Универзитет у Београду
Шумарски факултет
Семинарски рад
предмет: Исхрана биља
тема: Улога и значај микроелемената у минералној
исхрани биљака, симптоми недостатка
студент: Данило Ђоковић
професор: Оливера Кошанин
21/2013
Београд, јун 2016.године
2
Садржај
1. Увод – карактеристике микроелемената...............................................3
2. Извори микроелемената..........................................................................4
3. Значај микроелемената...........................................................................5
4. Најзначајнији микроелементи................................................................6
4.1. Манган (Мn)......................................................................6
4.2. Цинк (Zn)...........................................................................7
4.3. Молибден (Mo).................................................................9
4.4. Бор (B).............................................................................10
4.5. Бакар (Сu)........................................................................10
4.4. Кобалт (Со)......................................................................11
5. Симптоми недостатка............................................................................13
6. Литература..............................................................................................14
4
микроелемената у земљишту зависи од матичног супстрата и услова образовања
земљишта, механичког састава и садржаја органске материје у земљишту.
Микроелементи који се налазе у примарним и секнударним минералима, у
облику теже растворљивих соли, у органо – минералним комплексима, у адсорбованом
облику и у земљишном раствору, чине
укупну
количину микроелемената
.
Микро елементи у земљишном раствору, у адсорбтивном комплексу (има
изузетака) и везани за органску материју (не при свим pH вредностима) представљају
лако приступачне количине микроелемената.
Коришћење микроелемената представља допунску меру исхране, с тога у
данашње време, исхрана биљака микроелементима представља редовну меру исхране
појединих биљака. Разлог због којег се раније нису користили микроелементи у
исхрани биља, бар не у овој количини, јесте тај што је наше земљиште, у великом броју
случајева до сада, обезбеђивало довољно микроелемената за постизање досадашњих
нивоа приноса. Иако су потебе биљака за микроорганизмима веома мале, неке биљке
их морају надокнађивати преко земљишта или листа.
2. Извори микроелемената
Количина и садржај микроелемената у земљишту зависи од матичног супстрата
и услова образовања земљишта, механичког састава и садржаја органске материје у
земљишту. На усвајање минералних елемената утичу: топлотни, ваздушни и водни
режим земљишта, pH вредност земљишта, апсолутна количина и однос хранљивих
елемената у земљишном раствору, коренов систем биљака.
Као најзначајнији извори микроелемената у земљишту, могу се навести:
1)
Стене и минерали
представљају најважнији извор микроелемената у
земљишту. Њиховим распадањем, уз учешће минералних киселина,
микроорганизама и одговарајућих услова температуре и влажности,
ослобађају се микроелементи, који прелазе у земљишни раствор и могу
стварати лакше или теже растворљиве соли, вежу се за адсорптивни
комплекс земљишта и стварају органо – минералне комплексе типа хелата.
2)
Органска и минерална ђубрива
као што су стајњак, тресет, компости,
фосфорна ђубрива, Томас – фосфат и други.
3)
Минерализација остатака биљака, животиња и микроорганизама
; У
последње време се придаје велики значај коришћењу микроелемената у
облику одређених соли (ZnSO4, CuSO4, MnSO4, Na2B2O7, CoSO,
NH4MnO4, минерална ђубрива обогаћена микроелементима) зато што су
спроведена истраживања и експерименти потврдили њихов значај у
одређеним условима и одређеним земљиштима.
3. Значај микроелемената
