UNIVERZITET U NIŠU
EKONOMSKI FAKULTET
SEMINARSKI RAD
PREDMET: FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE U USLOVIMA
MONETARNIH PROMENA
TEMA:
ULOGA RAČUNOVODSTVENE PROFESIJE U
PROCESU FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA
MENTOR: STUDENT:
PROF. DR JOVAN KRSTIĆ
MARIJA NIKODIJEVIĆ
BR. INDEKSA: 19/07
Niš, 2008. god.
SADRŽAJ:
Uvod................................................................................................................3
Istorijski razvoj računovodstva i računovodstvene profesije.............5
Javni interes i profesionalno ponašanje računovođa.........................10
Etički kodeks za profesionalne računovođe..........................................12
Principi profesionalne etike računovođa...........................................14
Princip ntegriteta..........................................................................14
Princip objektivnosti...................................................................15
Princip profesionalne kompetentnosti i dužne pažnje..........17
Princip poverljivosti....................................................................20
Princip profesionalnog ponašanja............................................ 22
Nezavisnost kao ključni princip profesionalne etike revizora ......24
Pojam i suština nezavisnosti..................................................................25
Pretnje nezavisnosti ................................................................................ 27
Mere zaštite nezavisnosti...................................................................... 29
Mere zaštite koje propisuju profesija, zakon ili druge
regulative..........................................................................................29
Mere zaštite na nivou klijenta.................................................... 30
Mere zaštite na nivou računovodstvene/revizorske firme ......31
Rešavanje etičkog konflikta................................................................... 33
IFAC i SRRS...............................................................................................34
Zaključak ......................................................................................................41
Literatura ..................................................................................................42
2
informacije o performansama poslovanja preduzeća u toku godine, o tome
kako preduzeće stiče i koristi gotovinu, kako uprava ispunjava svoju
upravljačku odgovornost prema vlasnicima itd.
U radu će biti razmotren istorijski razvoj i značaj računovodstva i
računovodstvene profesije, profesionalne organizacije relevantne za
računovodstvenu profesiju u svetu i kod nas. Poseban akcenat je stavljen na
principe profesionalne etike koje profesionalni računovođa mora da poštuje
kako bi kvalitet finansijskog izveštavanja bio na takvom nivou da ga
neposredni korisnici finansijskih izveštaja, ali i javnost u najširm smislu reči
ne mogu dovesti u pitanje, bez obzira na evidentne okolnosti i situaciju koje
prete da ugroze njihov kvalitet. Etičko ponašanje profesionalnih računovođa
uslov je i pretpostavka kvalitetnog finansijskog izveštavanja direktno, kao i
najšira društvena javnost indirektno zahtevaju fer, poštene i objektivne
finansijske izveštaje. Zato se s pravom ističe da računovođe obavljaju usluge
u javnom interesu kao kolektivnom dobru zajednice ljudi i institucija.
Istorijski razvoj računovodstva i računovodstvene
profesije
Istorija računovodstva je stara koliko i sama civilizacija; još su
porodice u praistoriji morale da proračunavaju količine hrane i odeće koje su
im potrebne da bi se suočile sa hladnijim godišnjim dobima. Računovodstvo
predstavlja jednu od najznačajnijih profesija u ekonomiji i poslovanju.
Računovođe su učestvovale u razvoju gradova, trgovine, novca i bankarstva,
doprinele su uspehu italijanske renesanse, spasile od bankrotstva mnoge
pronalazače i preduzetnike tokom industrijske revolucije, pomogle
povećanju poverenja u tržište kapitala neophodnom za zapadni kapitalizam, i
4
imale knjučnu ulogu u informatičkoj revoluciji koja je promenila globalnu
ekonomiju.
Razvoj računovodstva bio je uslovljen razvojem privrede, s jedne
strane, i pojavom novca kao merila vrednosti i platežnog sredstva, s druge
strane. Sve dok su proizvodne snage bile na nivou razvoja naturalne
proizvodnje, proizvodnje za potrebe samog proizvođača, nije se osećala
potreba za računovodstvenom evidencijom. Ukoliko je tada i vršena
razmena, ona je obavljana putem trampe, roba jedne upotrebne vrednosti
razmenjivala se za robu druge upotrebne vrednosti, u istom momentu, zbog
čega nisu ni nastajali dužničko-poverilački odnosi i nije ni bilo potrebno
evidentirati takvu razmenu. Međutim, kad je razvoj prizvodnih snaga
omogućio proizvodnju i za tržište, došlo je i do razvoja trgovine. Trgovac
robu kupuje radi toga da bi je prodao drugom i da bi pri tome ostvario
zaradu, kupujući je po nižoj, a prodajući po višoj ceni. Tu se pojavljuje i
dužničko-poverilački odnosi. Naime, kad proizvođač proda trgovcu na
kredit, on postaje poverilac, a trgovac dužnik, ili ako, pak, trgovac proda
kupcu robu na kredit, onda je trgovac poverilac, a kupac je njegov dužnik.
Na tom stepenu razvoja proizvodnih snaga oseća se potreba za evidencijom,
jer treba znati ko kome i koliko duguje, odnosno ko, koliko i od koga
potražuje, s jedne strane, i kolika je zarada trgovca, s druge strane.
