СЕМИНАРСКИ РАД
ТЕМА: УЛОГА ЦЕНА У ТРЖИШНИМ ЕКОНОМИЈАМА
УВОД
У историји човечанства, тржиште се је развијално заједно са друштвеном поделом рада,
појавом вишкова производа и разменом тих производа.
На почетку, размена се обављала у натури. Стицањем нових знања и развојем нових
способности, долази до напретка средстава за производњу добара, те се повећава
продуктивност рада, што доводи до појаве разноврснијих производа, те је размена у
натури постала отежана.
Дакле, временом, са развојем производње, настала је и потреба за другачијим средствима
размена, чију је улогу првобитно одиглрала општа роба од вредности (со, злато), а касније,
због олакшаног преноса, почео се је употребаљавати новац.
Размена је, затим, постала робно-новчана. Поред произвођача, почео се појављивати и слој
трговаца, који су се бавили разменом робе. Трговци су куповали робу након производње и
продавали је на оним местима где је постојала потражња за њом. Први облици тржишта,
као простора за размену, били су путујући каравани.
Данас је тржиште веома развијено, нарочито због поделе рада међу привредама и
предузећима, тако да се могу купити различити производи, произведени чак у врло
удаљеним државама.
Иако неорганизована, група купаца и продаваца на неком месту чини тржиште. На таквим
тржиштима, сваки купац зна да постоји неколико продаваца између којих може да бира, а
сваки продавац је свестан да је његов производ сличан ономе који нуде други продавци.
Цену тих производа, као и количину, не одређује ниједан купац или продавац, већ њу
одређују сви купци и продавци на тржишту, док међусобно делују једни на друге. Таква
тржишта се називају конкурента.
Конкуретно тржиште јесте тржиште на којем постоји велики број купаца и велики број
продаваца, тако да сваки од њих има занемарљив утицај на тржишну цену.
4
Сваки
продавац има ограничену контролу над ценом, јер други продавци нуде сличне производе.
Уколико би продавац понудио већу цену својих производа, купци ће те исте проиводе
куповати на другом месту. Исто тако, ниједан купац одређеног производа не може да
утиче на цену производа, јер он купује само малу количину. Тако да на тржиштима купци
и продавци међусобно делују једни на друге, те се на основу понуде и тражње формира
цена производа.
Савршено конкурента тржишта имају две битне карактеристике:
1. Сва добра која у понуди су иста;
2. Број купаца и продаваца је тако велики да ниједан купац, нити продавац не може да
утиче на цену.
Пошто купци и продавци на савршено конкуретном тржишту морају да прихвате цену
коју одређује тржиште, за њих се каже да узимају цену као дату.
Међутим, постоје и тржишта са само једним продавцем, тако да тај подавац одређује цену.
Реч је о монополисти. Монопол представља облик тржишта на коме целокупну понуду
контролише само једно предузеће. Јавља се у оним привредним гранама у којима је улазак
конкурентима веома отежан или онемогућен.
5
Дуопол су тржишта где целокупну понуду контролишу два предузећа, док су олигопол
тржишта у којима неколико предузећа одређују целокупну понуду.
Такође, постоје и тржишта која су монополистички конкурента. Монополистичка
конкуренција постоји када у понуди производа учествује велики број предузећа различите
величине. Производи су међусобно диферентни по неком свом обележју, што таквом
предузећу даје преднос пред конкуренцијом.
6
4
Н. Грегори манкју, Принципи економије, треће издање, стр. 64.
5
https://sh.wikipedia.org/wiki/Tr%C5%BEi%C5%A1te
6
https://sh.wikipedia.org/wiki/Tr%C5%BEi%C5%A1te
