UNIVERZITET EDUCONS
FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE
MASTER STUDIJ
SREMSKA KAMENICA
Vojvode Putnika bb
Predmet
: „RAČUNOVODSTVENE PREVARE“
PRISTUPNI RAD
Naslov rada: „ULOGA FORENZIČKOG RAČUNOVODSTVA U IDENTIFIKACIJI
RAČUNOVODSTVENIH PREVARA”
Profesor Student:
Prof. dr. Slobodan Vidaković Dajić Tanja
Sremska Kamenica , 2011.g.
Sadržaj
UVOD……………………………………………………………………………….3
1.
PRIVREDNI KRIMINAL…………………………………………………….….4
1.1.
Geneza naučnog proučavanja privrednog kriminala…………………………..4
1.2.
Osnovni razlozi za privredni kriminal u računovodstvu……………………....4
1.3.
Otkrivanje privrednog kriminala u računovodstvu……………………………5
1.4.
Smanjivanje privrednog kriminala u računovodstvu………………………….6
2.
NETAČNI FINANSIJSKI IZVEŠTAJI – KAO POSLEDICA GREŠAKA I
PREVARA…………………………………………………………………………...7
3.
OSNOVNI OBLICI MANIPULISANJA U RAČUNOVODSTVU……………..10
4.
ODGOVORNOST ZA PREVARE U FINANSIJSKOM IZVEŠTAVANJU……13
5.
FORENZIČKO RAČUNOVODSTVO I RAČUNOVODSTVENE PREVARE..15
5.1. Osnovni pojmovi o forenzičkom (istražiteljskom) računovodstvu………….….16
5.2. Angažovanje i zadaci forenzičkog računovođe………………………………...17
6.
DOMETI I OGRANIČENJA EKSTERNE REVIZIJE U OTKRIVANJU
RAČUNOVODSTVENIH PREVARA……………………………………………..18
6.1.
Pojam prevara, obmana i nepravilnosti……………………………………….18
6.2.
Glavni uzroci i tipovi finansijskih prevara……………………………………19
6.3.
Međunarodni standardi revizije protiv finansijskih prevara……………….….22
ZAKLJUČAK……………………………………………………………………….25
LITERATURA………………………………………………………………………26
2
UVOD
Cilj svakog preduzeća, odnosno svakog pravnog lica, jeste da uspešno posluje. Uspešnost
poslovanja se najbolje može sagledati iz finansijskih izveštaja, pod uslovom da finansijski
izveštaji predstavljaju verodostojnu sliku prinosnog položaja i imovinske situacije preduzeća.
Kada se vremenom ustanovi postojanje grešaka ili vršenje kriminalnih radnji postavlja se
pitanje: Ko je odgovoran za njihov nastanak i neobelodanjivanje? U uslovima kada se vrši
revizija finansijskih izveštaja, jedan deo javnosti bi smatrao da su odgovorni revizori.
Pošto su greške i kriminalne radnje počinjene najčešće od strane lica u preduzeću, mada se iz
njigovog činjenja niko ne može apsolutno isključiti, drugi bi smatrali da treba kazniti
počinioce,
odnosno
najodgovornije
ljude
u
preduzeću.
Suština svih uspešnih pronevera sastoji se u tome što pošteni ljudi ne treba da sumnjaju da se
to dešava. Prevaranti biraju vreme i oružje za svoje nečasne radnje. Prevaranti imaju i vreme
i motivaciju da obrate pažnju na detalje, dok oni koji ih kontrolišu tu privilegiju menaju.
Kriminalna radnja može biti izvršena od strane osoblja organizacije ili nekog van nje.
Kontrole u najvećem broju organizacije koriste se da zaštite resurse organizacije, što znatno
otežava posao spoljnih kriminalaca, pa se smatra da je izvršenje kriminalnih radnji od strane
osoblja organizacije znatno veće, s obzirom da oni poznaju i kontrolne procedure i način rada
organizacije.
Sprečavanje i otkrivanje kriminalnih radnji i grešaka treba da bude osnovni zadatak svih onih
koji na bilo koji način učestvuju u kreiranju finansijskih izveštaja. Uloga revizora je sa
otkrivajući kriminalne radnje i greške spreče njihovo dalje činjenje.
4
1.
PRIVREDNI KRIMINAL
Veliki broj privrednih nepravilnosti kriminalnog karaktera se pojavio već krajem 19.
veka, u uslovima pune ekspanzije industrijske proizvodnje, velike akumulacije novca i
imovine, nastajanja velikih kapitalističkih društava, širenja svetske trgovine i naglog
porasta broja stanovnika. Počeci sistematskog i naučnog proučavanja privrednog
kriminala posebno su uočljivi u SAD-u.
Na području privrednog kriminala,
Edwin Shutherland
(1883-1950) predstavlja
začetnika naučnog proučavanja privrednog kriminala.
Shutherland
je, ujedno, prvi koji
je 1939. godine progovorio o privrednom kriminalu ili kako ga u SAD-u nazivaju
kriminalu belih kragni (eng.
White-collar Crime
).
Po sličnim istraživanjima na području pronevera, isticao se i
Donald R. Creesey
(1919-
1987), poznat po svom trouglu prevara (eng.
Fraud Triangle
, nem.
Betrugs-Dreieck
),
ističući da je prevara rezultat prilika (eng.
opportunity
), pritisaka (eng.
pressure
) i
racionalizacije (eng.
rationalization
).
