Универзитет у Београду
Семинарски рад из:
Тема:
Професор: Студент:
Београд, aприл 2016. године.
Проф. Др. Владимир Јаковљевић
Садржај
1. Увод............................................................................................................1
2. Појам и класификација ванредних ситуација.........................................3
3. Руковођење и управљање ванредним ситуацијама................................6
3.1.Ресурси и ванредне ситуације..................................................................7
4. Последице поплава у мају 2014. године....................................................9
5. Закључак.....................................................................................................14
6. Литература..................................................................................................16
Име и презиме –
''Назив рада''
Страна | 2
Сектор за ванредне ситуације има значајну улогу у превентивном деловању у циљу
умањења последица ванредних ситуација која се огледа у надзору над организовањем и
спровођењем мера превентивне заштите од пожара, организовању израде Процене
угрожености Републике Србије и Националног плана заштите и спасавања, пружању
стручне помоћи у организацији заштите и спасавања, координирањем рада штабова за
ванредне ситуације, организовањем, обучавањем и опремањем специјализованих
јединица цивилне заштите и непосредним ангажовањем ватрогасно-спасилачких
јединица које најчешће пружају први и значајан одговор на све ванредне догађаје. Он
има велики, али не и пресудан значај и доминантну одговорност за заштиту и спасавање
становништва у ванредним ситуацијама.
Систем организовања и функционисања цивилне заштите у ванредним ситуацијама
гради се око следећих елемената: превентива, односно спречавање опасности,
руковођење у кризној ситуацији, односно активирање и спровођење планова спасавања
од стране надлежних органа власти на националном, регионалном и локалном нивоу,
руковођење у послекризном периоду, односно мере и активности повратка у нормално
стање.
Државна стратегија за спречавање ванредних ситуација и умањивање њиховог ефекта
састоји се у успостављању адекватног система заштите становништва, имовине и
животне средине, заснованог на свеобухватној процени ризика и опасности који у миру
и рату угрожавају државу и њене грађане.
Систем заштите и спасавања треба посматрати као ланац у коме свака карика има свој
значај, надлежности и одговорности.
Име и презиме –
''Назив рада''
Страна | 3
2. Појам и класификација ванредних ситуација
Код нас и у свету, ванредне ситуације су постале учестале, разноврсне и имају све веће
последице по људе, материјална добра и животну средину. Сваког дана у свету се догоди
несрећа, која поприма или може да поприми размере ванредне ситуације. Оне могу бити
изазване природним догађајима, и све чешћим људским деловањем, намерним или
ненамерним.
Узроци могу бити различити:
друштвени (политички, војни, економски, социјални)
техничко-технолошки (удеси и акциденти у нуклеарној, хемијској индустрији)
биолошки (масовне болести, епидемије)
У свим овим случајевима, ванредна ситуација се јавља као стање у коме се редовним
снагама, средствима, мерама и методама не могу решити постојећи проблеми и настала
угрожавања и тако долази до великих материјалних штета и људских жртава.
Ванредне ситуације настају спонтано, али и намерним деловањем. Изазване ситуације су
најчешће политички и економски мотивисане, што значи да их покрећу и воде неке
снаге-државе, које желе постићи одређене политичке и економске циљеве и интересе.
Последице су погубне, поготово ако заједницу затекну неорганизовану и неспремну.
Неопходно је створити и ојачати свест заједнице о могућим опасностима, као и кораке
које треба предузети како би се од њих заштитила заједница и појединци, развити
одговарајуће планове интервенција да би се ванредна ситуација, ако не спречила, онда
њене последице свеле на најмању могућу меру у смислу губитака живота или оштећења
здравља и друштвеног благостања, избегавање оштећења имовине и деградације
животне средине.
Степен угрожавања становништва и материјалних добара је много већи у урбаним
срединама и индустријским центрима, јер више од 50% становништва живи у градовима.
Потребе за добро организованом заштитом и спасавањем највеће су тамо где су
концентрисани људи и где су уложена велика финансијска средства у изградњу
грађевинских и индустрисјких објеката.
Ванредне ситуације које доводе или могу да доведу до људских и материјалних
губитака, карактерише: угрожавање живота грађана, природних и материјалних добара,
претња по стабилност локалног, националног и глобалног развоја, нарушавање
нормалног функционисања служби и предузећа и кризне инфраструктуре.
