БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА
РЕПУБЛИКА СРПСКА
УНИВЕРЗИТЕТ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ
ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ
БИЈЕЉИНА
СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ: КРИВИЧНО ПРАВО
ТЕМА: УГРОЖАВАЊЕ ЈАВНОГ САОБРАЋАЈА
Ментор: Студент:
Проф. Др Зоран Стојановић Снежана Веселиновић 141/10
Бијељина, 2012.година
Садржај
УВОД
................................................................................................................................................3
1. ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
.........................................................................................4
1. Мјесто извршења кривичног дјела угрожавања јавног саобраћаја...............................5
2. Посљедица кривичног дјела угрожавања јавног саобраћаја..........................................5
3. Извршилац кривичноог дјела угрожавања јавног саобраћаја........................................6
2. ОБЛИЦИ КРИВИЧНОГ ДЈЕЛА УГРОЖАВАЊА ЈАВНОГ САОБРАЋАЈА
............7
2.1. Основни и привилеговани облик кривичног дјела угрожавања јавног саобраћаја....7
2.1.1. Начело повјерења....................................................................................................11
2.3. Квалификовани облик кривичног дјела угрожавања јавног саобраћаја...................11
3. СТРУКТУРА САОБРАЋАЈНИХ НЕЗГОДА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ
................13
4. ЗАКЉУЧАК
............................................................................................................................16
5. ЛИТЕРАТУРА
........................................................................................................................17
2
1. ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
Кривично дјело угрожавања јавног саобраћаја везано је за одређену дјелатност- а
то је саобраћај. С обзиром да су саобраћајни деликти повезани са превозом људи
и добара то условљава и специфичност субјеката ових кривичних дјела, односно
средства којим се врши. Извршилац овог кривичног дјела јесте учесник у
саобраћају (возач или пјешак), а средство извршења је најчешће саобраћајно
средство.
Заштитни објекат код овог кривичног дјела је безбједност људи и имовине у
саобраћају. Међутим, њиме се инкриминише непрописано или неправилно
понашање субјеката у саобраћају, односно несавјесно поступање других лица у
вези са саобраћајем. Циљ је да се обезбједи нормално одвијање саобраћаја,
поштовање одређених прописа и правила која регулишу саобраћај. С тога
можемо говорити о два заштитна објекта: живот и тијело људи, односно имовина
и безбједност јавног саобраћаја. Они су функционално повезани, први је
примаран и његова заштита се остварује преко другог заштитног објекта.
У погледу виности могућ је и умишљај и нехат, мада је природа овог дјела таква
да се у пракси најчешће јавља као резултат људске непажње, тако да је нехат
његов чешћи облик.
Радња кривичног дјела састоји се у непридржавању саобраћајних прописа, а под
тим се подразумијева такво понашање учесника у саобраћају којима се
поврјеђују прописи о саобраћају на путевима. Саобраћај на путевима регулисан
је многобројним прописима садржаним у савезним и републичким законима,
уредбама, правилницима, одлукама, наредбама и упуствима.
2
2
Закон о безбједности саобраћаја на путевима Републике Српске,
Службени гласник
бр. 63/11; Закон о
основама безбједности саобраћаја на путевима БиХ
Службени гласник Босне и Херцеговине
бр. 06/06,
75/06, 44/0784/09, 84/10; Правилник о начину обављања послова контроле и непосредног регулисања
саобраћаја на путевима,
Службени гласник РС
бр. 122/11 и слично.
4
1.1. Мјесто извршења кривичног дјела угрожавања јавног саобраћаја
Овим обликом кривичног дјела обухваћено је угрожавање саобраћаја на путевима, тако
да дјело постоји само када се саобраћајни прописи поврјеђују у саобраћају на путевима.
Пут је сваки јавни пут и некатегорисани пут на којем се саобраћај одвија.
3
Јавни пут је
површина од општег значаја за саобраћај коју свако може да користи под условима
одређеним законом и коју је надлежни орган прогласио јавним путем, као и улице у
насељу. Као категорија јавног пута јавља се аутопут, пут резервисан за саобраћај
моторних возила, међународни пут, магистрални пут и регионални пут.
Некатегорисани пут је површина која се користи за саобраћај по ма ком основу и који је
доступан већем броју разних корисника (сеоски, пољски и шумски путеви, путеви на
насипима за одбрану од поплава, простори око бензинских пумпа, паркиралишта итд.).
С обзиром да је „пут“ обиљежје овог кривичног дјела, у случају сваке саобраћајне
несреће треба се утврђивати да ли је проузрокавана на површини која се сматра путем,
што у судској пракси ствара проблеме и неуједначености.
Путем се сматрају и оне површине на којима саобраћају само ограничена возила као
нпр. унутрашњи простори у фабрикама, болницама и другим радним организацијама на
која имају приступ само возила тих организација. Пут који припада пољопривредном
добру такође може да представља мјесто извршења овог кривичног дјела. Прелаз преко
жељезничке пруге, који користе и моторна возила, такође се сматра путем, тако да не
поступање по прописима приликом тог прелаза не представља угрожавање
жељезничког, него друмског саобраћаја.
Путем се не сматрају приватна дворишта, хале за поправку моторних возила тако да
уколико на овим мјестима превозним средством буде доведен у опасност живот или
тијело људи, односно имовина, неће постојати ово кривично дјело него дјело изазивања
опште опасности. Према ставу судске праксе путем се сматра и пут у кругу војне
касарне и полетно-слетна стаза на аеродрому.
1.2. Посљедица кривичног дјела угрожавања јавног саобраћаја
Посљедица овог кривичног дјела одређена је на специфичан начин: То је угрожавање
јавног саобраћаја којим се ствара конкретна опасност за живот или тијело људи,
односно имовину веће вриједност. Под имовином веће вриједности подразумијева се
имовина чија вриједност прелази износ од 3.000 КМ. Поред посљедице за постојање
овог кривичног дјела потребно је да буде остварен и објективни услов инкриминације а
то је наступање теже тјелесне повриједе или имовинска штета преко 3.000 КМ.
С обзиром да ни законска формулација није довољно јасна, могло би доћи до спора око
тога да ли је то објективни услов инкриминације или посљедица. Правилније би било
узети да је у питању објективни услов кажњивости, јер уколико би тешку тјелесну
повреду, односно већу имовинску штету посматрали као посљедицу онда би у односу
на њу требао да постоји умишљај. Међутим, то се не може прихватити јер уколико би
постојао умишљај у односу на тешку тјелесну повреду, онда би могли говорити о
3
Закон о основама безбједности саобраћаја Босне и Херцеговине,
Службени гласник БиХ
бр. 06/06, чл 9
тачка 10.
5