Joseph. T. Wells
, poslednjih godina redovno na spisku 100 najuticajnijih osoba na
finansijskom i računovodstvenom području u SAD-u, osnivač je i predsednik
američkog Udruženja veštaka za istragu privrednog kriminala (eng.
Association of
Certifies Fraud Examiners - ACFE
).
W.
Steve Albrecht
, isto tako pionir na području istraživanja privrednog kriminaliteta u
SAD-u, ističe da privredni revizori, poreski savetnici i knjigovođe nemaju dovoljno
znanja da bi se sa uspehom mogli baviti otkrivanjem i sprečavanjem savremenog
privrednog kriminala. Veštaku za privredni kriminal neophodno je znanje iz sledećih
obrazovnih područja: računovodstvo, pravo, metodika rada veštaka i kriminologija.
Albrecht
je imao veliki uticaj na zasnivanje obrazovnog programa za zvanje veštaka za
istragu privrednog kriminala (eng.
Certified Fraund Examiner - CFE
; nem.
Wirtshaftskriminalitats-ermittler
).
1.2. Osnovni uzroci za privredni kriminal u računovodstvu
Osnovni uzroci za privredni kriminal u računovodstvu su:
•
poslovno-organizacioni nered;
•
neadekvatno interno nadziranje;
•
neverodostojni računovodstveni izveštaji.
Savremeno preduzeće predstavlja sve kompleksniji, dinamičniji i zapleteniji poslovni
sistem, koji prožimaju brojne interne i eksterne okolnosti, te brojni uticajni faktori, što
rezultira rastućim rizicima.
Međunarodni računovodstveni standardi, koji su važeći okvir za sastavljanje
finansijskih izveštaja, predstavljaju računovodstvo bazirano na principima. Oni sadrže
značajan broj alternativnih računovodstvenih postupaka i menadžmentu daju
mogućnost da putem izbora između više dozvoljenih metoda i računovodstvenim
procenama oblikuje periodični rezultat u željenom pravcu. Šarolikost i veliki broj ovih
postupaka iznedrio je veliki broj izraza, kojima se u stručnoj literaturi opisuju ovakve
pojave kao što su friziranje bilansa, kreativno računovodstvo, prevare sa finansijskim
izveštajima, hokus-pokus računovodstvo, uglačavanje rezultata.
5
„Osobe od poverenja postaju prekršitelji od poverenja kada sebe smatraju osobom sa
finansijskim problemima koji se ne mogu podeliti sa drugima, koji su svesni da se ovaj
problem može tajno rešiti zloupotrebom položaja od finansijskog poverenja; koje su u
stanju da u toj situaciji na sopstveno ponašanje primene verbalizacije koje im
omogućavaju da izmene svoje viđenje sebe kao osobe od poverenja, sa viđenjem sebe
kao korisnika poverenih sredstava imovine."
2
Vrh trougla, po nekim autorima, definiše se kao motiv, ako je u pitanju lažno
finansijsko izveštavanje i mogu ga činiti:
Ugroženost finansijske stabilnosti ili profitabilnosti, zbog ekonomskih,
industrijskih ili operativnih okolnosti;
Prekomeran pritisak na menadžment da izmiri dugove;
Materijalna ugroženost lične dobiti.
Ilustracija 1 - Trougao nezakonitih radnji (Fraud Triangle)
1.4. Smanjivanje privrednog kriminala u računovodstvu
Svi oblici privrednog kriminala uključujući korupciju, pranje novca, poreske utaje,
zloupotrebe prava manjinskih ulagača, investicione prevare i sl. u sebi sadrže
falsikifovanje dokumentacije i fabrikovanje lažnih finansijskih izveštaja, tako da
kontrolori poslovanja i finansijskih izveštaja treba da poznaju tehnike zloupotreba u
računovodstvu, kako bi iste mogli da prepoznaju i nedozvoljene radnje otkriju.
Učestalim pojavama prevara, prema praksi razvijenih zemljama, doprinose sledeći
faktori i to:
ekonomski ciklusi
- u uslovima recisionih kriza, kada se dolazi do
smanjenja trgovine i prihoda, javljaju se velike „manipulacije" sa profitima banaka i
korporacija;
neadekvatni kontrolni sistemi
- kontrole u bankama i preduzećima, koje
ne obuhvataju redovan pregled poslovanja, mogu dovesti do toga da se te slabosti
eksploatišu za organizovanje;
korporativne reorganizacije
- često nisu efikasne i slabe
kontrolu, a proces redukcija i zakašnjenja izaziva ozbiljne posledice u organizacionoj
strukturi i podstiče klimu za prevare, naročito od menadžmenta srednjeg nivoa, iz
bojaznosti da ne bi izgubili svoje pozicije;
trend zaposlenosti
- ukoliko u korporaciji
postoji osećaj nesigurnosti radnog mesta gubi se korporativna lojalnost i zaposleni će
manje više podnositi lažne izveštaje;
korporativni pritisci
- kompanije sa strogim
isticanjem performansi su više osetljive i podložene prevarama;
tehnološki napredak
-
kada dođe do toga da se vrši transfer fondova u međunarodnim okvirima, teže je
otkriti prevare;
industrijske relacije
- prevare odgovaraju industriji (na primer,
2
Donald R. Cressey, Other People's Money: A Study in the Social Psyhology of Embezzlement,
Wadsworth Publishing Company, 1972.
7
