Uloga i značaj osiguranja

* Ovde unesite naziv Vaše više škole ili fakulteta

SEMINARSKI RAD

Tema

Uloga i značaj osiguranja

Mentor :

Student:

*ime i prezime

April, 2014.

Sadržaj :

UVOD..........................................................................................................................................1

Uloga i značaj osiguranja............................................................................................2

1.1

Pojam i vrste osiguranja...................................................................................................2

1.1.1

Podela osiguranja.............................................................................................................................5

1.1.2

Definicija osiguranja.........................................................................................................................6

1.2

Elementi osiguranja.........................................................................................................7

1.3

Uloga osiguravajućih društava kao učesnika u finansijskom poslovanju........................10

1.4

Uloga i značaj osiguravajućih društava na tržištu kapitala..............................................13

ZAKLJUČAK.......................................................................................................................15
LITERATURA..................................................................................................................... 16

Uloga i značaj osiguranja Seminarski rad

poremeđaja   do   kojih   dolazi   nastankom   osiguranog   slučaja   ili   ostvarenjem   osigurane
opasnosti. Pojmovi kao opasnost, rizik, šteta, odšteta neposredno su povezani s pojmom
osiguranja koji u sebi nosi zamisao bezbednosti. Premda ovo opšte značenje sasvim dobro
odslikava svrhu osiguranja, kod njega se u savremenim uslovima radi i o još nekim veoma
važnim   činiocima,   na   primer,   o   doprinosu   postojanosti   privrednog   i   društvenog   procesa
uopšte. U naučnim izvorima se može naići na niz tumačenja i odredaba osiguranja. Recimo,
priznati nemački teoretičar Peter Koh navodi da „osiguranje služi zaštiti od štetnih posledica
određenih   događaja."   Po   Fridhelmu   Nikelu   osiguranje   je   „novčana   usluga   zasnovana   na
jemstvu   da   će   se   pokriti   rizici   i   u   određenim   slučajevima   izvršiti   novčana   nadoknada"

Tumačenja su različita zavisno od toga da li ih daju ekonomisti, pravnici, tehničari osiguranja
(aktuari), ali i u zavisnosti od obeležja društveno-političkog poretka o čijem se osiguranju
radi. Zbog toga se za svako tumačenje osiguranja može istaći da je relativno te da nije opšte
prihvatljivo.

1 Uloga i značaj osiguranja

1.1 Pojam i vrste osiguranja

Sama reč “osiguranje” na raznim jezicima pored svog privrednog, pravnog ili tehničkog
značenja ima i šire, opšte značenje koje već i po svom etiološkom smislu označava pojam
siguranosti, poverenja u nešto, zaštitu, obezbeđenje, zajamčenost. Ovo opšte značenje reči u
stvari sasvim dobro označava svrhu osiguranja koje se zapravo i sastoji u pružanju neke
sigurnosti. O kakvoj se sigurnosti radi, kome je ona potrebna i na koji način se obezbeđuje?
Čoveku su oduvek pretile razne opasnosti koje su ugoržavale njegov opstanak preteći da
unište ili povrede njegov život, zdravlje ili imovinu. On je sa njima neprekidno morao da se
bori i da organizuje nekakvu zaštitu. Razni oblici zaštite koje je pronalazio morali su stalno
da se usavršavaju, jer su nastajale i nove opasnosti.

Pored potrebe da se zaštite sopstvena dobra od elementarnih sila ili tuđih radnji, javlja se i
potreba zaštite od posledica sopstvene aktivnosti kojom se može naneti šteta tuđim dobrima,
ili, čak i svojim dobrima. sigurno je da pojedinac sopstvenim snagama nije bio u stanju da
obezbedi ovu zaštitu. Otuda se vrlo rano javila ideja organizovanja zaštite putem zajednice u
kojoj će pojedinci, ugroženi istom opasnošću, svojim doprinosima obezbediti naknadu onome
od njih koga opasnost pogodi.

Drugim rečima, olakšaće svoj položaj time što će rizik podeliti na više lica koja će zajednički
snostiti njegove posledice. Realizovanje ove ideje prešlo je dug put i konačno je moralo da se
pojavi lice koje je sposobno da organizuje raspodelu rizika, tj. da bude posrednik između
mnoštva učesnika rizične zajednice, preko koga će se prikupljati sredstva potrebna za pokriće
štetnih   posledica   koje   nastanu   nekome   od   njih.   Tako   je   došlo   do   pojave   osiguravača   i
delatnosti osiguranja. Osiguranje je zatim stalno usavršavano da bi što bolje ostvarilo svoj
cilj.   Ali,   iako   osnovni   cilj   osiguranja   i   dalje   ostaje   pokrivanje   rizika   putem   zajednice
ugroženih   pojedinaca,   značaj   osiguranja   danas   znatno   premaša   ovu   svrhu   i   ukazuje   na
višestruku ulogu koju ono ima u savremenom životu.

