ULOGA NARODNE BANKE SRBIJE U REGULISANJU

MONETARNE POLITIKE

Nataša Marjanović

, Jovan Prelić

, Jelena Belokapić Čavkunović

Pregledni rad

UDK: 336.711(497.11) 338.23:336.74

Apstrakt

Monetarna   stabilnost   podrazumeva   ostvarenje   niske   i   stabilne   stope   inflacije.   Putem
instrumenata monetarne politike, centralna banka teži dostizanju ciljane inflacije, kako bi
se postigla makroekonomska stabilnost. Kako je osnovni problem u prethodnom periodu
bila   visoka   inflacija,   NBS   je   konstantno   sprovodila   restriktivnu   monetarnu   politiku
polazeći od osnovnih faktora inflacije. Njena implementacija se vršila najčešće putem
povećanja referentne kamatne stope i sprovođenjem operacija na otvorenom tržištu. Za
sprovođenje politike targetiranja inflacije potrebno je obezbediti održive javne finansije,
nezavisnost   centralne   banke,   dobro   predviđanje   kretanja   inflacije   kao   i   odlično
poznavanje transmisionog mehanizma između instrumenata monetarne politike i inflacije.

Osnovni cilj ovog rada, na osnovu dosadašnjeg poslovanja Narodne banke Srbije
jeste da analizira uspeh i kretanje monetarne politike poslednjih godina.

Ključne reči:

Narodna banka Srbije, monetarna politika, novac, regulacija.

JEL:

G21, G28.

Uvod

Centralna (emisiona) banka (u daljem tekstu CB) predstavlja koordinacionu isntituciju
između poslovnih banaka i ostalih finansijskih institucija u nacionalnoj ekonomiji.

Nastaju od tzv. privilegovanih banaka koje su imale pravo emitovanja novčanica, uporedo
sa razvojem robno-novčanih odnosa u zemljama koje su bile na pragu industrijalizacije.
Prva centralna banka je nastala u Švedskoj 1656. godine, a najveći uticaj na kasniji razvoj
centralnih banaka je imala Centralna banka Engleske osnovana 1694. godine.

Do danas su formirane u gotovo svim zemljama sveta koje imaju monetarnu
suverenost, mada postoje i izuzeci (Luksemburg i Hong Kong nemaju centralne
banke). Luksemburg je još 1983. godine formirao Monetarni institut, dok je Hong
Kong ulogu centralne banke poverio dvema poslovnim bankama.

Dr Nataša Marjanović, Visoka škola strukovnih studija Čačak, Ulica Gradski park br. 2a, Beograd,

R. Srbija.

Jovan Prelić, diplomirani ekonomista, Univerzitet odbrane, Vojna akademija, Pavla

Jurišića Šturma br. 33, Beograd, R. Srbija.

Jelena Belokapić Čavkunović, Univerzitet za poslovne studije, Jovana Dučića 23a, 78000 Banja

Luka, Republika Srpska, BiH E-mail:

[email protected]

Neke zemlje imaju tzv. centralne banke u prelaznom obliku, koje obavljaju samo neke
funkcije (Sejšeli, Maldivi, Fidži).

Ona neposredno reguliše i usmerava monetarno-kreditne tokove u svakoj zemlji, čime
utiče na dinamiziranje i stabilizaciju privrednih aktivnosti zemlje. To je neprofitna
institucija koja ima monopolski položaj u obavljanju svojih funkcija

Kao institucija koja stoji na vrhu bankarskog sistema (banka banaka), ima glavnu
ulogu u organizovanju, usmeravanju i regulisanju monetarnih kretanja

Sa druge strane, ekonomsku suverenost jedne zemlje određuje i njena monetarna
suverenost. Zato CB mora imati relativno nezavisan položaj jer je ona nosilac vrhovne
monetarne suverenosti. Monetarna suverenost označava u savremenim uslovima suvereno
pravo države da reguliše sva pitanja koja se odnose na emitovanje novca i vođenje
monetarne politike od strane CB, u funkciji postizanja krajnjih ciljeva.

Položaj, organizacija, ovlašćenja i funkcije Narodne banke Srbije (u daljem tekstu
NBS)

(

www.nbs.rs

)

, kao i odnos Narodne banke Srbije prema organima Republike

Srbije i međunarodnim organizacijama i institucijama, uređeni su Ustavom Republike
Srbije i Zakonom o Narodnoj banci Srbije.

Narodna banka Srbije je samostalna i nezavisna u obavljanju funkcija utvrđenih
Zakonom o Narodnoj banci Srbije i drugim zakonima, a za svoj rad je odgovorna
Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Odnosno, Narodna banka Srbije je samostalna i jedinstvena ustanova monetarnog
sistema, odgovorna za monetarnu politiku, stabilnost valute i finansijsku disciplinu
(monetarna vlast) (Vukićević, 2003).