Pojavom akumulacije omogućen je razvoj banaka, gde se javljaju
kreditni odnosi, a samim tim i potreba za evidencijom, da bi se znali dužnici
i poverioci i da bi se utvrdila zarada po osnovu kamate.
Tragovi računovodstvene evidencije otkriveni već kod antičkih naroda
uglavnom su s područja bankarskih poslova. Još u XVIII veku p.n.e. u
Vavilonu u Zakonu kralja Hamurabija ukazuje se kakva se evidencija morala
voditi sa područja dužničko-poverilačkih odnosa.
U antičkoj Grčkoj banke se nisu bavile samo kreditnim poslovima već i
poslovima plaćanja za račun klijenata, dakle platnim prometom. Tvrdi se da
su banke vodile dve knjige ''ephemerid'' i ''trapezitica grammata''. Prva knjiga
predstavlja hronološku evidenciju svih poslovnih događaja, a druga knjiga
račune (konta) klijenata.
2
Posle osvajanja Egipta od Aleksandra Makedonskog, i u Egiptu dolazi
do razvoja banaka. To je uslovilo i pojavu knjigovodstvene evidencije, koja
je obuhvatala kreditne odnose između banaka i kreditni odnos banke i
privatnog lica.
U Rimu su, takođe, bile razvijene privatne banke. Pored banaka,
kreditnim poslovima bavili su se i bogati robovlasnici, vitezovi, filozofi i dr.
Od knjiga spominju se rokovnik (''liber calendarii'') , u kome se evidentira
pozajmljeni novac i rokovi naplate glavnice i kamate, memorijal
(''adversaria''), u kome se evidentiraju poslovne promene hronološki, knjiga
2
Др Радмила Теофановић, Историја и теорија књиговодства, Београд, 1958.стр.7.
5
suprotnom, postoji greška koja se mora pronaći i ispraviti. Sistem dvojnog
knjigovodstva je bio lak za primenu i ispunjavao je zahteve poslovanja, tako
da se vrlo brzo proširio.
Da bi objasnio zašto je dvojno knjigovodstvo nastalo tek tokom renesanse
u Italiji umesto u antičkoj Grčkoj ili Rimu, istoričar računovodstva A. C.
Littleton opisuje sedam ključnih „sastojaka“ koji su omogućili njegov
nastanak:
Privatna svojina: Sposobnost promene vlasništva, jer se
računovodstvo bavi beleženjem činjenica o imovini i imovinskim
pravima.
Kapital: Bogatstvo produktivno zaposleno, jer drugačije trgovina bi
bila neznatna i kredit ne bi postojao.
Trgovina: Rasprostranjena razmena dobara, jer skromno lokalno
trgovanje ne bi stvorilo takvu vrstu pritiska na poslovanje potrebnu da
podstakne nastanak organizovanog sistema evidentiranja.
Kredit: Sadašnje korišćenje budućih dobara, jer je malo podsticaja za
beleženje transakcija koje se odmah završavaju.
Pisanje: Mehanizam za stvaranje trajnih beleški na svakodnevnom
jeziku.
Novac: Uobičajeni ''denominator'' za razmenu.
Aritmetika: Metod računanja monetarnih detalja u poslu.
Mnogi od ovih faktora postojalo je i u antičko doba, ali do Srednjeg veka,
oni nisu postojali zajedno u formi i snazi potrebnoj da podstakne nastanak
dvojnog knjigovodstva. Evidencija, na primer, je stara kao i civilizacija, ali
aritmetika – sistematska manipulacija brojčanim simbolima – zaista nije bila
sredstvo raspoloživo u antici. Šta više, uporna primena rimskih brojeva za
finansijske transakcije dugo posle uvođenja arapske numeracije predstavljala
je prepreku ranijem stvaranju sistema dvojnog knjigovodstva.
U XVI, XVII, XVIII veku uporedo sa razvojem privrede razvilo se i
knjigovodstvo, pa se javljaju nove knjige o knjigovodstvenoj evidenciji u
Nemačkoj, Engleskoj, Francuskoj i Holandiji. Ono se razvojem industrije,
odnosno industrijskom revolucijom, naročito u XIX veku, sve više
usavršavalo. Tako, pri kraju XIX veka računovodstvo postaje značajno
sredstvo za kontrolu i otkrivanje slabosti u poslovanju preduzeća.
Velika depresija ugrozila je integritet računovodstvene profesije.
Velike svetske kompanije su bankrotirale ubrzo posle iskazivanja velikih
profita. Investitori su pitali kako su profitabilne kompanije mogle da
bankrotiraju? Na sudu se pokazalo da je ekonomska stvarnost da kompanije
uopšte nisu bile profitabilne. Profiti su bili rezultat trikova računovođa.
Štaviše, iskazane rezerve uopšte nisu postojale. Pokazalo se da računovođe,
podređene menadžmentu kompanije, nisu služile javnom interesu, već
potrebama menadžmenta. U praksi, to je podrazumevalo, da je primarna
funkcija računovodstva da učini da menadžment izgleda uspešno.U cilju
7
