VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA LESKOVAC
OSNOVNE STRUKOVNE STUDIJE
SEMINARSKI RAD
Predmet: FINANSIJSKI MENADŽMENT
TEMA:
ULOGA FINANSIJSKOG MENADŽMENTA
Mentor:
Student:
Prof. dr Tihomir Tasić
Broj indeksa:
Smer:
Leskovac, 2015.
Sadržaj
Uvod ...................................................................................................................................3
Uloga finansijskog menadžmenta .......................................................................................4
1. Uopšteno o finansijama i finansijskom menadžmentu .......................................4
2. Pojam, predmet i metod finansijskog menadžmenta ..........................................6
3. Područja delovanja finansijskog menadžmenta ..................................................7
4. Zadaci upravljanja finansijama ...........................................................................9
5. Proces reprodukcije i finansijska uloga ............................................................11
6. Finansijski sistem preduzeća i uticaj cena ........................................................12
Zaključak ...........................................................................................................................14
Literatura ...........................................................................................................................15
2
Uloga finansijskog menadžmenta
1. Uopšteno o finansijama i finansijskom menadžmentu
Može se reći da su se finansije poput mnogih drugih funkcija unutar organizacije
razvijale tokom vremena, prolazeći kroz četiri faze. U prvoj fazi finansije su se fokusirale
na funkcije izveštavanja, i koncentrisale su se na izvođenje finansijskih izveštaja za
internu i eksternu upotrebu. Druga faza razvoja funkcije finansija je potaknuta rastom
organizacije u celini i karakteriše je zadatak dizajniranja i uvođenja različitih kontrolnih
mehanizama kao važne funkcije izveštavanja. Ovo podrazumeva praćenje različitih
troškova, njihovu kontrolu i podnošenje izveštaja, što se takođe odnosi i na rizik. Sa
povećanem kompleksnosti posla i relevantne informacije postaju ekstremno
fragmentirane, usled čega finansije ulaze u treću fazu. Nastaje potreba za analiziranjem
različitih delova informacija, sa osnovnim ciljem da se akcionarima pruži ujedinjena
perspektiva koja će im pomoći u procesu odlučivanja. Ova funkcija podrazumeva
suštinsko, duboko razumevanje posla, koje će biti u stanju da generiše učinkovitu analizu
podrške odlučivanju. Tako u ovoj trećoj fazi razvijanje višestrukih perspektiva stvaranja
vrednosti postaje imperativ. Četvrta i završna faza evolucije funkcije finansijskog
menadžmenta ide dalje od domena analize i prelazi u domen strateškog partnerstva. Ovo
podrazumeva potrebu da finansije svoje analize moraju efektno prezentovati drugim
grupama u organizaciji, objasniti njihove posledice za odlučivanje i biti uverljive u
donošenju odluka koje se moraju podudarati sa ciljem maksimizacije bogatstva
akcionara. Zanimljivo je da su finansije jedinstveno opremljene za posmatranje procesa
stvaranja vrednosti duž celog lanca vrednosti organizacije, za sticanje uvida u razmenu
stvaranja vrednosti kroz različite aktivnosti, pa su tako u mogućnosti da vide celinu, kako
svi delovi zajedno deluju. Finansije su stoga u poziciji da formiraju koherentnu celinu i
pruže perspektivu koja na višestruki način govori o različitim aktivnostima stvaranja
vrednosti unutar organizacije, a takva perspektiva je korisnija i privlačnija za akcionare.
1
1
Pušara, K., Finansijski menadžment, Univerzitet BK, Beograd, 2002, str. 20.
4
Evolucija finansijske funkcije od prve do četvrte faze, naprosto odražava evoluciju
organizacija samih po sebi koje su od od vertikalnih hijararhija - izgrađenih u vremenu
dominacije masovne proizvodnje pokretane ekonomijom obima, prešle na ravne više
funkcionalne, procesom vođene organizacije, da bi u današnje vreme svoju glavnu
orijentaciju prebacile na potrošača, na brzinu reagovanja i prilagođavanja. Tako je
sredinom 1990 -ih finansijama dodeljena strateška uloga u preduzeću. Glavni finansijski
direktor postaje timski igrač u naporu preduzeća ka konstantnom stvaranju vrednosti za
sve stejkoholdere. Od današnjeg finansijskog menadžera se zahteva fleksibilnost u
prilagođavanju promenama koje sve većom brzinom nameće spoljno okruženje. On mora
imati sposobnosti pronalaženja adekvatnih izvora finansiranja, mudrog upravljanja
imovinom, profitabilnog dugoročnog investiranja u imovinu koje će preduzeću obezbediti
pozitivnu perspektivu rasta i razvoja i iznad svega sposobnost za pravovremeno i brzo
donošenje odluka. Finansije predstavljaju krvotok jedne organizacije. Da bi krvotok
nesmetano tekao telom organizacije, od finansijskog menadžera se zahteva poznavanje
celokupne anatomije organizacije, što mu omogućava sticanje sveobuhvatne slike o
potrebama delova organizacije i organizacije u celini.
2
Takođe, možda ste se zapitali zašto se od vas traži da razumete problematiku upravljanja
finansijama ukoliko vi nemate nameru da postanete finansijski menadžeri. Najbolji
odgovor na to pitanje je da sebe pripremate za svoje buduće radno mesto, i za način rada i
strukturu znanja koja odgovaraju potrebama nove ekonomije - ekonomije znanja i
informacija. Tržište danas zahteva potpuno drugačiji profil zaposlenih. Sve više
preduzeća smanjuje broj menadžerskih radnih mesta i spajaju različite nivoe
korporacijske piramide. Zbog čega preduzeća to čine? Između ostalog zbog smanjenja
troškova i povećanja produktivnosti! Međutim ono što je još bitnije je da tržište danas
traži drugačiju vrstu radnika, radnika koji poseduju kompetencije, adekvatne stavove i
intelektualnu fleksibilnost i okretljivost koja će biti u stanju da se na sistematski i kritički
naćin nosi sa sve komplikovanijim i promenljivijim okruženjem.
3
2
Ibid, str. 21.
3
Ibid, str. 21.
5
