Edmund Lič
KULTURA I
KOMUNIKACIJA
Logika povezivanja simbola
Uvod u primenu strukturalističke
analize u socijalnoj antropologiji
Drugo izdanje
Preveo s engleskog
Boris Hlebec
Beograd
2002.
Naslov originala
Edmund Leach: CULTURE AND COMMUNICATION
The logic by which symbols are connected
An introduction to the use of structuralist
analysis in social anthropology
Britanski antropolog Edmund Lič poznat je našoj pu
blici po knjizi o Klodu Levi-Strosu, objavljenoj u Bi
blioteci XX vek u dva izdanja (1972, 1983)- Ličova
Kultura i komunikacija
je rezultat plodnog spoja Le-
vi-Strosovog strukturalizma i britanske socijalne an
tropologije. Svoju teorijsko-metodološku poziciju
autor primenjuje u tumačenju nekih klasičnih antro
poloških problema: mit, magija, rituali, kosmogenija
itd.
Korice
Ivan Mesner
Izdavački program Biblioteke XX vek za 2001/2002. godinu uživa
podršku Fonda za otvoreno društvo.
U V O D
Zamišljeni prosečni čitalac ovog eseja je student koji se
tek upoznaje s literaturom o socijalnoj antropologiji. Sa
svim je verovatno da će neke od tih potencijalnih čitalaca,
a možda i neke od njihovih nastavnika, odbiti formalizam
i površinska kompleksnost razmatranja u prvim odeljcima,
te stoga svoj način izlaganja moram obrazložiti.
Pre mnogo godina navukao sam odijum starijih kolega
antropologa zbog toga što sam se usudio da iznesem mišlje
nje da je etnografsko kazivanje drugih često veoma dosad
no. Pogrešno su me razumeli, ali ja ne odstupam od svoje je-
resi.
Rad socijalnog antropologa sastoji se u analiziranju i
tumačenju etnografskih činjenica, uobičajenog ponašanja
onakvog kakvo je kad je neposredno opaženo. Glavna raz
lika između postupka savremenih antropologa i njihovih
preteča pre stotinu godina sastoji se u tome što je savre-
mena obrada etnografskih dokaza uvek funkcionalistička.
Danas se na svaku pojedinost nekog običaja gleda kao na
deo složene celine; spoznato je da su izolovani detalji isto
tako besmisleni kao i samostalna slova. Tako je etnografija
prestala da bude običan registar običaja; ona je postala
Kultura i komunikacija
7
skih činjenica, a i oni koje sadrži su svakidašnji; gotovo je
dina etnografska monografija za koju se od čitaoca traži
da na nju obrati veliku pažnju jeste Biblija. Umesto toga
treba se nadati da će se svaki pojedini čitalac osloniti na
lično iskustvo kako bi ilustrovao ono o čemu se raspravlja.
Moja opšta teza već se može sasvim poznati: kultura
komunicira; kompleksna međupovezanost kulturnih poja
va sama po sebi prenosi informaciju učesnicima u tim po
javama. Ako ovo prihvatimo kao tačno, moj cilj je da
naznačim sistemski postupak na osnovu koga se antropo
log učesnik u posmatranju može dati na dekodiranje po
ruka usađenih u kompleksne pojave koje posmatra. Meto
dologija se može pokazati korisnom jedino ako se prime-
njuje na kompleksnoj građi. Svaki čitalac mora sam za se
be iznaći odgovarajući kompleks etnografskih činjenica.
Sve ideje u ovom eseju pozajmljene su od drugih; jedi
no što je originalno u izlaganju jeste oblik u kome je ono
istočeno. Ali u ovom eseju govori se o semantici kulturnih
oblika, a kako je oblik moj, moje je i značenje.
