UNIVERZITET EDUCONS
FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE
Master studije studenata
generacije 2015/16 godina

Treća predispitna obaveza (III kolokvijum) iz predmeta "Forenzička revizija"

"ULOGA DRŽAVNE REVIZIJE U SPREČAVANJU
I OTKRIVANJU KRIMINALNIH RADNJI
U JAVNOM SEKTORU"

Novi Sad Aleksandar Malešev
02.03.2015.god. Br.Indexa 20/15

Sadržaj :

Apstrakt............................................................................................................................................3

Ključne reči.......................................................................................................................................3

Uvod.................................................................................................................................................4

1. REVIZIJA POSLOVANJA JAVNOG SEKTORA…………....……………………………….5
1.1. Osnovne karakteristike javnog preduzeća………………..…..……………………………….8
1.2. Nadležnosti i odgovornosti javnog preduzeća……….....……………………………………11
1.3. Aktuelno stanje javnog sektora u Republici Srbiji……...…...………………………………14
1.4. Ciljevi kompleksne reforme javnog sektora……………....…………………………………16
1.5. Aktivan pristup reformi javnog sektora…………………...…………………………………17

2. OSNOVNA SAZNANJA O DRŽAVNOJ REVIZIJI………......……………………………..26
2.1. INTOSAI revizorski standardi…………………………………....………………………….28
2.2. Vrhovna revizorska institucija i njena ovlašnjenja za reviziju javnog sektora………...…….32

3. ULOGA DRŽAVNE REVIZIJE U POBOLJŠANJU UPRAVLJANJA JAVNIM
SREDSTVIMA………………………………………………………………………….....……..39
3.1. Državna revizija javnih rashoda…………………………………………………………......40
3.2. Institucije državne revizije kao preduslov dobrog upravljanja i razvoja demokratije…....….42
3.3. Doprinos državnog revizora poboljšanju javnih usluga…………………………..…………43
3.4. Od tradicionalnog prema modernom revizijskom pristupu integralne revizije…………..….44
3.5. Karakteristike delotvorne državne revizije…………………………………………….…….45

Zaključak…………………………………………………………………………………………46

Literatura........................................................................................................................................47

Uvod :

Za shvatanje značaja državne revizije značajna je činjenica da je još u Sretenjskom
ustavu, iz 1835. godine, bila predviđena neka vrsta revizije trošenja državnog novca.
Međutim , prvi put posle Drugogsvetskog rata , i od postanka Srbije kao samostalne države,
izvršena je delimična revizija završnog računa tek za 2008. godinu.

Karakteristika savremenog poslovnog okruženja predstavlja recesija i visoki stepen nesigurnosti
u poslovanju. U takvom miljeu postavlja se potreba za adekvatnom kontrolom preduzeća kao i
celokupnog javnog sektora koji su izloženi velikom broju rizika.

Da bi u takvom okruženju preduzeća , kako privatnih tako i državnih, osigurala rast i razvoj,
opstanak na tržištu te sigurnu budućnost neophodno je uspostavljanje kvalitetnog procesa
upravljanja rizicima.

Građani finansiraju institucije države, ali zauzvrat treba da znaju kako se troši njihov novac.
Trošenje javnih finansija mora da bude zakonsko, namensko i racionalno.
Sistem državne revizije čini najznačajniji mehanizam kontrole javnih finansija demokratske i
socijalno odgovorne države.
Osnovni uslov da državna revizija bude uspešna jeste stvaranje institucio nalnog okvira i
pretpostavki za nezavisnost u radu državnih revizora.

Državna revizorska institucija je najviši, nezavisan, državni organ revizije javnih sredstava u
Republici Srbiji, koji pruža profesionalno uveravanje Narodnoj skupštini i građanima Republike
Srbije da se javna sredstva koriste efektivno, efikasno i ekonomično.

