Улога државне ревизије у креирању активног пословног амбијента

УВОД :

Двојно књиговодство је старо преко 500 година, али још увек

представља основу у структури финансијског извештавања. Све више се
размишља на тему да ли је садашњи систем адекватан и да ли може да
одговори изазовима XXI века.

Кључне компоненте финансијског извештавања су :

1. Рачуноводство – као језик бизниса ;
2. Корелација финансијског извештавања и друштвеног благостања ;
3. Недостаци постојећег модела који се данас користи.

Оно што је на самом почетку потребно нагласити јесте да је

рачуноводство   средство   помоћу   којега   меримо   и   описујемо   резултате
економске   активности.   Поред   дефинисања   рачуноводства,   а   гледано   на
тему   рада,   не   можемо   пропустити   да   кажемо   да   је   сврха   финансијских
извештаја да њиховим корисницима пруже поуздану основу за процену
финансијске   позиције   профитабилности,   висину   сопственог   капитала   и
стицање и коришћење готовине.

Улога државне ревизије у креирању активног пословног амбијента је

порасла, нарочито у послодњих двадесетак година, тако да је потребно
указати на њен значај. Државна ревизија је током историје имала свој
развојни пут у економско развијеним земљама што је довело до стварања
државне ревизорске институције као највишег тела државне ревизије.

Ставке без којих државна ревизија не може да функционише јесу

постојање државне ревизије, предмет државне ревизије као и активности
везане за само функционисање државне ревизије што се опет односи на
независност, професионалне ревизорске вештине и ревизорски обухват.

Задатак државне ревизије јесте провера тј мерење ефективности на

првом месту саме државне ревизије али и ревизије у јавном сектору с тим
што не смемо заборавити и јако важну ставку када се прича о провери а то
је извештавање јавности о ефективности саме државне ревизије.

Једна од области државне ревизије је и ревизија јавног сектора а под

тим мислимо на јавна предузећа као и одређених привредних субјеката
који се финансирају из државног сектора односно буџета локалне
самоуправе. Оно на шта треба посебно обратити пажњу јесте одговорност

Улога државне ревизије у креирању активног пословног амбијента

и надлежност тела као што су скупштина, надзорни одбор, управа а све са
идејом указивања на могуће недозвољене активности.

Али, уколико би се осврнули на саму тему рада морамо напоменути

да у креирању пословног амбијента државна ревизија има изузетно важну
улогу која би све више требала да добије на значају нарочито у
транзиционим земљама у којима је историје државне ревизије јако кратка
за разлику од развијених земаља у којима државна ревизја постоји већ
дужи низ деценија што би требало земљама у развоју да буде за пример.

1. Развој државне ревизије у свету гледано кроз историју

1.1. Историјски развој

О било којој теми да је реч да бисмо разумели дешавања у данашњем

свету морамо да се осврнемо у назад и да погледамо у прошлост. Наиме,
државна ревизија у великом броју земаља постоји већ дужи низ година.
Велики део истих је кроз историју доживео доста структурних промена
које су најчешће биле узроковане политичким променама у самој земљи
док опет са друге стране нимало занемарујући број земаља је тек у скоријој
историји увео поменуте промене.

Најзначајније промене у протеклом веку ( у институционалном

смислу ), односиле су се на прелаз из повезаних врховних ревизорских
институција са извршном законодавном влашћу.

1.2. Савремени развојни услови

Према начелима Лимске декларације

, која је темељни докуменат

свих врховних ревизијскихинституција, ревизија није сама себи сврха, него
је саставни део уређеног система чији је циљисправљање одступања од

Лимска декларација је усвојена 1977. године на конгресу међународне организације врховних

ревизорских институција, одржавном у Лими, Перу

Улога државне ревизије у креирању активног пословног амбијента



Активности повезане са врховним ревизијским институцијама
дургих земаља;



Друге међународне активности

1.4. Развој пословног модела државне ревизорске институције

Основни услов за успешно обављање делатности ма које институције

јесте јавно одређивање мисије, стратегије и стратешких циљева. Такав
приступ је помогао Државној ревизорској институцији да на дуготрајан
начин унапреди свој рад и успешност.

