова једне породице, између супружника, ванбрачних партнера,
родитеља и деце, сродника. Једно исто физичко лице може имати током живота различите
положаје и улогу, може постати субјект породичног односа самим рођењем, док се у
другим случајевима захтева одређени узраст или способност.
5
Нормама породичног права регулишу се односи који настају поводом формирања
породице, њеног трајања и, евентуално, престанка постојања. Најчешћа подела, према
начину заснивања породичног односа, је на: брачно, родитељско и старатељско право.
Друга подела породичног права је на лично и имовинско.
3
Појам и предмет породичног права
, доступно на:
http://160.99.61.8/files/nast_mat/1.Porodicno.pravo.porodica.srodstvo.pdf
- 3.10.2020.
4
Исто.
5
Исто.
Уговорно трајање и престанак брака
5
Већина норми породичног права је била императивног карактера где субјекти
породичних односа нису могли да их мењају. Данас држава препушта субјектима
породичних одсноса да сами својом вољом уреде своја права и обавезе, тако да се уговори
као традиционални правни инструмент облигационог права јављају и у породичном праву,
али је њихова природа другачија јер се њима регулишу и лични односиимеђу лица која се
већ налазе у неком другом односу, сродству, браку или ванбрачној заједници
.
Односно,
њима се не регулише појединачна трансакција као што је случај са већином уговора
облигационог права већ односи који треба да трају дужи временски период, најчешће до
краја живота. Права и обавезе која су регулисана овим уговором су узајамни, оно што је за
једно лице право за друго је обавеза и обрнуто.
Слобода уговарања у породичном, али и брачном праву, као његовом делу, није
неограничена. За њега важе општа ограничења из облигационог права али и нека која
проистичу из саме природе породичних, односно брачних односа.
Уговорно трајање и престанак брака
7
Ограничење слободе уговарања је последица чињенице да су стране уговорнице
специфични субјекти лица у браку, а што изискује опрезност и неку врсту заштите
слабијег партнера у већој мери него када се ради о уговорним односима између лица
између којих не постоје лични односи.Ограничење слободе уrоварања се испољава на
више начина.
Слобода уговарања коју супружници уживају, омогућава им да се споразумеју да ће
у њиховој брачној заједници владати систем потпуне одвојености имовина, али, могу
уговорити и режим опште заједнице. Ваља напоменути да општа заједница не садржи само
она добра која су унета у брак, већ и сва она добра која ће настати у будућности.
Одредбама брачног уговора могу бити уговорени и различито димензионирани удели
брачних другова у заједничкој имовини.
8
Општа ограничења слободе уговарања јединствена су за све облигационе уговоре.
Међутим, потреба друштва да се заштити породица као његов основни сегмент, наметнула
је и својеврсне лимите унутар којих се морају држати брачни другови (или будући
супружници) приликом склапања правних послова. Државна присила је много присутнија
у Породичном, него у Облигационом праву, па се, сходно томе, посебна ограничења код
закључивања имовинских уговора између брачних другова односе на чињеницу да су
породични односи доминантно регулисани нормама императивног карактера.
9
Упоредна законодавства на сличан начин упућују супружнике на неопходност
усаглашавања њихове уговорне воље са когентним одредбама закона, које најчешће штите
једну (савесну) или обе уговорне стране. Брачни другови морају, дакле, при предузимању
правних послова водити рачуна о својим, на закону заснованим, супружанским правима и
дужностима, јер сама чињеница да између тих лица постоје лични и имовински односи
које они не могу мењати својом вољом представља озбиљно ограничење слободе
уговарања. Овакво ограничење је у друштвеном интересу, али је установљено, пре свега,
8
Rheinstein Max, Glendon Mary Ann, „
Persons and family
“, Chapter 4., J.C.B. Mohr (Paul Siebeck), Tübingen,
1980. str. 149.
9
Поњавић , З., „
Уговори којима се уређујулични односи у породичном
праву“,Београд, Правни живот, бр.
9/1998, стр. 669.