Revizija se tradicionalno razmatra u kontekstu realnosti i objektivnosti finasijskih izveštaja, za
takvu reviziju se vrlo često koristi izraz finasijska revizija. , zbog čega su neophodne pouzdane tj.
realne i objektivne finasijske informacije kao rezultat rada revizorske profesije

Međutim za proces racionalnog upravljanja potrebne su osim računovodstvenih informacija i
različite računovodstvene informacije zbog čega se sve intezivnije razvija revizija poslovanja
koja se mnogo detaljnije bavi kvalitetom celine poslovanja, pri čemu i neračunovodstvene
informacije dobijaju vrlo znaćajnu ulogu.
Razvoj i reforme javnog sektora kreću se u istom pravcu a to je bolje upravljanje javnim
resursima uz istovremeno smanjenje javnih rashoda, što simultano treba da rezultira boljim
zadovoljavanjem javnih potreba.

1.REVIZIJA POSLOVANJA JAVNOG SEKTORA

Javni sektor danas prolazi kroz veoma značajne promene. što predstavlja, uglavnom,
posledicu privatizacije mnogih ključnih područja, kao i konkurentskih pritisaka kroz aranžmane
tipa obaveznog konkmeniskng tendera (compulsgry competitive tender) Sve više prevladava tip
preduzetničkog ponašanja organizacija javnog sektora, a njihova efikasnost se kostantno
poboljšava krozpromenu vlasništva ili redistribuciju prava via srtištva.
U toku

tog talasa integracija evropska tržišta su doživela značajne promene a težišta aktivnosti

korporacija veže se za korporativno upravljanje i potrebu uvećanja imovine akcionara. Većina
velikih evropskih korporacija otpočela je s« prodajom i ralvujtuijem svojih delova, kao načinom
da se maksimizira vrednost imovine akcionara matične kompanije.
Pomenuto indicira da tržište potvrđuje da će prodajom dela kompnije doći do većeg prinosa,
pre nego u slučaju kada deo kompanije nasliivi poslovanje u okviru iste poslovne politike Naime,
restrukturiranje korporacija se najčešće realizujc kada trenutna struktura korporacija ne doprinosi
vrednosnom rastu korporaciju u skladu sa kretanjima na tržištu ili očekivanjima manadzmenta
Razvoj i reforme javnog sektora kreću se u istom pravcu a to je bolje upravljanje javnim
resursima uz istovremeno smanjenje javnih

RASHODA

da, što simultano treba da rezultira boljim

zadovoljavanjem juvnili potreba. U žiži korporativnog upravljanju,, u privatnom sektoru nalaze
se iind zorni odbori i uprave društava, tj korporaciju Međutim, u javnom sektoru žarište je
đisperzirano jer se okvir upravljanja proširuje i na neekonomska područja, odnosno uz ekonomski
javni menadžmcnt mom zadovoljiti i različite političke i socijalne ciljeve

Razliku između privatnog i javnog sektora naročito su suzile dokin- na i ideologija reforme
novog javnog menadžmenla. Iz privatnog sektom, sa nekim malim pnlagođnvanjima doslovno su
preuzeti povezani koncepti kao što jc, na primer, „željena vrcdnost za novac”, bcnc-murkmg.
javna odgovornost i najbolje prakse.
Pomenutu razliku još više je zamaglila primena računovodstvenih normi privatnog sektora
Simultano sa lansiranjem novog javnog menadzmenta, slučajnošću ili računovodstveni razvoj te
usmerava (za razliku od ranijih računovodstvenih praksi), u pravcu promovisanja budžetiranja,
zatim unapređenog godišnjeg izveštavanja, nakon tog indikatora uspešnog poslovanja. Drugim
rečima, od pasivnog posmatranja i izveitavanjao promenama u raspodeli gotovine, računovodstvo
se pomerilo ka analizi i planiranju budućih promena,sto je stvorilo pretpostavke za započinjanje
ogromnih promnai u javnom sektoru i povezanim organizacijama. Održiv privredni rast i
društvenu stabilnost može osigurati samo transparentna vlada.Razvijanje nove prakse i procedure
za upravljanje javnim sektorom jedan je od esencijalnih uslova da bi te vlada učinila odgovornim
Lansiranje razumljivog skupa međunarodnih računovodatvenih standrda za javni sektor (the
International Public Scctor Accouniing Standard» IPSAS). koji treba da omoguće komparaciju
između različitih vlada. u različitim dolovima sveta, jedan je od takvih mogućih pristupa.
Činjenica je da finansijski sistemi, i u SAD i u Ujedinjenom Kraljevstvu prvenstveno tržišno
zasnovani, kao i da su interesi ulagaća apsolutno primarni, dolimično je odslikana u IPSAS, kroz
jak naglasak na bilansnu politiku pubticUela i na menadžmcnt zasnovan na nastalim događajima.

