ULOGA I ZNAČAJ OGLAŠAVANJA
Seminarski rad
SADRŽAJ
1. Uvod.................................................................................................................3
2. Istorija reklame.................................................................................................5
3. Reklama u dobu radija i televizije....................................................................7
3.1. TV reklama....................................................................................................8
3.1.1. Osnovni pojmovi i definicije......................................................................8
3.1.2. Oblici i forme reklame................................................................................9
3.2. Radijska reklama............................................................................................9
4. Reklamna industrija.........................................................................................10
5. Promocija – instrument marketing miksa........................................................12
6. Internet marketing...........................................................................................14
Zaključak.............................................................................................................16
Literatura.............................................................................................................17
2
propagande, kao specifičnog oblika ljudske komunikacije, u obliku kakvim je i
mi danas poznajemo. Razvojem štampe, telegrafa, telefona, filma, radija i
televizije, kao i satelitskih načina prenosa poruka, komunikacija dobija
savremene oblike koje, kako navodi Makluan, karakteriše masovnost i sindrom
već pomenutog "globalnog sela". Međutim, ono što razlikuje propagandu od
ostalih vidova ljudske komunikacije, prema Lasvelu i autorima, jeste da je ona u
svakom slučaju uvek akt predumišljaja, povezana sa društvenim uređenjem kao
unapred definisanom kontroverzom, odnosno načelno konfliktnom situacijom
kao jednom vrstom datosti.
Propaganda može biti identifikovana kao promišljen napor da se vrši
uticaj na ishod spornih situacija u izazivanju naklonosti prema preferenciji. U
tom smislu propaganda se razlikuje od drugih promišljenih transmisija
informacija, ili od sličnih ceremonijalnih ili čisto izražajnih aktivnosti. Na taj
način propagandna aktivnost uvek predstavlja jednu vrstu izmanipulisane
komunikacije, unapred osmišljene i nikako spontane ili slučajne, sa tačno
određenom svrhom i sa ciljem da vrši uticaj u skladu sa interesima pošiljaoca,
odnosno kreatora poruke.
4
2. ISTORIJA REKLAME
Izlaganje robe na pijacama u antičko doba predstavljalo je prvobitni oblik
reklame. Prve pronađene tablice sa komercijalnim reklamama potiču iz ruševina
Pompeje. Na srednjovekovnim pijacama putujući trgovci su vikanjem
reklamirali svoje proizvode i usluge. Reklamiranje se ograničavalo na mesto gde
je vršena prodaja ili trgovina, to jest na tržnicu ili radnju. Sa industrijskom
revolucijom
1
, oko 1850, došlo je do odvajanja reklamiranja od mesta gde se vrši
promet robe. Masovna proizvodnja je na tržište iznosila proizvode koji su, pored
svoje osnovne upotrebne vrednosti, kod korisnika izazivali i emocionalne efekte.
Prva luksuzna dobra su postala dostupna širim masama.
Slika 1. Reklamni oglas za mašinu za kopiranje „Automatski ciklostil“ (tipičan
za period oko 1900)
U drugoj polovini 19. i početkom 20. veka narod je sve više postajao masa
potrošača koja kupovinom iskazuje svoj društveni status. Time je porastao
društveni značaj potrošačkih dobara. Pojavile su se robne marke. Dvadesetih
godina dvadesetog veka veliki zastakljeni izlozi prodavnica i zidne reklame
izmenile su fizionomiju velikih gradova. Slogan „Slika govori više od hiljadu
reči“ potiče iz ovog vremena. Napredak elektrifikacije omogućio je pojavu prvih
svetlosnih reklama. Od 1930-ih došlo je do promene u paradigmi tržišta. Do tada
su zbog ograničene ponude robe prodavci diktirali ponudu, a od tada tržištem
1
Industrijska revolucija
je pojam vezan za nagli društveni razvoj koji se dogodio u kratkom vremenskom
periodu. U drugoj polovini XVIII veka ručna proizvodnja počela se zamenjivati parnim mašinama. Time je
počeo razvoj koji je od kraja 18. do sredine 19. veka temeljno izmenio ranije političke, privredne i društvene
sisteme u većem delu sveta. Počela je
Prva industrijska revolucija
.
5
