Uloga medicinskog tehničara u prevenciji i lečenju dekubitisa

VISOKA MEDICINSKA ŠKOLA

STRUKOVNIH STUDIJA

Odsek : Strukovna medicinska sestra – tehničar

Predmet : Zdravstvena nega u hirurgiji sa ortopedijom

ULOGA MEDICINSKOG TEHNIČARA U

PREVENCIJI I LEČENJU DEKUBITUSA

-seminarski rad-

Nastavnik : Student
Prof.dr.med.spec. Ninoslava Dragutinović

Beograd, januar 2016. godine

S A D R A Ž A J

UVOD ......................................................................................................... 3.

EPIDEMIOLOGIJA ................................................................................. 4.

MEHANIZAM NASTANKA .................................................................... 4.

ETIOLOGIJA ............................................................................................ 5.

Seminarski rad iz Zdravstvene nege u hirurgiji i ortopediji

PREDILEKCIONA MESTA ZA NASTANAK DEKUBITUSA

LOKALIZACIJA ....................................................................................... 6.

KLINIČKA SLIKA .................................................................................... 7.

KOMPLIKACIJE ...................................................................................... 8.

LEČENJE ………………………………………………………………... 8.

INTERVENCIJE SESTRE …………………………...………………… 9.

MERE PREVENCIJE I PROFILAKSA DEKUBITUSA ……...……. 10.

ZNACI INFEKCIJE …………………………………………………… 11.

ZAKLJUČAK ………………………………………………………….. 12.

LITERATURA ……………………………...………………………….. 13.

U V O D

Izraz dekubitus potiče od latinske reči decumbere, što znači ležati. Prema
definiciji EPUAP-a (European Pressure Ulcer Advisory Panel), dekubitus je
lokalno oštećenje kože ili potkožnog tkiva nastalo zbog sile pritiska, sile
vlaka ili trenja, odnosno njihovom kombinacijom. U definiciji NICE-a

Seminarski rad iz Zdravstvene nege u hirurgiji i ortopediji



zbog toga što same ne mogu da menjaju položaj tela ili



zato što neredovno i napravilno primaju tuđu pomoć koja im je

neophodna za obavljanje određenih pokreta ili promenu položaja tela.

Dekubitusi su najzastupljeniji u bolnicama (oko 60%), a zatim slede po

učestalosti socijalne ustanove (gerontološki centri). U kućnim uslovima
dekubit se nešto ređe javlja; verovatno zbog bolje brige i nege ukućana (oko
9-20%).

Unutar akutne faze lečenja nepokretnih bolesnika, dekubitus se javlja u

0,4% do 38% slučajeva, u sklopu dugoročnog lečenja u 2.2% do 23.9%;
i kućnoj nezi, 0% do 17%. U prevalenciji ova bolest ima široku varijaciju:
10% do 18% u akutnoj fazi, 2,3% do 28% u hroničnoj fazi nege, i 0% do
29% u kućnoj nezi. Pojava dekubitusa u jedinicama intezivne nege zbog
imunokompromitujućih faktora, raste na 40% lečenih bolesnika.

MEHANIZAM NASTANKA

Nastanku dekubitusa dominiraju tri glavna mehanizma;

Pritisak

;

Pritisak je najvažniji faktor u razvoju dekubitusa, naročito kada se on javlja
iznad koštanih delova. Spoljašnji pritisak na tkiva izaziva kompresiju i
distoriziju najmanjih krvnih sudova. Ukoliko je pritisak viši od kapilarnog
pritiska, kao posledica nastaje okluzija krvnih sudova. Kapilari se zatvaraju
ako pritisak poraste preko 32 mmHg.

Smicanje

;

Smicanje nastaje ako pacijent klizi naniže u krevetu ili stolici. Sile smicanja
dovode do prelamanja, istezanja ili kidanja malih krvnih sudova, što ima za
posledicu prekid dotoka krvi i pojavu ishemije. Ako je ishemija produžena,
ona izaziva endotelijalna oštećenja, nastaje tromboza i dolazi do smrti ćelija.

Trenje

;