Ana Aleksi
ć
Ekonomski fakultet
Univerzitet u Beogradu
Pregledni nau
č
ni
č
lanak
UDK: 005:316.722
Primljeno: 02. 10. 2006.
ULOGA I ZNA
Č
AJ LIDERSTVA U USLOVIMA
GLOBALNOG POSLOVANJA
∗
Role and Importance of Leadership in the Conditions of Global Business
ABSTRACT
The paper discusses features of leaders and leadership in global enterprises.
The key hypothesis is that in times of globalization a different approach to leadership is
necessary than the one proposed by the traditional leadership theory. The paper also
indicates some techniques for the management of global enterprises to promote and incite
the development of global leadership.
KEY WORDS
leadership, management, global enterprises, national culture
APSTRAKT
Rad se bavi karakteristikama lidera i liderstva u globalnim preduze
ć
ima.
Osnovna teza autorke je stav da je u uslovima globalizacije potreban druga
č
iji pristup
liderstvu u odnosu na onaj koji nudi tradicionalna teorija liderstva. U tekstu se tako
đ
e
ukazuje na tehnike putem kojim menadžment globalnih preduze
ć
a može promovisati i
podsticati razvoj globalnog liderstva.
KLJU
Č
NE RE
Č
I
liderstvo, menadžment, globalna preduze
ć
a, nacionalna kultura
Uvod
Poslednje decenije XX veka odlikuju se vrlo intenzivnim procesima razmene
dobara i usluga i intenzivnim kretanjima ljudi, kapitala i tehnologije, putem kojih
tržišta razli
č
itih zemalja postaju tesno povezana i me
đ
uzavisna. Promene se
odigravaju u svim segmentima ljudskog života: ekonomskom, politi
č
kom,
društvenom i kulturnom. Zahvaljuju
ć
i ovim promenama razli
č
iti delovi sveta se
postepeno povezuju i postaju me
đ
uzavisni, a vrlo udaljena podru
č
ja povezana.
Navedene promene relativizirale su zna
č
aj nacionalnih granica kao jasnih
demarkacionih linija izme
đ
u tržišta i kultura, važnog elementa zaštite doma
ć
e
privrede i na
č
ina da se nacionalna preduze
ć
a zaštite od inostrane konkurencije.
Danas, kreiranjem globalnog tržišta zasnovanog na intenzivnim kretanjima radne
snage, trgovini, transportu i radikalnim unapre
đ
enjima u domenu komunikacija one
————
∗
Ovaj prilog je ura
đ
en u okviru projekta “Podsticanje reformi u privredi Srbije -
rast, zaposlenost i konkurencija”, ev. br. 149047, koji podržava Ministarstvo nauke R. Srbije.
146
SOCIOLOGIJA, Vol. XLIX (2007), N° 2
su izgubile to svoje svojstvo i predstavljaju element koji, u definisanju poslovnih
ograni
č
enja, gubi na zna
č
aju.
Kraj 1970-ih i po
č
etak 1980-ih godina karakteristi
č
an je i po tome što dolazi
do promene u na
č
inu na koji se me
đ
unarodno poslovanje posmatra. Naime, sve do
tada izu
č
avanje me
đ
unarodnog poslovanja se mahom zasnivalo na istraživanjima u
oblasti me
đ
unarodne ekonomije i me
đ
unarodnih institucija. Od ovog perioda dolazi
do odre
đ
ene promene perspektiva iz kojih se me
đ
unarodno poslovanje sagledava,
tako da sve ve
ć
i zna
č
aj dobijaju pitanja upravljanja i organizacije poslovanja
preduze
ć
a u uslovima globalizacije, odnosno pitanja koja spadaju u domen
menadžmenta ili, kako se neretko navodi, administrativne perspektive
me
đ
unarodnog poslovanja (Bartlett et al, 2003: vii). U okviru administrativne
perspektive, a u domenu menadžmenta i liderstva u globalnom poslovanju, dodatno
su se, kao važne, afirmisale slede
ć
e teme:
1. Koji
razli
č
iti stilovi menadžmenta globalnih kompanija sve postoje i na koji
na
č
in oni treba da budu klasifikovani?
2.
Kakvi se rezultati postižu primenom ovih razli
č
itih stilova i da li su se neki
ve
ć
potvrdili u praksi kao bolji od drugih?
3.
