Uljana repica (Brassica sp.)

Uljarice (uljana repica)- (ratarsko-povrtarski priručnik)- dio osmi

Prof. dr Jovan Todorović, prof. dr Ilija Komljenović

102

Uljane repice

Brassica sp.

Sinonimi:

olajna repica, uljevka

; Engleski:

rapeseed, swedish turnips, turnip rooted

canola, cabbage

; Francuski:

colza

; Nemački:

Raps

Winterfuterraps

; Ruski:

масличная репа

Repica se gaji radi semena koja sadrži od 40 do 49% ulja, i 18 do 25% belančevina. Ulja su polusušiva sa

jodnim brojem 95-120, a upotrebljava se za ishranu kao rafinirano i u tehničke svrhe za proizvodnju boja, lakova,
maziva, električnih ulja, biodizela, kao i za proizvodnju raznih sapuna i u industriji tekstila i kože.

Brassica napus var. olleifera DC.

(naslikao W. Thomé)

Ranije su repice sadržavale do 50%

eruka kiseline

, koja je štetna za zdravlje a nema hranjivu vrednost. To

je monozasićena dugolančana 13-

dokosan kiselina

. Ova kiselina oštećuju sistem za krvotok ljudi i životinja i izaziva

hemolitksu anemiju. Zato su mnoge zemlje sveta zabranile upotrebu i promet životnih namirnica koje sadrže više
od 5% eruka kiseline. Današnje sorte dobivene selekcijom imaju znatno manje ili minimalne količine eruka kiseline.

Proizvodi od uljane repice

Uljarice (uljana repica)- (ratarsko-povrtarski priručnik)- dio osmi

Prof. dr Jovan Todorović, prof. dr Ilija Komljenović

103

Uljane pogače i sačma kao nus proizvod ekstrakcije ulja, sadrže u proseku oko 23% probavljivih proteina i

oko 8% sirove masti, 0.9% sirovih vlakana, 22% bezazotnih ekstraktivnih mterija (BEM) pa su odlična stočna
hrana.

Repica je bitan član u zelenom konvejeru, jer daje najraniju proletnju i najkasniju jesensku zelenu stočnu

hranu. Korisna je medonosna biljka jer daje oko 50 kg/ha meda.

Ona ima veliki agrotehnički značaj jer rano napušta zemljište pa omogućava pravovremenu i kvalitetnu

obradu za sledeći usev, kao i za setvu postrnih useva čime se dobije dve žetve godišnje.

Botanička klasifikacija

Uljane repice pripadaju familija

Brassicaceae

rodu

Brassica

. To su jednogodišnje i dvogodišnje zeljaste

biljke sa n = 19 (2n=38) hromosoma u kupusne uljane repice (

Brassica napus oleifera

), i n = 10 (2n = 20) u

ogrštice (

Brassica rapa oleifera DC

Kupusna uljana repica (

Brassica napus oleifera DC

na dve grupe: 1.

jare forme

(jednogodišnje) i 2.

ozime forme

(dvogodišnje).

Botanička klasifikacija uljanih repica po Sinskoj

Brassica napus oleifera DC

Ozima (dvogodišnja forma)

Odlike forme

Varijeteti

1. Cvetovi beli, malo žućkasti

var. albiflora

Sinskaja

2. Cvetovi žuti

Cvast prstolika

Cvetovi prljavožuti

var. rassica

Al.

Otvoreno žuti, seme 1,2-1,5 mm

var. hyemalis

Döll

Seme 2.5 mm

var. italica

Al.

Cvast štitolika

Plodovi dugi, u zrelom stanju vise

var. subcorymbosa

Sinskaja

Jara (jednogodišnja forma)

1. Manje obrasli listovima, biljka manjih dimenzija, lisne drške u donjem delu stabla
plavičaste,

var. subrubescens

Sinskaja

2. Manje obrasli listovima, biljka manjih dimenzija, lisne drške u donjem delu stabla
zelene ili mestimično obojene antocijanom, donji listovi usečeni

var. corymbosa

Sinskaja

Brassica rapa oleifera DC

1. Donje
listovi i
cela biljka
glatka

Listovi po obodu celi ili malo usečeni, vršni listovi obuhvataju u celosti
stablo.

var. pomirica

Sinskaja

2. Donje
listovi
maljavi,
cvast
štitolika

Donji listovi ne obuhvataju
stablo.

Donji listovi na grade gustu rozetu, većim
delom zupčasto , biljke ovlaš maljave

var. vulgaris

Sinskaja

Donji listovi složeni u gustu rozetu,
usečenost oboda donjih listova manja a u
gornjem veća, biljka maljava

var. aserbaidjanica

Sinskaja

Listovi
potpuno
obuhvataju
stablo.

Rozeta ležeća

var. prostrata Sinskaja

Rozeta
uspravna

Biljke moćnog debelog stabla

var. altaica Sinskaja

Biljke slabije i ranije se granaju

var. caucasica

Sinskaja

Poreklo uljane repice

Uljane repice su poznate u kulturi odavno. Antički Grci i Rimljani upotrebljavali su ulje iz njihovog

semena za osvetljenje. One su poreklom iz Starog sveta - iz Azije i Evrope, a njihovi praroditelji, iako nisu tačno
utvrĎeni, nalaze se medu divljim biljkama iz roda

Brassica

; najverovatnije je da su hibridnog porekla. Prema

japanskim istraživačima, kupusna uljana repica je hibridna forma izmeĎu ogrštice (

Brassica campestris L

.) i vrste

kupusa (

Brassica oleracea

L. et DC.).

MeĎutim, ogrštica je postala od divlje ogrštice (

Brassica campestris

.).

Kupusna uljana repica je srodna sa korenastom biljkom