Uloga morala i etike u ekoloskom menadžmentu

SEMINARSKI RAD

TEMA:

Uloga morala i etike u ekoloskom menadžmentu

MENTOR: STUDENT:
dr Dragica Ilić Todorović Miodrag Milenkov

MS-5P/2016

NIŠ,2019.

SADRŽAJ

UVOD………………………………………………………………..………….3

1. MENADŽERSKA ETIKA I POSLOVNI MORAL………..……………..4

2. POSLOVNA ETIKA…………………………………………………..…….9

2.1. DEFINICIJA POSLOVNE ETIKE…………………………………………9

2.2. PREDMET POSLOVNE ETIKE………………………………..………….9

2.3. ZNAČAJ POSLOVNE ETIKE……………………………………………10

2.3.1. ZNAČAJ GRANICE U ODREĐENJU POSLOVNE ETIKE…………..13

2.4. ETIČKE NORME I PRAVILA PROFESIONALNOG PONAŠANJA…...14

2.5. POJEDINAC I ETIKA………………………………………………...…..15

3. POSLOVNI MORAL…………………………………………………...….17

3.1. POREKLO I OSNOV MORALA…… ………………….………………..17

3.2. POJMOVNO ODREĐENJE POSLOVNOG MORALA………………….18

3.3. MORAL I RADNI MORAL……………………………………...……….19

3.4. MOTIVACIJA ZA RAD I RADNI MORAL……………………………..19

3.5. NORME RADNOG MORALA………………………….………………..21

3.6. POJEDINAC IZMEĐU LIČNOG I POSLOVNOG MORALA…………..21

4. POSLOVNI MORAL KAO DEO POSLOVNE ETIKE…….…………..24

ZAKLJUCAK…………………………………………………………...…….25

LITERATURA………………………………………………………….…….26

1. MENADŽERSKA ETIKA I POSLOVNI MORAL

Moral

se najcesće definise kao ,,skup drustvenih propisa sankcionisanih

unutrasnjom specifičnom sankcijom koju sam subjekt primenjuje na sebe zbog
moralnih prekrsaja”. Moze se još definisati kao sisem normi i skup pravila
ponasanja ljudi u zajednici, izgrađenih na shvatanju zajednice, grupe, klase u
pitanju šta je dobro a šta zlo, odnosno šta je ono prema čemu je zajednica
indifernetna, kao i prema, u istim sredinam prihvaćenom shvatanju sta je čovek
dostojno, a sta nije.

Radni moral

je složena pojava koja se bazira na potrebama, motivima,

zadovoljstvima, i stavovima pojedinaca i njihovom uzajamnom odnosu. Radni
moral u velikoj meri determiniše organizacionu kulturu preduzeća.

Etika

je filozofka disciplina o moralu. Etika je posebna vrsta metodologije koja

istražuje prve pretpostvke, ciljeve i smisao nauke uopšte sa moralnog aspekta.
Svaka etika je, u krajnjoj liniji, uvek prakticna. Izvori etike su čovek, njegova
praksa, religija, nauka, umetnost, priroda… Iako je izraz snažnih individualnih
duhova, društvenih i istoriskih uslova, socijalne sredine, etika je izraz vremena i
integralni deo svake druđtvene realnosti koji sama daje žnačajne anticipacije.
Etika kao nauka o moralu, tereba da bude u stanju da permanentno prati moralna
shvatanja koja se menjaju sa stalnim razvojem društva. Ona treba da analizira
postojeće moralne norme, ukazuje na njihove prednosti i nedostatke, i da uvodi
nove koje održavaju trenutno stanje društvenog sistema.

Moral

kao oblik društvene svesti uvek je bio povezan sa običajima i religijom

kao prvim oblikom društvene svesti. Najopštiju sliku naše moralne stvarnosti
čini permanentni sukob između seljackog i malograđanskog morala, ali, u
moralnim sukobima i birokratski moral, tehnokratski moral, ,,robotsko-
postvareni moral”, ostaci primitivnog morala, indvidualno egoistički moral.

Seljacki moral

dominira u selima, a oseća se i u gradovima. Uslovno seljacki

moral mozemo podeliti na dve vrste: ravničarski ili ratarski i brtsko-planinski ili
stcarski.

Malograđanski (skorojevićki) moral

je evidentan u načim gradovima. To je vrsta

morala kojoj nije moguće pronaći ni jednu pozitivnu karakteristiku.

Uvod u menadžment, R. Đukić, J. Jovanović, M. Stefanović

Birokratski moral

je moral servilnog licemera, koji jedno radi, a drugo govori,

koji vlastite egoističke interes predstavlja kao opšte interese drštva.