Zašto postoji potreba za razli
č
itim stilovima menadžmenta i zašto uspešne
kompanije ve
ć
nisu uspele da do
đ
u do jednog »ispravnog« stila?
4.
Da li svi stilovi menadžmenta dodaju vrednost biznisu na koji se odnose i na
koji na
č
in?
5.
Šta opredeljuje stil koji preduze
ć
e primenjuje? Da li razli
č
ita poslovna
okruženja zahtevaju razli
č
ite stilove?
Iako su sva navedena pitanja još uvek aktuelna i predmet živih akademskih
debata, ovaj rad nema za cilj da daje pojedina
č
ne odgovore na njih, ve
ć
da,
ukrštaju
ć
i analizu fenomena globalnih preduze
ć
a i fenomena menadžmenta i
liderstva pokaže da je u uslovima globalizacije potreban druga
č
iji pristup liderstvu u
odnosu na onaj koji nudi tradicionalna teorija liderstva, kao i da ukaže na tehnike
putem kojim menadžment globalnih preduze
ć
a može promovisati i podsticati razvoj
globalnog liderstva. Predmet ovog rada je analiza pozicije liderstva u uslovima
globalizacije, kao i uloga i zna
č
aj koji liderstvo ima u poslovanju globalnih
preduze
ć
a.
Definisanje pojmova
Menadžment i liderstvo
Neretko se u svakodnevnom govoru termini lider i menadžer koriste kao
sinonimi. Stoga je opravdano postaviti pitanje da li je to ispravno i da li
ć
emo do
ć
i u
situaciju pojednostavljenog tuma
č
enja ukoliko prihvatimo da ovi termini ozna
č
avaju
148
SOCIOLOGIJA, Vol. XLIX (2007), N° 2
Globalizacija i globalna preduze
ć
a
Globalizacija je proces koji može biti sagledan iz razli
č
itih perspektiva, pre
svega ekonomske, politi
č
ke, društvene i kulturne. U okviru svake od navedenih
perspektiva mogu
ć
e je na
ć
i razli
č
ita shvatanja globalizacije. U okviru ekonomske
perspektive izdvajaju se slede
ć
a shvatanja globalizacije (Sparrow et al, 2004: 17):
•
Globalizacija kao proces u kome tržišta i proizvodnja u razli
č
itim zemljama
postaju visoko me
đ
uzavisna zahvaljuju
ć
i dinami
č
noj razmeni dobara i usluga
i intenzivnim tokovima kapitala i tehnologije.
•
Globalizacija kao proces koji karakteriše intenzivno kretanje faktora
proizvodnje izme
đ
u zemalja.
•
Globalizacija kao proces integracije finansijskih tržišta i intenzivnih kretanja
me
đ
unarodnog kapitala.
•
Globalizacija kao proces formiranja globalnog tržišta zasnovanog na
intenzivnim kretanjima radne snage, trgovini i transportu dobara, usluga i
informacija izme
đ
u razli
č
itih zemalja.
Iako se navedena shvatanja globalizacije razlikuju u pojedinim elementima,
svima njima je zajedni
č
ko uo
č
avanje trenda da u uslovima globalizacije dolazi do
pove
ć
ane pokretljivosti materijalnih i nematerijalnih resursa i gotovih proizvoda. U
fokusu ovoga rada je analiza procesa globalizacije sa aspekta preduze
ć
a. Za svrhu
naše analize najpogodnije da kompanije koje posluju na me
đ
unarodnoj poslovnoj
sceni u uslovima globalizacije ozna
č
imo globalnim preduze
ć
ima. Globalna
preduze
ć
a su nosioci procesa globalizacije s obzirom na to da upravo svojim
poslovnim aktivnostima ona dovode do pove
ć
ane razmene dobara i usluga,
intenzivnog kretanja faktora proizvodnje, kapitala i informacija.
Differentia
specifica
globalnih preduze
ć
a je da ona moraju da dizajniraju internu organizaciju na
na
č
in koji
ć
e obezbediti izvo
đ
enje klju
č
nih poslova i zadataka i internih transakcija
izme
đ
u geografski disperziranih organizacionih delova, a ne da te aktivnosti
obavljaju oslanjaju
ć
i se na tržište (Bartlett et al, 2003: 2).
