1
1. UVOD
Osnovni koncept savremene perinatologije -
pravo svakog novorođenčeta da se rodi
telesno,duševno i emocionalno zdravo
– počinje s planiranjem porodice. Planiranje porodice,
pravo je i dužnost roditelja koji danas imaju na raspolaganju različite metode za regulaciju
fertilnosti. Neplanirano, neželjeno rođenje može se kontrolisati sprečavanjem začeća
(kontracepcija), odnosno prekidom trudnoće (abortus). /1/
Idealna kontracepcija (neškodljiva, delotvorna, prihvatljiva, povratna, jeftina) još ne postoji.
Gotovo svi postojeći kotracipijensi pripremljeni su za žene, muškarci mogu upotrebljavati
jedino kondom i coitus interruptus (prekinut snošaj), a mogu se i sterilisati. Najčešće
upotrebljavana kontaceptivna sredstva danas su oralna kontracepcija, kondom, dijafragma i
spirala. /1/
U istoriji ljudske populacije sposobnost kontrole fertilnost imala je veliki uticaj i značaj kako
na društvene prilike, tako i na medicinsku praksu. Postoji više pravaca u razmatranju
planiranja porodice: personalni, populacioni,socioekonomski, religijski i politički aspekt. Svaki
od ovih aspekata određuje koja će se metodologija u planiranju porodice primenjivati. /3/
Populaciona politika mora voditi računa o gustini stanovništa u jednoj manjoj ili široj regiji i
mora stvarati planove za prevažilaženje mogućih demografskih problema. Kada bi se
nastavio trend porasta broja ljudske populacije, kao što je to bio u poslednjih sto godina, ne
samo da bi se javio problem u pogledu obezbeđivanja hrane nego i životnog prostora na
planeti. Proračuni govore da ukoliko bi se uvećavanje ljudske populacije nastavilo
dosadašnjim tempom, broj ljudi bi 2200. godine na zemaljskoj kugli mogao da iznosi oko 500
milijardi, odnosno gustina ljudske populacije na svim kontinentima bi bila po kvadratnom
kilometru kao što je to danas u Vašigtonu. Ovakva gustina sanovništva na planeti mogla bi
biti posledica odsustva planiranja rađanja i ova činjenica ni jedno društvo ni pojednica ne bi
trebalo ostaviti ravnodušnim. /3/
2
2. TEORIJSKI DEO RADA
2.1.
KONTRACEPCIJA
Pod terminom kontracepcija podrazumevaju se lekovi, sredstva, metode i intervencije koje
ograničavaju fertilnost. /3/
Razlikujemo reverzibilnu, vremenski ograničenu kontrolu fertilnosti -
kontracepcija
i trajno
ograničenje fertilnosti
- sterilizacija
. Sterilizacija jednog od partnera je prihvatljiva metoda po
sopstvenoj odluci i iz zdravstvenih razloga. /3/
Sva kontraceptivna sredstva i metode delimo na
kontraceptivne metode za žene
i
kontraceptivne metode za muškarca. /3/
Danas je na raspolaganju širok spektar različitih metoda za sprečavanje neželjene trudnoće:
lokalna
sredstva (kondomi, dijafragma, cervikalna kapa, spermatocidna sredstva...),
intrauterina kontracepcija
(IUD ili spirale),
hormonska kontracepcija
(oralna, injekciona ili
implantaciona dugodelujuća),
prirodne metode kontracepcije
(prekinut snošaj, kalendar
metoda, temperaturna metoda, Billingsova metoda cervikalne sluzi...),
postkoitalna
kontracepcija
(visoke doze estrogena, oralne kontraceptivne tablete, antiprogesteron...),
sterilizacija./3/
Idealno kontraceptivno sredstvo bi trebalo da bude potpuno sigurno, bezopasno za
korisnika, jeftino, jednostavno za upotrebu, sa što kraćom reverzibilnošću fertilnosti kod
korisnika i da ne skreće pažnju na sebe prilikom seksulanog odnosa. Do danas ovakvo idelano
sredstvo još nije poznato. Raspoložive metode kontracepcije danas su zadovoljavajuće u
većini ovih zahteva, efikasne su i nude brojne tehnike. Treba reći da ne postoji univerzalno
prihvatljiva metoda ili sredstvo za sve parove ili pojedince. Po učestalosti
korišćenjakontraceptivnih sredstava najčešće upotrebljivano sredstvo je oralna
kontracepcija, kondom, dijafragma, IUD, ritam metode, vaginalna kontraceptivna sredstva i
prekinuti snošaj (tabela...). Korišćenje kontracepcije pomaže pacijentu i njegovom partneru u
ostvarivanju seksulanih potreba na advekatan način bez opterećenja sa mogućnošću
nastanka neželjene trudnoće. /3/
4
