MEGATREND UNIVERZITET
Fakultet za poslovnu ekonomiju Valjevo
Osnovne akademske studije
Predmet
: Monatarne i javne finansije
Nastavnik
: Doc. Dr Vesna Miletić
Marko Arapović
ULOGA CENTRALNE BANKE NA TRŽIŠTE NOVCA
- seminarski rad -
Valjevo, maj 2013. godine
SADRŽAJ
UVOD.........................................................................................................................................2
1. CENTRALNA BANKA.........................................................................................................3
1.1.Pojam i funkcije centralne banke..........................................................................................3
1.2. Istorijat nastanka centrlnih banki.........................................................................................5
1.3.Organizaciona struktura.......................................................................................................6
1.4. Funkcionisanje nekih bankarskih sistema............................................................................6
2. TRŽIŠTE NOVCA................................................................................................................7
2.1. Pojam tržišta novca..............................................................................................................7
1.2. Uloga tržišta novca...............................................................................................................8
1.3. Oblici organizacije tržišta novca..........................................................................................9
3. UČESNICI NA TRŽIŠTU NOVCA U REPUBLICI SRBIJI..............................................10
3.1 Učešće centralne banke na tržištu novca.............................................................................10
3.1.1.Devizno tržište................................................................................................................11
3.1.2. Tržište kapitala................................................................................................................12
ZAKLJUČAK...........................................................................................................................13
1
1. CENTRALNA BANKA
1.1.Pojam i funkcije centralne banke
Centralna banka je najznačajnija finansijska institucija. Ona neposredno reguliše i usmerava
monetarno kreditne tokove u svakoj zemlji, čime utiče na dinamiziranje i stabilizaciju
privrednih aktivnosti. To je neprofitna institucija koja ima monopolski položaj u obavljanju
svojihfunkcija. Ekonomsku suverenost jedne zemlje određuje i njena monetarna suverenost,
zato centralna banka mora imati relativno nezavistan položaj, jer je ona nosilac vrhovne
monetarne vlasti. Monetarna suverenost je pravo da se regulišu pitanja vezana za emitovanje
novca i vođenje monetarne politike. Monetarnu suverenost može imati samo centralna banka i
zato mora imati relativno nezavistan položaj.
Osnovne funkcije i zadatke centralne banke mogli bi da sumiramo u sledecem:
1. Emisija novcanica, novca i kredita
2. Sprovođenje mera kreditno monetarne politike
3. Regulisanje i supervizija rada banaka
4. Održavanje spoljne likvidnosti
5.Obavljanje određenih poslova za racun države
6.Ostale funkcije kao što su:
- pomoc pri održavanju likvidnosti ostalih učesnika na finansijskom tržištu - naročito banaka
- politika selektivnog kreditiranja određenih regiona, sektora aktivnosti ili privrednih
subjekata, što je predstavljao jedan od zadataka NBJ tokom 60-70-ih godina, poslovi u vezi
sa održavanjem i kontrole rezervi plemenitih metala, tzv. zlatna politika
-obezbjeđivanje adekvatnih podataka, informacija i sprovođenje različitih ekonomskih
istraživanja itd.
U osnovi formiranja centralnih banaka je emisiona funkcija. Centralna banka preko svojih
specijalizovanih institucija ili organa emituje gotov novac. Međutim, ona emituje i primarni
novac tako što odobrava kredite poslovnim bankama, ili od njih kupuje nedospela
potraživanja. Na taj način ona održava potrebnu kolicinu novca u opticaju i reguliše visinu
kamatnih stop a na finansijskom tržištu. Tri osnovna kanala preko kojih centralna banka
emituje novac su:
- krediti CB poslovnim bankama
- krediti CB državi
- devizne transakcije
Monetarna politika je politika koju sprovodi CB, sa namerom da utiče na monetarne i
realne agregate, a sve u cilju postizanja krajnjih ciljeva makroekonomoske politike (stabilnost
cena, ekonomski rast, puna zaposlenost).
