VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I
PREDUZETNIŠTVO
DIPLOMSKI RAD
Student:
Ištvan Šugar
Broj indeksa:
302-011/16
Beograd, 2018.
VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I
PREDUZETNIŠTVO
DIPLOMSKI RAD
ULOGA NARODNE BANKE SRBIJE U
REGULISANJU FINANSIJSKOG TRŽIŠTA
Mentor: Student:
Doc. dr Milan Gavrilović Ištvan Šugar
Broj indeksa:
302-011/16
Beograd, 2018.
1
UVOD
Finansijski sistem jedne zemlje sastoji se od banaka, hartija od vrednosti, penzionih i
investicionih fondova, osiguravajućih društava, tržišnih infrastruktura, centralne banke, kao i
nadzornih tela. Ove institucije i tržišta omoućavaju izvršavanje finansijskih transakcija i
monetarne politike. Ukoliko je struktura finansijskog sistema narušena može doći, ne samo do
poremećaja u finansijskom posredovanju, nego i do poremećaja efekata monetarne politike. Iz
tog razloga stabilan, otporan i regulisan finansijski sistem predstavlja osnovu za domaću, ali i
međunarodnu finansijsku stabilnost.
Poslednja finansijska kriza potvrdila je značaj koji centralne banke imaju na razvoj i
funkcionisanje celokupnog finansijskog tržišta. Samim tim, kao rezultat krize centralne banke
su svuda u svetu postale jedan od najznačajnijih učesnika na finansijskom tržištu. Svojim
merama one utiču na kamatne stope i likvidnost na tržištu. Kroz uticaj na ove kategorije
ostvaruje se uticaj centralne banke na kreditnu aktivnost i novčanu masu, kao i na inflaciju i
devizni kurs. Poslednja kriza je proširila oblast delovanja centralnih banaka koje sve više
usmeravaju svoje aktivnosti na očuvanje stabilnosti finansijskog sistema. Bez efikasnih mera
monetarne politike dovodi se u pitanje ne samo razvoj, već i funkcionisanje ukupnog
finansijskog sistema i svih segmenata finansijskog tržišta.
Cilj ovog rada je sagledavanje mesta i uloge Narodne banke Srbije na finansijskom
tržištu sa stanovišta makro i mikro ekonomskih koristi koje ona obezbeđuje različitim
učesnicima na tom tržištu.
3
II. FINANSIJSKA TRŽIŠTA
Finansijska tržišta predstavljaju najznačajniji segment ekonomskog sistema svake
zemlje. Ona omogućavaju nesmetano funkcionisanje nacionalne ekonomije. Preko
finansijskih tržišta privredni subjekti dolaze do sredstava potrebnih za finansiranje svog
poslovanja.
2.1. Pojam i funkcije finansijskih tržišta
Finansijska tržišta podrazumevaju organizovana mesta na kojima se susreću ponuda i
tražnja za različitim oblicima finansijskih instrumenata. Na njima se povezuju subjekti koji
poseduju viškove finansijskih sredstava i subjekti kojima nedostaje novac za određene
poslovne aktivnosti. To znači da se povezuju štednja i investicije, pri čemu štedno-
investicioni ciklus predstavlja ukupan obim štednje na nivou nacionalne privrede koji je
jednak ukupnom obimu investicija.
Na finansijskom tržištu se stvaraju finansijska potraživanja i realizuju ponuda i tražnja
za finansijskim instrumentima. Subjekti koji poseduju višak novca stavljaju ga na
raspolaganje subjektima koji imaju manjak novca, i to putem kredita ili vlasničkih udela. Ovo
se ostvaruje preko finansijskih instrumenata koji se mogu pretvarati u gotov novac u
situacijama kada su njihovim vlasnicima neophodna likvidna sredstva. Svaki prenos
finansijskih sredstava ima za posledicu stvaranje finansijske aktive i finansijske pasive i
predstavlja finansijsku transakciju. U tom smislu, finansijska tržišta predstavljaju zbir svih
finansijskih transakcija.
Osnovna podela finansijskog tržišta je na novčano tržište, tržište novčanog kapitala i
devizno tržište. Međutim, pored ove osnovne podele, postoji još i podela na: organizovano i
neorganizovano finansijsko tržište, domaće i međunarodno, tržišta dugovnih i tržišta
vlasničkih finansijskih instrumenata, primarna i sekundarna finansijska tržišta.
Za analizu finansijskog tržišta, neophodno je sagledati u kakvom ekonoskom
okruženju se dato tržište nalazi. U situaciji kada je država u ekonomskim problemima
