UVOD
Investicione banke su glavni kreatori primarnog tržišta kapitala. One se bave prikupljanjem
kapitala koji je potreban preduzećima za finansiranje njihovog rasta. Pored ove za ovaj rad
najvažnije teme, investiciono bankarstvo ima široki spektar aktivnosti koje su u ovom radu
kratko spomenute.
Cilj
ovog rada je da se upoznamo sa poslovima investicionog bankarstva,
ukažemo na njihovu raznolikost i značajnost.
Predmet
istrživanja ovog rada su karakteristike poslova investicionog bankarstva sa fokusom
na aktivnosti na primarnom tržištu. Na primarnom tržištu investicione banke analiziraju
kretanja i daju savete vezane za emisiju akcija i obveznica. One pripremaju emisiju hartija od
vrednosti, počev od kreiranja elemenata emisije, prikupljanja dokumentacije, izrade
prospektam do dobijanja dozvole od nadležnog organa i registracije emisije. One vrše
preuzimanje odnosno otkup emisije, samostalno ili grupno, i vrše dalju distribuciju hartija od
vrednosti investitorima. Investicione banke obavljaju čitav niz usluga na sekundarnom tržištu.
One vode kastodi račune emitenata, a za njihov račun mogu prikupiti dividendu i kamatu. One
takođe po nalogu emitenata mogu prodavati hartije od vrednosti preko specijalizovanih
organizacionih delova. Investicione banke mogu voditi investicione planove svojih
komitenata, odnosno, upravljati njihovom imovinom. One vrše upravljanje investicionim i
penzionim fondovima. One povezuju klijente sa različitim interesima radi trgovine i
konverzije hartija od vrednosti. Takođe, vrše upravljanje rizikom portfolija hartija od
vrednosti svojih komitenata.
Problem
ovog rada je nedovoljna razvijenost poslova investicionog bankarstva na primarnom
tržištu u Srbiji, uočavanje uzroka ovog problema i načina za njegovo prevazilaženje.
Ovaj rad je koncipiran tako da se na početku upoznajemo sa istorijskim razvojem
investicionog bankarstva i bitnim zakonima i faktorima koji su uticali na njegov razvoj. Dalje
se bavimo pojmom investicionih banaka i njihovim aktivnostima. Prikazujemo mesto
investicionih banaka na finansijskom tržištu, njihovu klasifikaciju i podelu aktivnosti.
Prikazujemo genezu aktivnosti investicionih banaka koja nam ukazuje na složenost i
mnogobrojnost poslova koje spadaju u domen investicionog bankarstva. U nastavku je
objašnjen način organizacije investicionih banaka kod razvijenih zemalja i kod zemalja u
tranziciji. Nakon toga se fokusiramo usko na temu ovoga rada, a to je uloga banaka na
primarnom tržištu hartija od vrednosti. Ovde se izlaganje račva na aktivnosti banaka prilikom
emisije vlasničkih i dužničkih harija od vrednosti i svu neophodnu proceduru koja mora biti
ispoštovana kod ovakvih emisija. Misli se na pokretanje i registraciju emisije, potpisivanje
emisije i distribuciju emisije. Izlažu se tri načini emisije hartija od vrednosti, odnosno, javna
emisija, privilegovani plasman i privatna emisija. U okviru emisije dužničkih hartija od
vrednosti se navode karakteristike državnih hartija od vrednosti, hartija od vrednosti lokalnih
organa vlasti, državnih agencija i korporativnih dužničkih hartija od vrednosti. Ukratko se
osvrćemo i na troškove emisije hartija od vrednosti. U nastavku prikazujemo investicione
banke na evrotržištu. Na kraju teorijskog dela radi se o ulozi investicionih banaka na tržištu
hartija od vrednosti u Srbiji. Praktični deo se sastoji od istraživanja koje je sprovedeno u 2006.
godini i uzete su u obzir banke koje su poslovale na tržištu u Srbiji. Tu su izloženi rezultati
dobijeni u ovom istraživanju. U drugom delu praktičnog primera su prikazani poslovi
investicionog bankarstva koje obavlja Komercijalna banka a.d. Beograd.
2) upravljanje rizicima,
3) upravljanje likvidnošću klijenata.
U poslednje vreme investicione banke se bave poslovima finansijskog inžinjeringa i
unapređenja svojih proizvoda i usluga.
U cilju uvođenja reda i sigurnosti u trgovini hartijama od vrednosti, a u okviru reformi pod
nazivom „New Deal” koje je sproveo Američki predsednik Ruzvelt, doneseno je nekoliko
zakona , koji su oblast investicionog bankartva učinili najregulisanijom u SAD.
1.1
Glass-Steagallov
zakon
U toku velike ekonomske krize koja je trajala od 1929. do 1933. godine, 11000 komercijalnih
banaka je propalo. Finansijski sistem je bio razoren. Da bi se na finansijskom tržištu uveo red,
doneseno je nekoliko zakona. Ključni zakon za investiciono bankarstva je bio Zakon o
bankama iz 1933. godine, poznatiji kao Glass-Steagallov zakon. Suština ovog zakona jeste
razdvajanje komercijalnog i investicionog bankarstva. Ovaj zakon je zabranio komercijalnim
bankama da rade preuzimanje emisije i trgovinu hartijama od vrednosti, sem nekih izuzetaka
kao što su državne hartije od vrednosti. Svrha ove odredbe jeste da se komercijalne banke
odvoje od velikog rizika koji je svojstven poslovima sa hartijama od vrednosti. Po ovom
zakonu investicionim bankama nije dozvoljeno da koriste sredstva komercijalnih banaka, pa
su zato investicione banke bile prinuđene da kod velikih emisija formiraju sindikat i na taj
način prikupe potreban kapital. Cilj Glass-Sreagallovog zakona jeste da onemoguće
špekulacije na finansijskom tržištu i da se povrati poverenje i sigurnost u bankarski sistem.
Želja je bila da se komercijalne banke zaštite od propadanja, jer je posao investicionog
bankarstva jako rizičan.
Nakon ovog zakona, firme koje su ostale u poslu preuzimanja emisije bile su prinuđene da
izgrade „kineske zidove” da bi odvojile svoje aktivnosti preuzimanja emisije od drugih
finansijskih funkcija. Cilj je da se spreči protok informacija od odeljenja za korporativne
poslove banke do odeljenja za trgovinu i prodaju, da ne bi doslo do sukoba interesa.
1.2
Faktori
razvoja
investicionih
banaka
Kao što smo predhodno pomenuli razvoj investicionog bankarstva je bio dinamičan i zavisio
je od nivoa razvoja bankarskog sistema dotične zemlje. Razvoj je takođe zavisio i od većeg
broja ekonomskih i privrednih faktora. Najznačajniji faktori razvoja odnosili su se na:
3
1) deregulaciju finansijskih procesa,
2) nove zakonske propise,
3) globalizaciju,
4) razvoj tehnologije,
5) konkurenciju,
6) integraciju banaka,
7) ekspertize,
8) diverzifikaciju poslovanja banaka.
3
Vunjak dr Nenad, Ćurčić dr Uroš, Kovačević dr Ljubomir, Korporativno i investiciono bankarstvo, Subotica:
Proleter, 2008, 228 str.
3