Osnovni cilj Narodne banke Srbije je postizanje i očuvanje cenovne stabilnosti. Postizanje
održive cenovne stabilnosti je kompleksan zadatak svake Centralne banke, pa i Narodne
banke Srbije. Imajući u vidu da je Srbija, dugi niz godina, vodila borbu sa enormno
visokim stopama inflacije, kao i činjenicu da je taj period karakterisao izuzetno nizak
stepen poverenja u nacionalnu valutu i monetarnu politiku, nestabilna inflaciona
očekivanja tržišta, visok stepen evroizacije, kao i snažan priliv stranog kapitala u vidu
inostranih investicija, jasno je da je obaranje stope inflacije i obezbeđivanje stabilnosti
cena bio veoma težak zadatak koji su kreatori monetarne politike imali pred sobom. U
traženju adekvatne strategije kojom bi bila postignuta cenovna stabilnost, Narodna banka
Srbije se, umnogome, oslanjala na iskustva drugih zemalja, posebno Centralne i Istočne
Evrope, poštujući specifičnosti svake od zemalja.

Jedna od osnovnih funkcija centralne banke jeste utvrđivanje i sprovođenje monetarne
politike. Monetarna politika predstavlja integralni deo sveukupne ekonomske politike,
koja pored monetarne obuhvata i fiskalnu politiku, politiku deviznog kursa,
spoljnotrgovinsku politiku. Prilikom utvrđivanja monetarne politike, centralna banka
ima u vidu ostvarenje relativne stabilnosti cena, stabilne stope privrednog rasta,
povećanje stope zaposlenosti i ravnoteže platnog bilansa.

savremenim uslovima ima ulogu potraživanja nebankarskih subjekata od bankarskog
sistema, tako da ulogu u tom mehanizmu imaju kako centralna banka posredstvom
primarne emisije, tako i poslovne banke obavljajući sekundarnu emisiju. Ipak,
centralna banka u tome ima odlučujuću ulogu obzirom da emituje primarni novac koji
služi kao osnova za sekundarnu emisiju poslovnih banaka. Tri osnovna kanala preko
kojih centralna banka može emitovati novac: 1) krediti CB poslovnim bankama; 2)
krediti CB državi i 3) devizne transakcije (Vunjak, Kovačević, 2002).

Funkcija   sprovođenja   monetrne   politike   podrazumeva   nadležnost   CB   za   vođenje
monetarne politike, u čijoj osnovi je kvantificiranje i dinamiziranje ponude novca. Sa
druge strane, monetarna politika je: ’’politika koju vodi centralna banka, s namerom
da utiče na monetarne i realne agregate, kamatne stope i devizni kurs, a sve u cilju
postizanja krajnjih ciljeva makroekonomske politike (stabilnost cena, ekonomski rast,
puna zaposlenost i uravnotežen platni bilans), pri čemu se akcenat stavlja na stabilnost
cena.’’ (Živković, Krstić, Bojković, 2008). Dejstvo centralne banke u sprovođenju
monetarne   politike   podrazumeva   odgovarajuće   rukovanje   tzv.   Instrumentima
monetarne   politike   (sredstva   i   metode   koje   primenjuje   centralna   banka   sa   ciljem
održavanja adekvatnog nivoa, mase i strukture novca i kredita).

Funkcija bankara države, je funkcija koja se odnosi na usluge koje centralna banka
pruža državi, čime ona deluje kao bankar države. Dakle, funkcija bankara države
obuhvata sledeće usluge koje centralna banka pruža državi: deponovanje sredstava
koja pripadaju državi i pozamjljivanje novčaih sredstava državi; služi kao fiskalni
posrednik (agent) i jemac države; pruža izvršnoj vlasti stručna mišljanja o monetarnim
i finansijskim poslovima; vrši plaćanja sa računa koji država kod nje poseduje, na
osnovu naloga same države i sl.

Funkcija banke-banaka. Centralna banka deluje i kao “banka banaka”. U većini zemalja
konačni dnevni transfer gotovine unutar bankarskog sistema i između banaka i centralne
vlasti odvija se kroz brojne račune koji se drže u centralnoj banci. Centralna banka sa
druge strane vrši kliring čekova za banke. Centralna banka kao “banka banaka” vodi
evidenciju o stanju na računima komercijalnih banaka i ostalih učesnika na tržištu.