Daljim ukrštanjem razli
č
itih definicija kao najvažnije karakteristike globalnih
preduze
ć
a izdvajaju se slede
ć
e: ona (1) posmatraju
č
itav svet kao izvor iz koga crpe
resurse za svoje poslovanje, (2) nastoje da poslovne aktivnosti sprovode širom sveta,
(3) primenjuju globalne poslovne strategije i (4) prevazilaze interne i eksterne
granice u poslovanju (Parker, 1998, prema Sparrow et al, 2004).
Karakteristike menadžera globalnog preduze
ć
a
Jedan od eminentnih autora i istraživa
č
a u oblasti poslovanja globalnih
preduze
ć
a svakako je i Hauard Perlmuter,
koji je svojim radom
“
The Tortuous
Evolution of Multinational Corporation”
na jedinstven na
č
in napravio sponu izme
đ
u
Ana Aleksi
ć
: Uloga i zna
č
aj liderstva u uslovima globalnog poslovanja
149
radova svojih prethodnika (Chandler, 1962; Stapford, Wells, 1972, Franko, 1976,
Egelhoff, 1982 i 1988) i postulata na kojima je kasnije razvijana procesna škola
menadžmenta (Perlmutter,
1969). Osim navedenog, Perlmuterov rad zna
č
ajan je i
zbog toga što je po prvi put mogu
ć
e uo
č
iti evoluciju multinacionalnog ka globalnom
preduze
ć
u. Perlmuterova tipologija zasnovana je na stavovima menadžera u pogledu
upravljanja kompanijom. Po njemu, ti stavovi mogu biti etnocentri
č
ni, policentri
č
ni
ili geocentri
č
ni.
•
Etnocentri
č
ni pristup
u upravljanju se zasniva na stavovima da je za
kompaniju najbolje ako se u inostrane departmane preslikaju doma
ć
i standardi
u poslovanju, primene principi poslovne politike i kriterijumi merenja
performansi iz centrale i da se u nepromenjenom obliku koriste u svim
delovima organizacije MNK. U popunjavanju menadžerskih pozicija prednost
se daje menadžerima iz mati
č
ne zemlje. Kandidati za menadžerske pozicije se
regrutuju u zemlji u kojoj se nalazi centrala kompanije, a potom sele u
inostranstvo, kako bi preuzeli novo radno mesto i tamo poslovali. Ovakav
pristup može biti i posledica nedovoljno kvalitetnih kandidata na lokalnom
tržištu, ali i toga da centrala želi jednoobraznost u poslovanju, u skladu sa
principima njenog rada.
•
Policentri
č
ni pristup
u upravljanju zasniva se na stavovima da je za
kompaniju najbolje da se u što je ve
ć
oj meri mogu
ć
e prilagodi lokalnom
tržištu. Polazi se od stava da se standardi i kriterijumi uspešnosti razlikuju od
zemlje do zemlje i da moraju biti prilago
đ
eni lokalnim uslovima. U
popunjavanju menadžerskih pozicija prednost se daje kandidatima iz zemlje
doma
ć
ina. U formulisanju pojedinih politika najve
ć
i zna
č
aj imaju lokalna
kultura i poslovni obi
č
aji i preduze
ć
e pokazuje spremnost da se prilagodi
uslovima koji vladaju na lokalnom tržištu rada.
•
Geocentri
č
ni pristup
u upravljanju pretpostavlja da superiornost nije
podre
đ
ena nacionalnosti. U skladu s politi
č
kim i pravnim ograni
č
enjima,
menadžment nastoji da postavi »pravog
č
oveka na pravo mesto«, bez obzira
na njegovu nacionalnu pripadnost. Krajnji cilj kome se teži je da kompanija u
celini, kao i njeni delovi, usvoji globalnu optiku. Poreklo kandidata nije bitno
u procesu regrutacije, ve
ć
njegove veštine i sposobnosti. Kadidati mogu biti
regrutovani iz neke tre
ć
e zemlje, odnosno nezavisno od mati
č
ne zemlje
kompanije i zemlje doma
ć
ina.
Zna
č
aj ove klasifikacije ogleda se u tome što je izvršena na osnovu zna
č
aja
koji kulturni uticaj ima na izbor stila upravljanja (Melewar, Osborne, 2003: 26). Na
osnovu navedenih stilova menadžmenta Perlmuter je zaklju
č
io da
ć
e se
multinacionalne kompanije u budu
ć
nosti razvijati prema globalnom ili
geocentri
č
nom pristupu u poslovanju, organizovane kao mreže preduze
ć
a koje seku
nacionalne granice i imaju heterogen menadžment. Još tada uo
č
ena je potreba
