SEMINARSKI RAD
Tema: Uloga pravnog sistema u zaštiti životne sredine
Mentor:
Student:
Sara Veličković P3 6/15
Novembar, 2018.godina
SADRŽAJ
1. UVOD.............................................................................................................3
2. PRAVNI STANDARDI I MEHANIZMI KOJIMA EVROPSKA UNIJA
RASPOLAŽE U DOMENU ZAŠTITE ŽIVOTNE
SREDINE..........................4
2.1. Zaštita životne sredine kao cilj osnivačkih ugovora – od
Jedinstvenog evropskog akta do Lisabonskog ugovora............................4
2.2. Uvođenje i razvoj koncepta zaštite životne sredine u zakonodavstvu
EU – period do Lisabonskog ugovora................................................5
2.3. Zaštita životne sredine u odredbama Lisabonskog ugovora........6
3. ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE U PRAVNOM PROSTORU REPUBLIKE
SRBIJE...............................................................................................................7
3.1. Horizontalno zakonodavstvo Republike Srbije.............................10
4. SAVREMENI PRAVNI OBLICI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE……...12
5. REGULATIVA REPUBLIKE SRBIJE…………………………………...17
5.1. Krivično pravna zaštita zivotne sredine…………………………..19
5.2. Pravna priroda odgovornosti zagađivača…………………………21
6. ZAKLJUČAK……………………………………………………………..23
7. LITERATURA.............................................................................................25
2
2. PRAVNI STANDARDI I MEHANIZMI KOJIMA
EVROPSKA UNIJA RASPOLAŽE U DOMENU ZAŠTITE
ŽIVOTNE SREDINE
2.1. Zaštita životne sredine kao cilj osnivačkih ugovora – od Jedinstvenog
evropskog akta do Lisabonskog ugovora
Industrijska revolucija i opšti civilizacijski napredak nose sa sobom određeni danak, koji
prema rečima naučnika, najviše plaća priroda. Ono što je zabrinjavajuće, to je da su priroda i
čovek nerazdvojno povezani i na toj liniji prepoznaje se poražavajući uticaj tehnološkog
napretka na život ljudi ne samo danas već i u budućnosti. Ova konstatacija nije nepoznata ni
Evropskom birou za zaštitu životne sredine
koji u svom priručniku navodi da je upravo težnja
čoveka za „modernim stilom života“ u proteklih 50 i više godina evropskog razvoja ono što
izaziva hitno rešavanje problema reparacije životne sredine
1
.
Naučnici decenijama upozoravaju na negativne prognoze do kojih dolaze analizom
zagađenja i neefikasnim korišćenjem prirodnih resursa kojima je pogođena životna sredina
2
.
Njihov glas počeo je da odjekuje međunarodnom scenom, od
Štokholmske konferencije
1972.
godine održane u okviru
UN Programa zaštite životne sredine
, postajući sve jači iz godine u
godinu, vodeći do prave ekološke revolucije
3
. Međunarodna javnost počinje ubrzano da
prepoznaje problem ugrožavanja i uništenja životne sredine, kao i nužnost održivog razvoja.
Uporedo s tim, otpočinje i proces reglementacije na svim raspoloživim nivoima – nacionalnim,
regionalnim i globalnim.
1
Scheuer, S. (2006).
EU Environmental Policy Handbooк - A Critical Analysis of EU Environmental Legislation
.Brussels:
European Environmental Bureau (EEB), п.158.
2
Savet zaštite prirodnih resursa
je međunarodna organizacija koja se dugi niz godina uspešno bavi problemima zaštitite
prirodne sredine. Primer upozorenja stručnjaka u ovoj oblasti je i ova „ Ekstremna
mapa vremenskih prilika
2012.
godine“
3
Na ovoj konferenciji doneta je
Štokholmska deklaracija (Declaration of the United Nations Conference on the Human
Environment),
prvi međunarodni dokument,koji proklamuje važnost zaštite životne sredine i postavlja osnovne principe koji su
u narednim godinama razvijani na tom polju.
Declaration
of the United Nations Conference on the Human Environment.
Retrieved 11.2018, from:
http://www.unep.org/Documents.multilingual/Default.asp?DocumentID=97&ArticleID=1503.