Nadzorna funkcija centralne banke podrazumeva obezbeđivanje uslova da poslovne banke i
druge finansijske institucije vode svoje poslovanje na zdravoj i razumnoj osnovi, i u skladu sa
važećim zakonima i pravilima. Dakle, akcenat se stavlja na to da centralna banka ide na
očuvanje stabilnosti pojedinačnih banaka, obzirom da su one najznačajniji finansijski
posrednici, tako da sve negativnosti u njihovom poslovanju imaju uticaja na najširu javnost.

Funkcija garanta likvidnosti bankarskog sistema: Radi se o obezbeđivanju likvidnosti
makroekonomskog sistema u uslovima rastuće privrede, što se realizuje
snabdevanjem poslovnih banaka potrebnim kvantumima novca i kredita. Time
centralne banke sprečavaju masovno bankrotstvo banaka, zbog čega se i javljaju kao
“zajmodavci u krajnjoj instanci” (“poslednje utočište”).

Funkcija upravljanja deviznim rezervama, spoljnim dugom i deviznim kursem. Glavna
uloga centralne banke na deviznom tržištu je da utiče na svoje valute u cilju dovođenja

deviznog kursa na nivo na koji je procenila da treba da bude. Operacije na deviznom
tržištu se svode na obezbeđivanje odgovarajućeg kretanja deviznih kurseva kako bi
sačuvale stabilnost vlastite valute. Sa druge strane, strukturu deviznih rezervi čine:
monetarno zlato, HOV koje glase na inostrane valute, potraživanja centralne banke na
računima u inostranstvu, kao i SPV kod MMF-a.

Instrumenti monetarnog regulisanja

Instrumenti putem kojih centralna banka reguliše količinu novca u opticaju i kamatne
stope na tržištu novca radi ostvarivanja ciljeva monetarne politike dele se na:



Direktne (eskontna stopa, obavezna rezerva, odobravanje kratkoročnih kredita i sl.)



Indirektne (operacije na otvorenom tržištu).

Monetarno - kreditna politika je skup pravila, propisa, mera i instrumenata kojima se u
monetarno-kreditnoj sferi društvene reprodukcije reguliše nivo, struktura i dinamika novčane
mase, novčana cirkulacija u prometnim kanalima privrede, nivo, struktura i dinamika kredita,
likvidnost privrede, dužničko-poverilački odnosi ekonomskih transaktora, privredna stabilnost
itd. Pomoću monetarno - kreditne politike, kao intregalnog instrumenta ekonomske politike,
ostvaruju se brojni ciljevi i zadaci u nacionalnoj privredi: povećanje zaposlenosti, stabilnost
cena, stabilna stopa privrednog rasta, ravnoteža platnog bilansa itd.

Aktivnom i angažovanom monetarno-kreditnom politikom osigurava se potrebna količina
novca u opticaju za nesmetano odvijanje proizvodnje i prometa, obezbeđuje se likvidnost
nacionalne privrede i spoljna likvidnost zemlje, usklađuje se ponuda i tražnja novca i
kredita i sl. U ostvarivanju ovih ciljeva monetarnoa politika se služi odgovarajućim
instrumentima: eskontnom ili diskontnom stopom, kamatnom stopom, stopom obavezne
rezerve, stopom rezerve likvidnosti, osnovicom za obračun obavezne rezerve i rezerve
likvidnosti, selektivnim reeskontnim kreditima, politikom otvorenog tržišta.

Da bi monetarno-kreditna politika u svojoj osnovnoj funkciji regulisala potrebne količine
novca u privredi bila maksimalno efikasna, u granicama svog dometa, kako u pogledu
monetarne i ekonomske stabilnosti, tako i u pogledu stope rasta, potrebno je da raspolaže
određenim   instrumentima   svog   delovanja.   Raspolaganje   određenim   efikasnim
instrumentima   pretpostavka   je   osiguranja   realizacije   određenih  kvantifikovanih  ciljeva
koji   se   u   određenom   periodu   postavljaju   pred   kreditno-monetarnu   politiku.   Pod
instrumentima   monetarno-kreditne   politike   podrazumevaju   se   sredstva   i   metode   koje
centralna banka primenjuje da bi održala masu i strikturu novca i kredita na optimalnom
nivou.   U   postavljanju   i   delovanju   instrumenata   kreditno-monetarne   politike   presudnu
ulogu imaju institucionalni uslovi delovanja bankarskog i finansiskog sistema u određenoj
zemlji, kao i postojanje jednobankarskog ili višebankarskog sistema.

U decentralizovanom bankarsko-kreditnom sistemu kreditno monetarna politika se
sprovodi preko određenih instrumenata kojima ona reguliše kreditni potencijal i politiku
plasmana poslovnih banaka. Smisao kreditno monetarne politike je upravo u tome da se
preko regulisanja primarne emisije deluje na ponašanje celokupnog bankarskog sistema.