Uloga mikrobioma u reprodukcijskom zdravlju žena

SVEU

Č

ILIŠTE U ZAGREBU 

MEDICINSKI FAKULTET 

Matilda Zadro 

Uloga mikrobioma u reprodukcijskom 

zdravlju žena 

DIPLOMSKI RAD 

Zagreb, 2018. 

Ovaj  diplomski  rad  izrađen  je  na  Katedri  za  ginekologiju  i  opstetriciju 
Medicinskog  fakulteta  Sveučilišta  u  Zagrebu  pod  vodstvom  doc.  dr.  sc.  Lane 
Škrgatić i predan je na ocjenu u akademskoj godini 2017./2018.  

Sadržaj     

Sažetak

Summary

1.

Uvod

..................................................................................................................1

2.

Mikrobiom žene izvan trudnoće

.....................................................................3

2.1 . Vaginalni mikrobiom........................................................................3

2.1.1.  Fiziol

oška flora........................................................................3

2.1.2.   Bakterijska vaginoza..............................................................5

2.2 .  Utjecaj  promjene  mikrobioma  na  prijenos  spolno  prenosivih 

bolesti................................................................................................9

2.3 . Mikrobiom uterusa...........................................................................9

2.4 . Mikrobiom ovarijskog folikula.........................................................11

3.

Mikrobiom žene u trudnoći

...........................................................................12

3.1 . Vaginalni mikrobi

om u trudnoći.....................................................12

3.2 . Placentarni mikrobiom..................................................................12

3.3.  

Utjecaj promjene mikrobioma na trudnoću i plod..........................13

4.

Mogući  utjecaj  mikroboma  na  neplodnost  i  ishode  medicinski 

pomognute oplodnje

.....................................................................................17

5.

Zaključak

........................................................................................................19

6.

Zahvale

...........................................................................................................20

7.

Literatura

........................................................................................................21

8.

Životopis

.........................................................................................................31

Sažetak

Uloga mi

krobioma u reprodukcijskom zdravlju žena

Matilda Zadro

Svaki pojedinac živi u simbiozi sa čitavim nizom mikroorganizama. Ovaj sustav 

simbioze naziva se mikrobiomom. Prvi kontakt ostvaruje se porodom pri čemu dolazi 

do kolonizacije čitavog organizma. Kada govorimo o mikrobiomu reprodukcijskog 

trakta, mislimo na mikrobiom vagine i gornjeg reprodukcijskog trakta. Iako se prije 

smatralo da je gornji dio  reprodukcijskog trakta sterilan, veliki napredak tehnologije 

genotipizacije otkrio nam je da endometri

j, placenta pa čak i ovarijski folikul imaju 

vlastiti mikrobiom. Vaginalni mikrobiom dominantno sačinjavaju 

Lactobacillus sp. 

koji 

su i dominantni u mikrobiomu gornjeg reprodukcijskog trakta. 

Lactobacillus sp

. 

održava pH rodnice ispod 4,5 što sprječava razvoj patogenih organizama. 

Neravnoteža u sastavu mikorbioma dovodi do predispozicije za razvoj infekcije i 

različitih reprodukcijskih komplikacija. Održavanje ravnoteže posebno je značajno za 

implantaciju i trudnoću. Vaginalna infekcija u trudnoći stvara rizike za prijevemeno 

puknuće plodovih ovoja, preuranjene trudove i porod što dovodi i majku i dijete pod 

rizik. Osim na samu trudnoću otkriveno je da sastav mikrobioma, uz hormone, igra 

veliku ulogu u uspiješnosti postupaka in vitro fertilizacije jer utječe na implantaciju.

Ključne riječi: mikrobiom, reprodukcijski trakt

, Lactobacillus sp

., trudnoća

1 

1.UVOD

Spoznaja  o 

ljudskom  mikorbiomu  postoji  već  stoljećima.  Danas,  zbog  razvijene 

tehnologije sekvenciranja, omogućeno nam je istraživanje njegove uloge u zdravlju  i 

bolesti.

Normalna flora ljudskog organizma vrlo je složena i dinamično se mijenja. Fetus je u 

maternici  s

terilan  i  prva  kolonizacija  kože  i  sluznica  započinje  vertikalnom 

transmisijom  majčine  mikrobiote  tijekom  porođaja.  Tijekom  prvih  48  sati  života, 

hranjenjem  i  dodirima  novorođenče  uspostavlja  stabilnu  floru  kože,  usne  šupljine  i 

probavnog  sustava.  Mikroorganizmi  koji  koloniziraju  ljudsko  tijelo  tijekom  i 

neposredno nakon porođaja te ostaju cijelog života nazivaju se normalnom florom.[1] 

 U  organizmu  postoji  oko  10

13 

ljudskih  stanica  dok  je  ukupni  broj  mikroorganizama 

ljudskog  tijela,  zajedničkog  imena  humani  mikrobiom,  oko  10x  više.  Humani 

mikrobiom istražuje Nacionalni institut za zdravlje u SAD-u (engl. 

National Institute of 

Health  -  NIH

)  kroz  projekt  pokrenut  2008.  godine  koji  se  naziva  „The  Human 

Microbiome  Project  (HMB)“  čiji  nam  rezultati  istraživanja  otkrivaju  nove  spoznaje  o 

ulozi  humanog  mikrobioma  u  zdravlju  i  bolesti.[2] Mikorbiom  zauzima  1%  -  3% 

tjelesne težine i još se naziva „ sekundarnim ljudskim genomom“. [3]

S  obzirom  da  se  kontakt  između  mikroorganizama  koji  čine  mikorbiom  i  pojedinca 

događa  prilikom  porođaja,  bitno  pitanje  je:  Postoji  li  razlika  u  kolonizaciji  ovisno  o 

tome da li je dijete rođeno vaginalno ili carskim rezom? Kod djece rođene vaginalnim 

putem naseljavanje je iz vagine majke, dok djecu rođenu carskim rezom koloniziraju 

bakter

ije tipično nađene na koži.  [4]

Prva osoba koja je otkrila da postoje razlike u mikrobiomu ovisno o mjestu s kojeg se 

uzme  uzorak  bio  je Antonio  van  Leewenhoek

.  On  je  uspoređivao  oralni  i  fekalni