kontracepciju, ako je moguće. Treba svakako naglasiti da je korišćenje bilo kojeg
kontraceptivnog sredstva sigurnije nego ne korišćenje kontracepcije uopšte. /3/
2.1.2. Indikacije za koršćenje kontracepcije
Personalne indikacije -
u ove indikacje ubrajaju se želja pojedinaca da nema dece uopšte,
želja da ne želi još dece u nekom planiranom preiodu ili misli da ima dovoljno veliku porodicu
i ne želi damu se desi sledeća neželjena trudnoća. Profesionlano napredovanje i kvalitet
života u nekim slučajevima opredeljuju pojedinca u korišćenju kontraceptivnih sredstva. /3/
Socioekonomske indikacije -
u razvijenim društvima postoji svest o potrebi ograničavanja
rađanja. Jedan od razloga za takav odnos je uverenje da to dovodi do porasta opšteg
standarda života kako porodice tako i cele te društvene zajednice. Nažalost, postoje i društva
gde su troškovi za izdržavanje dece visoki, pa se zbog toga nameće potreba ograničavanja
veličine porodice. Ovde takođe treba reći da postoje i društvene zajednice u kojima se vodi
loša ili se uopšte ne vodi populaciona politika. U tim zajednicama dolazi do ernomnog
prirodnog priraštaja, što sa svoje strane ugrožava opšti standard te društvene zajednice. /3/
Medicinske indikacije -
pod medicinskim indikacijama podrazumeva se postojanje neke
bolesti koja bi se mogla pogoršati zatrudnjavanjem. Iako su danas medicinski razlozi zabrane
zatrudnjavanja skoro minimalni zahvaljući napredku medicinske nauke, prevencija neželjene
trudnoće je daleko manje traumatična i daleko prihvatljivija nego abortus ili rađanje deteta.
Najčešće bolesti koje se mogu pogoršati u toku trudnoće su bolesti srca, bubrežne bolesti,
dijabetes, bolesti tireoidne žlezde i tuberkuloza. /3/
Eugenetičke indikacije -
lekari kao i društvo u celini, iz humanitih i socio-ekonomskih razloga
su pozvani i odgovorni da svojim savetima obeshrabruju želju za reprodukcijom osoba sa
teškim genetskim oboljenjima, gde bi izvesno došlo do nastavljanja prenošenja na dalje
potomstvo. Prihvatajući ovo preventivna medicina i edukcija trebalo bi da budu primenjene
u kooperaciji u eradiciranju tih hereditarnih bolesti kao npr. Amaurotske familijarne idiotije i
drugih teških hereditaranih bolesti. /3/
5
2.1.3. Mehanizam delovanja kontraceptivnih sredstava
Sve kontraceptivne metode, koje danas stoje na raspolaganju, svoje kontraceptivno dejstvo
ispoljavaju na jedan od načina:
1. Srečavanjem stvaranja i oslobađanja gameta
2. Sprečavanjem spajanja gameta u ženskom reproduktivnom traktu
3. Sprečavanjem implantacije već nastalog embriona /3/
Svaki od pomenutih načina može biti korišten sa uspehom individualno ili u kombinaciji sa
drugim sredstvom u sprečavanju neželjene trudnoće. Svaka od metoda ima svoje prednosti i
mane. /3/
2.1.4. Izbor kontraceptivnog sredstva
Faktori koji utiču na odluku o izboru kontraceptivnog sredstva su brojni. Na prvom mestu
odluka zavisi od efikasnosti datog kontraceptivnog sredstva, ali to nije jedini faktor. Na
odluku o izboru sredstva utiču i drugi faktori kao što su:
sigurnost, lakoća nabavke, skretanje
pažnjena svoje prisustvo u toku odnosa, zatim lična prihvatljivost sredstva za pacijenta kao i
njegovogpartnera
. Može biti od značaja da li pomenuto kontraceptivno sredstvo pruža i
zaštitu od prenošenja seksualnih bolesti i da li ima uticaj na osećaj zadovoljstva pri
seksualnom odnosu. U donošenju odluke o izboru sredstva pored ovih faktora kako za
pacijenta tako i za lekara, pored sigurnosti koju sredstvo pruža, utiče i postojanje mogućih
sporednih efekata pri njegovom korišćenju. Pri odabiru kontraceptivnog sredstva važni su i
drugi faktori kao što su:
kulturalni, religijski ili socijalni faktori
. Krajnji faktor odluke pacijenta
vezan je za fertilnost u budućnosti i koji od partnera preuzima odgovornost za sigurnost
korišćenja datog kontraceptivnog sredstva. Lekar pri savetovanju vrste kontraceptivnog
sredstva mora uzeti u obzir sve faktore koji mogu uticati na izbor. /3/
2.1.5. Podela kontraceptivnih sredstava