4
2.2. Uvođenje i razvoj koncepta zaštite životne sredine u zakonodavstvu EU –
period do Lisabonskog ugovora
Nakon Prvog akcionog plana, na osnovu
Ugovora o osnivanju Evropske zajednice,
usvojeno
je oko 200 propisa u oblasti zaštite životne sredine, iako se tek 1987. godine, donošenjem
Jedinstvenog evropskog akta
(u daljem tekstu
JEA
), zaštiti životne sredine obezbeđuje cela
glava ugovornog dokumenta. U
JEA
se proklamuje nužnost zaštite životne sredine kao cilja
Zajednice i uvodi pravni osnov sporovođenja zaštitnih mera, uz izričitu obavezu da se dalje
aktivnosti sprovode i pravni akti donose u skladu sa principima prevencije, „zagađivač plaća“
i integracije, koji postaju jedni od osnovnih postulata ove oblasti
4
.
Inicijative u oblasti zaštite životne sredine su sve brojnije, te i potreba za njihovim
finansiranjem raste, tako da 1992. godine nastaje
LIFE program
5
koji je prema podacima
Evropske komisije samo u godini osnivanja omogućio finansijsku potporu za 3.708 projekata
vrednosti od oko 2,8 milijardi evra. Paralelno sa događajima na svetskoj sceni, gde se 1992.
godine u Riju održava
UN Konferencija o zaštiti životne sredine i razvoju
prepoznata kao do
tada globalno najznačajnija u ovoj oblasti, na teritoriji Starog kontinenta stvara se EU
potpisivanjem
Ugovora iz Mastrihta
, u kojem jedno od centralnih mesta zauzima zaštita
životne sredine. Na samom početku, već drugi i treći član Ugovora iz Mastrihta daju ovoj
oblasti značaj dugoročnih strateških ciljeva, proklamovanjem promovisanja harmoničnog i
uravnoteženog razvoja ekonomskih aktivnosti, kao i održivog rasta, koji uvažava životnu
sredinu, pozicionarajući ih u dvadeset osnovnih aktivnosti Zajednice.
Iste godine, 1993. donet je i
Peti akcioni plan
koji je značajan iz razloga uspostavljanja
novog dugoročnog cilja koji postavlja težnju za preoblikovanjem ekonomije na principima
održivog razvoja imajući u vidu buduće generacije.
4
Dragojlović, N. Miščević, T. (2010).
Vodič kroz EU politike- Životna sredina
. Beograd: Evropski pokret u Srbiji, str.20.
5
Zvanična internet stranica
LIFE programa
: http://ec.europa.eu/environment/life., pregledano dana 09.11.2018.
5
Izvor:
www.agbureau.com.au
3. ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE U PRAVNOM PROSTORU
REPUBLIKE SRBIJE
Kreiranje politike zaštite životne sredine i reglementacija na ovom polju postaje značajna
tema za Republiku Srbiju trenutkom otpočinjanja harmonizacije zakonodavstva Srbije sa
zakonodavstom EU, kao dela obaveze prijema u članstvo EU. Počevši od
Procesa stabilizacije i
pridruživanja
otpočetog 2000. godine, do zvaničnog dobijanja
statusa kandidata za članstvo u
EU
2012. godine, Srbija je načinila ozbiljne korake na putu transformacije svog pravnog
sistema. Ono što doživljavaju zemlje u tranziciji, kojima Srbija pripada, jednako je snazi
„tektonskih pokreta“ koji potresaju svaki segment državnog uređenja. U tom procesu, stremi se
tranformaciji državnog sistema do nivoa karakterističnog za razvijene države sveta. Sa većom
ili manjom uspešnošću, sa većim ili manjim žrtvama i kolateralnim štetama, može se reći da
Srbija već godinama prihvata nužnost promene na svim državnim nivoima. Jedna od najvažnijih
obaveza koju je Srbija preuzela potpisivanjem
Sporazuma o stbilizaciji i pridruživanju
2008.
godine, jeste usklađivanje zakonodavstva Srbije sa zakonodavstvom EU
8
.
Evropska komisija u
Izveštaju o progresu
9
u poglavlju br. 27 posvećuje pažnju upravo
sektoru zaštite životne sredine. Naglasili bismo da je pravni okvir EU u domenu zaštite životne
sredine u stalnom kretanju, da je podložan svakodnevnim izmenama i poboljšanjima, te mnogi
autori usklađivanje sa njim ocenjuju kao
pokretnu metu
10
. Pored izuzetno velikih finansijskih,
8
Podaci o putu Srbije ka EU dostupni na zvaničnoj internet stranici:
http://www.seio.gov.rs/srbija-i-eu/istorijat.115.html.
Poslednji pristup 10.11.2018.
9
http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2014/20140108-serbia-
progress-report_en.pdf.
10
Jang, J. (2012).
Uvođenje ekoloških standarda Evropske unije u privredu Srbije
. Beograd: FEFA – Fakultet za ekonomiju,
finansije i administraciju, Univerzitet Singidunum, str.255.
7
