1. UVOD
Postoji moštvo definicija banke, ali je najjednostavnija ona po kojoj je banka ,,posrednik
između finansijski suficitarnih i finansijski deficitarnih subjekata", tj. posrednik između
onih koji imaju višak i onih koji imaju manjak novca, posrednik između deponenata
štediša i onih koji uzimaju kredite. U svakom slučaju, banka je preduzeće koje posluje sa
novcem, i to uglavnom tuđim.
Kada govorimo o bankarstvu u svom najelementarnijem smislu, počećemo od samog
pojma banke. Reč banka potiče od latinske reči banco koja označava klupu, tezgu, šalter,
postavljen na ulicu, gde su se razmenjivale različite vrste novca. U staroj Grčkoj koristila
se reč trapeza, koja takode označava klupu ili šalter gde se menjao novac, a ovaj naziv za
banku ostao je i u savremenom grčkom.
Postoje različite vrste banaka. One se mogu podeliti po ročnosti poslova na: komercijalne
banke (koje rade kratkoročne poslove) i investicione banke (dugoročni poslovi), po
oblasti poslovanja na: trgovačke, poljoprivredne, industrijske banke..., po teritorijalnom
kriterijumu na: opštinske, regionalne, nacionalne, multinacionalne... Ipak, najčešće se
podela banaka vrši po jednom multikompleksnom kriterijumu, koji obuhvata sredstva
kojima banka respolaže, izvore tih sredstava i njihovu upotrebu, a to je podela banaka na:
1
Sve ostale banke...
U ostale banke bi se mogle svrstati banke koje nemaju precizno određene aktivnosti kao
prethodno navedene banke. One svakako imaju neku svoju oblast delovanja, pa bi u ovu
grupu mogle ući banke koje delimo npr. na: trgovinske, poljoprivredne, industrijske... a
da pri tome nisu defmisani poslovi kojima se svaka od njih bavi.
Svakako, treba podvući da u današnje vreme, kada sve teži globalizaciji, ovakve podele
gube na značaju, pa bi možda podela banaka trebalo da obuhvata samo: centralnu banku,
univerzalne banke i ostale banke, pri čemu bi univerzalne banke činile većinski procenat
banaka, a u ostale kategorije bismo mogli svrstati sve druge banke. Možda najbolji
pokazatelj ove tvrdnje bi bio podatak da se broj banaka u SAD drastično smanjio od
1970. godine kada ih je bilo 13550, do 2001. godine kada ih je bilo 8080.
Ovo je svakako rezultat dešavanja na tržištu, jer su neke banke propale, a druge, uspešnije
su ušle u merdžere i akvizicije (sjedinjavanja sa drugim finansijskim institucijama i
bankama), što i jedno i drugo vodi smanjenju broja banaka. A to opet vodi povećanju
obima posla i profita, što opet rezultira povećanjem ukupnih sredstava koje one poseduju.
Cela I bankarska industrija se danas sastoji od velikih banaka, koje kontrolišu sve veći
broj depozita i kredita, uz sve manje konkurencije. Prosto sve liči na jedan začarani krug.
Jedno vuče drugo. A mi smo naravno deo svega toga. Hteli ne hteli.
3
2. CENTRALNA BANKA
Centralna banka je banka koja zauzima centralni položaj u bankarskom sistemu određene
zemlje, u smislu da ova banka deluje kao banka drugih banaka i kao bankar države.
Emisiona ili centralna banka je specifična privilegovana bankarska institucija monetarnog
sistema, državna ili pod jakim nadzorom i uticajem države; zadužena i odgovorna za
stvaranje vrednosti domaće valute, za kontrolu i regulisanje novčanog opticaja i
likvidnosti bankarskog sistema, i zadužena da se stara za likvidnost u zemlji i u
plaćanjima sa inostranstvom. To je jedina ovlašćena banka za izdavanje novčanica i
kovanog novca kao zakonskog sredstva plaćanja.
1
Država na centralnu banku kao monetarnu instituciju prenosi prava i ovlašćenja u
domenu vođenja emisione, kreditno-monetarne, devizne politike i regulisanja novčane
mase. Pored niza zajedničkih obeležja, ovlašćenja i načina funkcionisanja, mogu se
razlikovati od zemlje do zemlje, a prvenstveno zavisi od stepena razvijenosti finansijskog
1
Žarkić, Joksimović, N., (2010):
„Upravljanje finansijama-osnove i principi“
, Fakultet organizacionih
nauka, Beograd, strana 98.
4
1694. godine – formirana je u Londonu Bank of England – jedna od najpoznatijih
centralnih banaka. Formirana je kao privatna komercijalna banka u formi akcionarskog
društva koja je imala zadatak da kupuje državna hartije od vrednosti koje su u velikom
obimu bile emitovane 1693 godine. Kao banka u privatnom vlasništvu funkcionisala je
sve do 1945. godine, da bi zvanično bila nacionalizovana 1947. godine.
1736. – Nacionalna Banka Danske – takođe je osnovana kao privatna sa pravom
da emituje note. Posle 37 godina, 1773. godine Danska vlada je preuzela kontrolu. U
istoriji bankarskog poslovanja Nacionalna Banka Danske je ostala zabeležena kao jedna
centralna banka u državnom vlasništvu koja je ikada bankrotirala. To se dogodilo 1813.
godine. Razlog je bila prevelika emisija nota koje nisu imale dovoljno pokrića u zlatu.
Već naredne, 1814. godine Banka je ponovo otvorena, ali je ovog puta osiguranje za note
nije bilo u zlatu, već u nekretninama.
1800. – Banque de France – Francuska Banka formirana u vreme Napoleona
Bonaparte. U početku se nalazila u privatnom vlasništvu, ali je od 1806. godine Vlada
počela da određuje Guvernera i dva viceguvernera. Pored izdavanja novca imala je
zadatak da stabilizuje kamatne i diskontne stope. Nacionalizovana je 1945. godine.
1816. – Austrougarska Banka – koja je imala veoma razvijen sistem filijala od
kojih su mnoge bile i na teritoriji bivše Jugoslavije.
1850. – Nacionalna Banka Belgije – koja je predstavljala uzor po kome je
formirana Narodna Banka Srbije.
1875. – Reichsbank - Rajsbank – Nemačka centralna banka koja je 1957. godine
promenila ime u Bundesbank.
1882. – Nipon Ginko (Bank of Japan) – Japanska Banka- 1884. – Privilegovana
Narodna Banka Kraljevine Srbije
1893. – Banca d'italia – italijanska Banka – nastala posle ujedinjenja Italije. Pre
toga je postojala u obliku lokalnih centralnih banaka.
1905. – Švajcarska Narodna Banka – koja je u sadašnjem obliku bila formirana na
osnovu referenduma.
1913. – Federal Reserve System – Sistem federalnih rezervi – decentralizovani
sistem centralnih banaka SAD koji obuhvata 12 banaka.
6