Tehokratski moral

se gotovo uvek javlja u melezanskoj kombinaciji sa

birokratskim moralom, jer im je zajednicko da imaju iste inerese u sputavanju
progresivnih kretanja u društvu i da poseduju monopol u odlucivanju povodm
raspodele viška vrednosti i viška rada.

Robotsko-postvareni moral

se javlja u gradovima naročito među nekim

delovima pripadnika mlade generacije koja obično ili veoma luksuzno ili veoma
bedno živi. Ovaj moral pre svega ceni stvari, a najmanje ceni karakterne osobine
ličnosti.

Primitivni moral

preciznije njegovi ostac, vidljivi su narocito u ekonomski i

kulturno zaostalim krajvima naše zemlje.

Poslovni moral

definišemo uslovnom sveobuhvatnom definicijom na sledeći

način: poslovni moral je složena drčtveno-duhovna pojava i proces koji zavisi
od   društveno-ekonomskih   i   tehničko-tehnoloških   odnosa   i   uslova   procesa
poslovanja   odnosno   društva,   a   koju   čini   skup   moralnih   normi   o   odnosu   i
odgovornostima učesnika u procesu poslovanja prema poslovnim vrednostima,
prema   radu   i   sredstvima   rada,   prema   vršiocima   drugih   delatnosti     i   koje   se
(poslovno-moralne norme) zasnivaju na opšte prihvaćenom  shvatanju i ulozi
rada.

Čine ga sledeće dimenzije:

a) Karakter pojave-složenost, društvenost, duhovnost;
b) Društvena i ekonomska uslovljenost, tehničko-tehnoloski odnosi,

uslovi poslovanja uopste;

c) Vrednost i uloga poslovanja (rad);
d) Odnos prema radu;
e) Odgovornost;
f) Odnos prema vršiocima drugih delatnosti prema sredstvima rada;
g) Moralana norma, moralni čin, moralni sud i moralna sankcija.

Jedna od osnovnih poslovno-moralnih normi je čovečnost.

Uvod u menadžment, R. Đukić, J. Jovanović, M. Stefanović

poslovnih odluka uvazava osnovne eticke vrednosti i karakter međusobnih
odnosa u privrendom subjektu.

Društveni nivo.

Podrazumeva stepen utemeljnosti etickih principa u odnosu sa

okruženjem. Privredni subjekat koji svoje odnose sa trećim licima usklađuje sa
moralnim vrednostima, to čini i u sopstvenom interesu imajući u vidu pozitivne
efekte takvog ponasanja za celinu poslovnih odnosa.

Poslovna etika

deo je opšte etike, ali je i deo posebne etike čiji je i glavni

predmet istraživanja i promišljanja, poslovanje (biznis) kao poslovna delatnost
koja obuhvata proizvodnju, raspodelu, razmenu i potrošnju roba i usluga u cilju
ostvarenja dobiti (profita). Ona istražuje specifične veze međudejstva čoveka,
etike, društva, poslovanja.

Etički kodeks

je pisani dokument koji predstavlja osnovnu grupu profesionalnih

normi. One je jedan od dokaza profesionalnog statusa. U njemu se regulišu:
osnovne vrednosti profesije, profesionalna etička načela, profesionalni standardi
i kontrolni disciplinski mehanizmi.
Etički kodeks treba da:

1. uspostavi regulativu pravila menadžerskog ponašanja i realne težnje

etičkih ideala u okviru profesije;

2. bude jasan i razgovetan i da regulise pitanja koja su specifično-

profesionalna iskušenja menadžra, ,,etičke zamke” menadžerske
profesije i ,,minska polja” koja su neetična ali ne znači uvek i ne
legalna ponašanja;

3. štiti opšti javni interes a ne samo interese menadžerske profesije;
4. definiše pravila, procedure i mehanizam provođenja u delo normi

etičkog kodeksa;

5. kreiraju pripadnici menadžerske profesije jer upravo oni znaju kako se

postupa ispravno a kako ne ispravno. Oni znaju ,,zamke” profesije.
(zbog toga valja da imaju određen stepen autonomije od ne
profesionalne društvene kontrole)

Kodeks menadžerske etike

deluje i proverava se samo kroz konkretno

poslovanje   (rad)   konkretnih  ljudi  (menadžera)  kao  najviši   parameta  etičnosti
kodeksa,   etičnosti   profesije,   etičnosti   menadžera.   Većina   poslovnih   ljudi,
posebno direktori, menadžeri, poslodavci i vlasnici, suočavaju se sa pitanjima i
problemima koji mogu naneti nepravdu i štetu drugima ali doneti korist sebi ili
svom   preduzeću.   Od   njihovog   moralnog   profila   i   ličnog   osećaja   pravičnosti
zavisi kakve će odluke doneti, kao i kad će ostati u granicama poslovne etike i
time,   možda   privremeni   gubitak,   ili   zamakli   dobitak,   pretvoriti   u   dugoročnu