Семинарски рад
Предмет:
Тема: Улога Организације Уједињених нација
у решавању криза
Садржај
1.
Увод...............................................................................................................................3
2.
Организација Уједињених нација и њена улога у решавању криза........................4
Улога Организације Уједињених нација у решавању криза
2
2.1. Дипломатска средства решавања спорова..........................................................5
2.2. Судска средства решавања спорова....................................................................7
2.3. Принудна средства решавања спорова...............................................................9
3.
Закључак.....................................................................................................................13
4.
Литература..................................................................................................................14
1
.
Увод
Од настанка држава и развијања међународне заједнице историју карактерише
велики број политичких, економских, социјалних, безбедносних, културолошких и
других криза од којих су се неке завршавале релативно повољно, обостраним
Улога Организације Уједињених нација у решавању криза
4
пријатељских односа међу нацијама који су засновани на поштовању начела
равноправности, постизање међународне сарадње решавањем различитих
међународних проблема и доношење одговарајућих правних и организационих
инструмената који ће омогућити испуњавање претходно наведених циљева. Настала је
као производ неколицине уговора и састанака
1
који су претходили њеном стварању, а
званично са радом почиње 24. октобра 1945. након што је већина чланица
ратификовала Повељу.
Основни документ Организације Уједињених нација је, наравно, њена Повеља
2
.
Свака држава која је желела или данас жели да постане члан Организације се мора
обавезати на принципе и начела која се налазе у Повељи и на тај начин даје пристанск
на мирољубивост. Повеља регулише низ питања, од основних циљева, принципа и
начела, преко организацијске структуре њених органа и њихових надлежности до
одговорности због непоштовања начела Организације од стране појединих чланица.
Када говоримо о кризама и улози Организације у њиховом спречавању, две главе
Повеље су најважније и односе се директно на то питање. То су глава VI која се односи
на мирно решавање спорова и глава VII која садржи одребе о принудном решавању
спорова у оквиру колективне безбедности. Поред Повеље, треба нагласити да постоји и
низ других докумената који су итекако значајни у решавању криза. Неки
3
од њих су:
Генерални акт о мирном решавању спорова који је Генерална скупштина оснажила
својом одлуком из 1949
4
. године, затим Декларација ОУН о начелима међународног
права о пријатељским односима и сарадњи држава у складу са Повељом, Декларација о
јачању међународне безбедности коју је Генерална скупштина ОУН усвојила 1971.
године.
1
Атланска повеља, Вашингтонска декларација, конференције у Москви и Техерану и састанак у
Добартон Оксу, САД.
2
Целокупан текст Повеље се може преузети на www.un.org www.tuzilastvorz.org.rs.
3
До сада је донет велики број докумената који се односи на решавање спорова у међународној
заједници. Поред оних које је донела или ратификовала Организација Уједињених нација, треба макар
споменути оне који су утрли пут данашњим начелима решавања спорова као што су: Конвенција о
мирном решавању међународних спорова донета на Хашким мировним конференцијама 1899. и 1907.
године и Женевски протокол о мирном решавању међунардних спорова из 1924.
4
Генерални акт о мирном решавању спорова је првенствено усвојен ос стране Друштва народа.