Žarković Nebojša, Ekonomika osiguranja, Univerzitet Singidunim, Beograd, 2008. str. 3

Uloga i značaj osiguranja Seminarski rad

Osiguranje danas više ne služi samo zaštiti inetersa pojedinaca koji se osiguravaju nego često
i inateresima trećih lica koja ne učestvuju u stvaranju zajedničkog fonda. Ali, i više od toga.
Osiguranje je od značaja i za čitavu društvenu zajednicu i to sa raznih stanovišta: u
ekonomskom pogledu, u socijalnom, itd. Ono, po nekima, prerasta po svom značaju privatni
posao, i postaje jedna vrsta javne službe. Najzad, zapaženja je i njegova međunarodan uloga
(naročito u pogledu reosiguranja).

U nekim pravima se ističe međunarodna uloga osiguranja kao jedna od njegovih važnih
osobina. Ona se ostvaruje bilo zaključivanjem direktnog osiguranja na teritoriji strane države
i time posedovanja izvesnog portfelja stranih rizika , bilo putem reosiguranja, tj. prenošenjem
dela rizika nastranog reosiguravača. Reosiguranje je veoma značajna funkcija osiguranja, jer
se na taj način posledice nacionalnih nesreća rapoređuju definitivno na privredu raznih
zemalja, što je elemenat opšte ravnoteže i stabilnosti. Međunarodni značaj se ogleda, pored
zaključenja međunarodnih ugovora o osiguranju, i kroz osiguranje u vezi radova u
inostranstvu, osiguranja radnika u inostranstvu, trgovine, itd.

Osiguranjem se danas može obezbediti počev od egzistencije bližnjih u slučaju najtežeg
gubitka – smrti ili trajnog gubitka radne sposobnosti, pa do naknade putnih troškova i
troškova boravka za vreme kišnih dana na godišnjem odmoru. Zahvaljujući mogućnostima
osiguranja čovek više ne mora da se bespomoćno prepusti sudbini gledajući kako požar,
poplava, grad ili možda krađa, razbojništvo, bespovratno odnose njegovu imovinu, ili, još
gore, odnose ljudske živote, ostavljajući njegovu porodicu bez sredstava za život. Naročito
imajući u vidu nameru obezbeđenja drugih lica, mnogi u zaključenju osiguranja ne vide samo
akt jednog razumnog pojedinca koji sa odgovornošću vodi svoje ekonomske poslove, nego,
takođe, i ispunjenje jedne moralne dužnosti, akt čoveka svesnog svojih odgovornosti

Takođe je tačno zapaženo da osiguranje utiče i na povećanje slobode i nezavisnosti čoveka.
Slobode pre svega od straha u pogledu štetnih posledica svojih aktivnosti kojih se čovek ipak
ne može odreći, jer su korisne. Osim toga, način na koji su izvesne vrste osiguranja
organizovane – naročito kod osiguranja života, čini da osiguranje predstavlja jednu vrstu
štednje veoma pogodne za osiguranika: on može i pre nastupanja osiguranog slučaja dobiti
akontaciju osigurane sume, založiti polisu osiguranja, zahtevati isplatu otkupne vrednosti
polise, učestvovati u tehničkom dobitku koji osiguravač ostvari, itd. Van ovoga, zaključeno
osiguranje je često sredstvo za dobijanje kredita za osiguranika (banka, na primer zahteva od
tražioca kredita za kupovinu motornog vozila zaključeno osiguranje tog budućeg vozila). Za
poverioca koji nije dobio druge garancije može biti dovoljna zaloga zaključenog osiguranja
života od strane dužnika u njegovu (poveriočevu) korist a na iznos zajma.

Zaštita trećih lica

Postoji jaka težnja u modernom pravu da se obezbedi zaštita određenom krugu lica koja su
izložena izvesnim rizicima nastalim kao neminovne posledice opšteg napretka. To su lica
koja bez ikakve svoje krivice mogu pretrpeti štetu na svojoj ličnosti ili imovini prilikom
prilikom pevoza u javnom saobraćaju, ili, prevozeći se vozilima svog preduzeća od mesta
stanovanja na posao i obratno; zatim, u ovaj krug lica ulaze svi oni koji mogu biti povređeni
od nekog motornog vozila ili vazduhoplova. Veliki interes zajednice da obezbedi nakandu

Kočović, Jelena, Šulejić, Predrag, "Osiguranje", Centar za izdavačku delatnost, Ekonomski fakultet, Beograd,

2006.