Висока школа за васпитаче струковних студија у Алексинцу
Предмет:
Породична педагогија
СЕМИНАРСКИ РАД
Новембар 2017. 13/III
Процеси формирања личности у породици: Социјализација
Апстракт:
Људска јединка се рађа као најнеспособнија од свих врста живих
бића, без свих оних особина које је разликују од осталих живих бића, без икаквих
знања, навика, културе и морала. Рађа се само са одређеним бројем нагона и рефлекса,
као нехуманизована и несоцијализована биолошка креатура. Међутим, људска јединка
рађа се са могућностима да се развије много више него било која друга јединка, а њен
развој постиже се процесом социјализације.
Из тог разлога формирање личности ћемо
третирати као процес који укључује:култивирање, социјализацију и индивидуализацију.
Највећа важност у процесу социјализације даје се породици.
Кључне речи:
породица, развој, култивирање, социјализација,
индивидуализација, формирање личности.
1. Култивирање, социјализација и индивидуализација
Култивирање
је развијање фундаменталних људских способности (учење језика
и начина комуникације, преузимање искуства из дате културе и оспособљавање за
самосталност).
Социјализација
је процес којим се дете уводи у правила друштвеног
живота, али истовремено стварајући и сопствена мерила и критеријуме понашања.
Индивидуализација
је процес помоћу кога се развија унутрашњи систем мотивације у
складу са персоналним својствима личности. Социјализација је друштвено понашање
индивидуе обликовано погледом на свет који она има из сопственог угла. Стога се
социјализација и индивидуализација не могу одвојено посматрати. Ле Вине истиче три
приступа социјализацији:
1. преношење дате културе на индивиду која се аутоматски апсорбује, зато што
је индивидуа изложена њеном сталном утицају,
2. стицање импулса контроле у друштвено корисном правцу, чиме се подстичу
други нагони који производе анксиозност која сеизражава у различитим колективним
ритуалима,
