4.9.
Игре из области теорије музике....................................................................30
5. Методолошки део
5.1. Циљ истраживања ............................................................................................. 33
5.2. Задаци истраживања ......................................................................................... 33
5.3. Хипотеза ............................................................................................................ 33
5.4. Организација и ток истраживања .................................................................... 33
5.5. Резултати и дискусија ...................................................................................... 39
6. Закључак
.................................................................................................................. 42
7. Литература
.............................................................................................................. 43
обогаћују психички живот. Кроз музичке игре развија се способност деце да
запажају, доживљавају и цене лепо у музици.
Због изузетног значаја за музичко васпитање предшколске деце, музичке
игре изабране су као централна тема овог рада. У даљем тексту ћемо се детаљније
упознати са развојем музичких способности код деце, утицајем музике на развој
детета и појмом игре. Са теоријског становишта посебно се разматрају врсте
музичких игара и њихова подела. У другом делу рада даје се приказ примењених
теоријска сазнања у оквиру истраживања и изводе практични закључци.
2
Теоријски приступ
1. Утицај музике на дете
Музика помаже деци да разумеју свет који их окружује и да искажу своја
лична искуства и емоције. Она се најчешће везује за уживање и задовољство, али
је веома значајна и њена едукативна улога. Поједине студије су доказале да се
човек рађа са урођеном музикалношћу и да музика утиче на наше мишљење и
понашање. Највећу моћ музика испољава у свом утицају на процес учења, развој
мозга и организационих особина, као и на целокупни нервни систем.
Осим музичке користи коју доноси музицирање, значај за општи развој
личности откривен је тек у последње три деценије када је нагло порастао интерес
научника за психологију музике. Једна од најзначајнијих савремених
истражитељки код нас, Ксенија Мирковић- Радош, указује на то да развијање
музичких способности, знања и вештина посредно утиче на интелигенцију,
когнитивну комплексност, креативне и језичке способности, вештину читања,
социјалну
интеракцију
и
друго.
(доступно
на:
http://pspasojevic.blogspot.com/2011/04/blog-post.html
)
1.1. Музика и позитивне емоције
Директно деловање музике је од највећег значаја у предшколском добу
када се личност у највећој мери формира. Дете спонтано прихвата оно што му
3
музика. Музику су почеле да пуштају у двадесет и осмој недељи трудноће и до
краја трудноће деца су била изложена музици укупно седамдесет сати. Након
порођаја, праћен је развој ове деце и показало се да су се доста брже развијала и
физички напредовала у односу на децу којој није пуштана музика, затим да су
брже развила моторику и имала бољу координацију. (доступно на:
http://pspasojevic.blogspot.com/2011/04/blog-post.html
)
Природна потреба детета је кретање, па се тај унутрашњи импулс спонтано
развија кроз покрет који прати музику. Музика играчког карактера је довољан
подстицај на који већина деце спремно реагује. Игра у ритму музике значи и
развијање слободе изражавања. Слободно опредељење за покрет значи слободу
деловања, a успех у игри доприноси стицању осећања сигурности у сопствене
моћи.
Посматрањем дечје опредељености и оспособљености за извођење
одређене фигуре или покрета, васпитач запажа и децу која имају тешкоћа у
развијању вештина за игру. Њима ће васпитач, при организованој игри, дати
задатке који су примерени њиховим могућностима.
1.3. Музика и запажање
Дете може да развија способност запажања слушајући музику, односно
разлике у висини тонова, дужини њиховог трајања, боји и јачини извођења.
Временом, оно запажа и промене у ритму, различитост мелодијских токова и
расположења, карактер музичког дела, развија способност закључивања,
систематизује претходно стечена знања изненадним логичким закључивањем.
5