Regulisanje i supervizija rada banaka podrazumeva obezbeđivanje uslova da poslovne
banke i druge finansijske institucije vode svoje poslovanje na zdravoj i razumnoj osnovi. Ova
funkcija ima ulogu i u obuzdavanju banaka sklonih agresivnoj kreditnoj politici. Operacije na
deviznom tržištu se svode na obezbeđivanje odgovarajućeg kretanja deviznih kurseva kako
bi sačuvale stabilnost vlastite valute.
3
Ostale funkcije su:
- Pomoć pri održavanju likvidnosti ostalih ušesnika na finansijskim tržištima, naročito banaka
- Politika selektivnog kreditiranja određenih regiona, sektora, privrednih subjekata
- Poslovi u vezi sa održavanjem i kontrole rezervi plemenitih metala, tzv. zlatna politika
- Obezbjeđivanje adekvatnih podataka, informacija i sprovođenje različitih ekonomskih
istraživanja itd.
Centralna banka je posebno aktivna na segmentu tržišta novca, gdje direktno određuje
kolicinu novca u opticaju i visinu kratkoročnih kamatnih stopa. Takođe su značajne njene
uloge na tržištu kapitala i deviznom tržištu. Centralna banka može odigrati značajnu ulogu u
razvoju finansijskog tržišta na dva nacina:
- Emisiom kvalitetnih hartija od vrednosti, koje su atraktivne za ostale učesnike i
- Operacijama na otvorenom tržištu, gde se može pojavljivati u ulozi kupca i prodavca
emitovanih finansijskih instrumenata, čime povećava obim i promet transakcija.
Centralna banka mora biti potpuno nezavisna i samostalna u svome radu. Nezavisnost
centralne banke se ogleda u njenoj sposobnosti da preduzima sve neophodne mere, kako bi se
ostvarili zacrtani ciljevi. Ponekad te mere mogu biti vrlo nepopularne i protiv interesa
pojedinih političkih struktura. Kako obezbediti samostalnost svoje centralne banke najbolje se
može videti na primeru SAD.
Samo ukoliko je nezavisna i samostalna u svome radu centralna banka može da pomogne u
ostvarivanju makro i mikro ekonomskih ciljeva, kao što su niska inflacija, jeftini krediti, niska
nezaposlenost, efikasan bankarski sistem.
Talas zalaganja za visok stepen nezavisnosti centralnih banaka je novijeg datuma. U
periodu između 1989-91.godine tri zemlje - Novi Zeland, Meksiko i Kanada su preuzele niz
akcija na osamostaljivanju svojih centralnih banaka.
Smatra se da je potpisivanjem sporazuma u Mastrihtu i kreiranjem Evropske centralne banke
obezbeđen vrlo visok stepen nezavisnosti ove finansijske institucije. Koliko znači nezavisnost
bankarskog sistema može da posluži primjer SR Jugoslavije tokom 90-ih godina, naročito u
periodu mandata tri guvernera - Dušana Vlatkovića, Vuka Ognjanov ića i naročito Borislava
Atanackovića kada je besnila najžešća hiperinflacija u istoriji čovecanstva. Glavni razlog za to
je njihova ogromna zavisnost od volje političkih struktura.
Jedna od najvažnijih tendencija u radu centralnih banaka je vezana za njihovo prihvatanje
međunarodnih standarda kontrole. Posebna pitanja su vezana za povećanje znacaja
adekvatnosti kapitala (visine i strukture kapitala). Juna 1988. godine u Bazelu su usvojeni
određeni standardi od strane vodećih zemalja sveta - SAD, Kanade, Japana, zemalja zapadne
Evrope. Oni su poznati pod nazivom Bazelski standardi i u stvari predstavljaju prihvatanje
određenih proporcija kojih banke treba da se pridržavaju u svom poslovanju.
Za račun države, centralna banka može da obavlja različite kreditne i fiskalne poslove. U tom
smislu je bitna zakonska regulativa, koja striktno određuje delokrug rada i ovlašćenja
centralne banke. Na primjer, centralna banka može da upravlja nacionalnim dugom ili obavlja
neke druge poslove od javnog interesa.
4