Циљ и поента развоја пословног модела била је јачање институција у

смислу повећања независности,учинковитоси и квалитета рада, са крајњим
циљем јачања система финансијских контрола, као ицелокупне јавне
одговорности. Начин и динамика остварења пословног модела утврђени су
стратешким планом.

Статешко планирање обухвата доношење и спровођење стратешких

планова, вредновање њиховогизвршења те контролу и предузимање
корективних активности, уколико су потребне. Наведени процесодноси се
на:

− обнављање односно прилагођавање организационе структуре и

стварање услова раста у складуса развојном стратегијом, структуром,
и системом потребним за обнављање и раст;

− креирање ефикасног менаџмента који одређује стратегију државне

ревизије и њезину примену.

Стратешки план је писани документ који служи као дугорочни водич

за једну организацију (три до пет година). Он је резултат процеса
планирања чији је циљ да се нађу одговори на следећа питања:

1) због чега организација постоји,

Красић, Ш, Пернар, Л, Чох Микулец, Б. Темељне претпоставке државне ревизије, Државна ревизија,

Загреб, 2009, стр.86

Улога државне ревизије у креирању активног пословног амбијента

2) шта она ради;

3) куда треба да иде;

4) како ће тамо стићи.

Један комплексан, стални, и фокусиран на будућност процес

промјена у организацији који се базира на трендовима и анализи интерних
и екстерних података. Стратешко планирање има сврху да промијени
начин на који организација размишља и послује тако што ће се створити
услови за организацију која учи.

Стратешко планирање је систематичан процес кроз који се

организација саглашава о - и изграђује предности кључних корисника -
приоритетима који су суштински за њену мисију и комуницирају са
окружењем у којем организација дјелује.

Пословни процес је скуп повезаних активности којима се остварују

неки циљеви или захтеви корисника.

Циљеви организационог система се остварују кроз пословне процесе:



Повећање профита



Повећање продаје



Смањење трошкова производње



Повећање квалитета производа/услуге



Повећање учешћа на тржишту

Пословни процес је скуп повезаних активности које стварају неку вредност
преко трансформације неких улаза у неки вредније излазе. Улази и излази
могу бити производи и/или информације. Активности ( тј.трансформације
улаза у излазе ) се обављају од стране људи и машина.

Постоје различите врсте пословнихпроцеса



Основна делатност

производња, продаја,набавка, ...



Процеси подршке

Одржавањемашина,Обука радника, ...



Управљачки процеси

http://www.ngo.ba

Улога државне ревизије у креирању активног пословног амбијента

Рачуноводство је средство помоћу кога меримо и описујемо

резултате економске активности. Примарни циљ рачуноводства, састоји се
у томе да обезбеди потпуно разумевање природе рачуноводствених
информација, као и данегује способност да се те информације ефикасно
користе. Рачуноводство служи као ''копча'' која директно повезује
доносиоце одлука са економским активностима, посредно и са резултатима
тако донетих одлука.

Под ревизијом се подразумева провера финансијских извештаја једне

компаније, чији је циљ да се утврди да ли су ти извештаји објективни и
истинити.

Циљ система интерне рачуноводствене контроле је да обезбеди да

целокупна организација фирме функционише у складу са планом. Постоји
јака међузависност између рачуноводствене и интерне контроле. То је и
један од основних разлога што је питање интерне контроле тесно скопчано
са рачуноводством.

2.2. Појам, надлежност и улога државне ревизије

Под појмом државне ревизије ( енг. Govermental auditing, state

auditing ), према Приручнику за рад државних ревизора, подразумева се
поступак   испитивања   и   оцењивања   финансијских   извештаја   и
финансијских трансакција јединица државног сектора, јединица локалне
самоуправе и управе, правних субјеката који се у целости финансирају из
прорачуна или су у већинском власништву државе или јединица локалне
самоуправи   или   управе.   Спроводи   се   у   складу   са   стандардима
Међународне   организације   врховних   ревизијских   институција
(   ИНТОСАИ   ревизијски   стандард   )   и   Кодексом   професионалне   етике
државних ревизора

Државна ревизија обавља се у име и за рачун државе. Обављају је

врховне ревизијске институције. Делокруг и подручје рада увек се
прописује законским или неким другим општим актом.

Красић, Ш, Пернар, Л, Чох Микулец, Б. Темељне претпоставке државне ревизије, Државна ревизија,

Загреб, 2009, стр.65