ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КРАГУЈЕВАЦ
Улога банака у финансијским системима
савременог друштва
Финансијски посредници
-
СЕМИНАРСКИ РАД
–
Професор
Студент
Проф
.
др
Милена Јакшић
Андријана Прекић
бр
.
инд
. 2012/185
Крагујевац
, 2017.
3
2.
Појам и врсте банкарских система
Банкарски систем представља организацију банкарства у некој земљи или групи
земаља, у смислу структуре, функција, власништва и међусобне повезаности банака. Овај
појам може
означавати и поделу рада међу банкама у једној земљи, која је резултат
специјализације или
законских прописа. Банкарски систем једне земље дефинише: врсте
банкарски организација, опште
услове мобилизације средстава, права управљања, обавеза
одржавања ликвидности сношења ризика
у банкарским организацијама, планирање и
пословну политику, употребу и распоређивање прихода и
добити
финансијских
организација итд.
Банкарски систем представља институционализацију, тј. законско регулисање
банкарских
питања. С друге стране, фактичко функционисање банкарског система се
анализира кроз банкарско
пословање.
Пословање индивидуалних банака, односно начин
на који обезбеђују средства, користе их и управљају њима да би оствариле профит,
углавном је слично у већини земаља.
Банкарски системи појединих земаља се знатно разликују, али имају и доста
сличности, с
обзиром на то да им је свима заједничко постојање централне банке и
великог броја пословних
банака различитог профила. Централна банка са посебног места
у банкарском и кредитном систему
ради на усклађивању ових система, емитује новац,
спроводи мере за очување његове вредности и
обавља низ активности које су од јавног
интереса. Послује као емисиона установа, резервна банка
и непрофитна институција.
Развијене земље имају развијену привреду, развијен финансијски систем, богату
структуру
банкарског система и широку понуду
услуга са елементима електронског
пословања.
У развијеним тржишним привредама постоје следеће врсте банкарских система:
енглески банкарски систем,
амерички банкарски систем,
немачки банкарски систем,
остали банкарски системи (јапански, француски, италијански, руски,
швајцарски)
Енглески банкарски систем карактеришу велика концентрација капитала кроз
неколико
водећих банака и специјализација банкарског пословања, која у последње време
све више присваја
концепт универзалног банкарства. У овом сиситему водећу улогу имају
комерцијалне банке које
мобилишу новчана средства, одобравају краткорочне пласмане и
4
обављају послове платног промета. Уочљива је доминација мањег броја крупних банака
које располажу високим депозитима.
Ефикасност плаћања у енглеском банкарском систему обезбеђена је добро
оранизованим клириншким местима. Путем клиринга обрачунавају се дуговања и
потраживања између комерцијалних и других банака. Клиринг енглеских банака се
обавља преко три
обрачунска места: клиринга за Лондон, клиринга за банке у
унутрашњости Енглеске и клиринга за банке Комонвелта. За енглески банкарски систем је
карактеристично да се скоро 90%
плаћања обавља безготовински и то углавном чековима.
Банкарски систем Енглеске састоји се од: централне банке, комерцијалних
(депозитних) банака, есконтних банака, ефектних банака, банака за међународни промет
(акцептне банке) и корпорација за дугорочно финансирање
.
Савремени банкарски систем у САД
-
у појављује се 1913. године оснивањем
Федералног резервног система (ФЕД) као централне банке у САД
-
у. Задатак Федералног
резервног система јесте да предлаже и спроводи монетарну политику, обавља послове за
владу САД
-
а, обавља контролу пословних банака, емитује новчанице и ковани новац и сл.
Седиште Федералног резервног система је у Вашингтону.
Створена структура банкарског система састављена је
из јако децентрализоване
мреже банака и разграничења измену комерцијалних и инвестиционих банака. Током
велике економске
кризе око 9.000 банака је пропало, па се ради спречавања сличних
губитака формира ФДИЦ –
Федерална корпорација за осигурање депозита. С обзиром да
је инвестиционо банкарство било један
од значајнијих узрока пропасти поменутих банака,
Гласс
-
Стеагалловим законом из 1933. године
је одвојено комерцијално од инвестиционог
банкарства. Поред тога, био је донет закон који је ограничавао филијалску мрежу сваке
америчке банке само на ону савезну државу у којој се
налази главно седиште банке.
Поменути концепт је допринео бржем расту америчког финансијског тржишта,
односно довео
је до јачања улоге тржишта капитала. Модел који је важио до 2000. године
заснивао се на стриктном
разграничењу комерцијалног и инвестиционог банкарства.
Чињеница је да су најбројније
комерцијалне банке и њихов број се креће близу 13.000
банака. У већини земаља, четири или пет
великих банака доминирају у сектору
банкарства, док само у САД
-
у постоји око 8.000
комерцијалних банака, 1.500 штедно
-
кредитних организација, 400 штедионица и 10.000 кредитних
унија.
У оквиру банкарског система САД
-
а, поред Федералног резервног система
функционишу и
пословне банке. Оне се могу поделити на: комерцијалне банке, ефектне
банке, удружене штедне
банке, труст банке, извозно
-
увозне банке.
Комерцијалне банке (Стате Банкс) се претежно баве мобилизацијом депозита,
пласирањем
краткорочних кредита, платним прометом и пружањем посредничких услуга.