istovremeno bila i velika šansa da se izbegnu greške, zablude i lutanja, kroz koje su prolazile
ostale privrede u tranziciji. Međutim, može se, sa žaljenjem, konstatovati da nisu izvedene
nikakve pouke iz veoma bogatih iskustava ostalih privreda u tranziciji, odnosno još uvek nema
jasnog plana šta treba činiti kako bi se krenulo putem ekonomskog prosperiteta.
Upravo navedena situacija omogućava međunarodnoj zajednici da kroz već gotove programe
reformi i inostrane „savetnike” ponudi svoje „dobre usluge”, vodeći, pre svega, računa o
interesima svetske oligarhije

i krupnog kapitala, a ne interesima Republike Srbije i njenih

građana.
Istina, u postsocijalističkim privredama stvaranje tržišnih struktura nije moglo da se izvrši u
relativno kratkom vremenskom periodu. Naime, to je jedan dugotrajni proces i, po našem
mišljenju, nije pametno obavljati liberalizaciju i privatizaciju koje ne bi bile vremenski usklađene
takvim procesima. Zanemari li se navedena činjenica dobija se „divlje” tržište koje karakteriše
kriminalizacija ekonomskog života, koja može skoro u potpunosti paralisati kretanje privrede
prema efikasnosti i rastu.
Da bi obezbedila stabilan privredni rast i razvoj koji će omogućiti i adekvatan porast standarda
stanovništva. Republika Srbija mora odlučno dii kivne u proces suštinskih ekonomskih reformi i
maksimalno zaštititi svoje nacionalne interese. Osnovna pouka koju, pri tome, mora da izvuče iz
iskustava drugih privreda u tranziciji u reformisanju privrede jeste daje potrebnu napustiti naivno
verovanje da će privatizacija, liberalizacija i stabilizacija automatski resiti sve probleme i biti
svestan da u reformisanju pi ivrede ključnu ulogu ima efikasna država i njene institucije, te daje
neophodna određena postepenost u sprovođenju reformi.
Reforma javnog sektora mora biti celovita, obuhvatiti sve njegove segmente: preduzeća
(državna i komunalna), socijalne fondove, javne službe i bili povezana sa privatizacijom i
tržištem kapitala. Načini korpora- tivizaeije i privatizacije javnih preduzeća ne mogu se
opredeliti, ne uvaži li se činjenica da reforma javnog sektora podrazumcva siiglccliivaiijc culf- ne
prioriteta i povezanih zahteva u različitim ili istim segmentima javnog sektora.
Osnovni problemi proizilaze, na šta indiciraju iskustva drugih privreda u tranziciji, ne zbog
nedostatka teorijskih znanja, nego prvenstveno zbog nedovoljne odlučnosti (pa i želje i interesa)
političkog faktora da se neophodne reforme izvrše u interesu sopstvenog narodu.
S obzirom na činjenicu da se javni fondovi prečesto zloupotrebljavaju, a u njima su ogromne
sume novca poreskih obvezniku (koji imaju pravo znati gde i kako se njihov novac troši),
funkcija flnansijske revizije je proširena, sa analize načina na koji država i njene institucije troše
uovai poreskih obveaiika, na analizu poslovanja javnih kompanija.
Zahvaljujući navedenom proširenju funkcije linansijske revizije u poslednje tri godine analiza
finansijskog poslovanja ukazala je na višcmi bonske gubitke „vodećih" javnih kompanija, kao i
čitav niz nepravilnosti od strane menadžmenta istih. Polazeći od notorne istine, da sve navedeno
ne bi ugledalo svetlost dana bez dosledne primeno specijalne međunarodne flnansijske revizije u
analizi poslovanja javnih kompanija, evidentna je uloga flnansijske revizije u zaštiti interesa
investitora, tj. stvaranju aktiv nog poslovnog ambijenta u privredi.