Uloga tečnih kristala u
biološkim sistemima
Fizika tečnih kristala sa primenama
Milana Marjanović
Novi Sad, 2015.
Profesor: Dr Maja Stojanović
UNIVERZITET U NOVOM SADU
PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET
DEPARTMAN ZA FIZIKU
4
Struktura membrane
Proteini (%)
Lipidi (%)
Mijelin
20
80
Eritrociti
60
40
Mitohondrije
60-65
35-40
Jedro ćelije
48-52
52-48
Hloroplasti
50-60
50-40
Bakterije
55-65
10-20
Tabela 1.
Procentni odnos lipida i proteina za različite vrste membrana
Lipidi
predstavljaju jedinjenja različita po sastavu, koja se ne rastvaraju u vodi, već u
organskim rastvaračima. Značaj lipida u biološkim membranama se ogleda u njenoj
propustljivosti, predaji nervnih impulsa i čini energetske rezerve. U sastav bioloških
membrana ulaze tri klase lipida, i to: fosfolipidi, glikolipidi i holesterol.
Fosfolipidi
i
glikolipidi
se sastoje iz dva hidrofobna ugljovodonična lanca, koji
predstavljaju rep, i oni su vezani za hidrofilnu glavu. Hidrofobni lanac im se sastoji od dve
masne kiseline ili od jedne masne kiseline i jednog sfingozinskog ugljovodoničnog lanca.
Glava fosfolipida i glikolipida se razlikuje po sastavu, ona se sastoji iz glicerola ili sfingozina
1
i sfingozina za koji je vazano jedan ili više šećera, respektivno. Masne kiseline imaju bitnu
ulogu u ćelijskoj membrani, od dužine njenih lanac i stepena nezasićenosti zavisi stepen
fluidnosti membrane. I to tako što postoji više dvostrukih veza veća je fluidnost membrane,
što je od izuzetne važnosti za ćeliju, pa i sam organizam. Znači masne kiseline mogu biti
zasićene i nezasićene, u lipidima sadrže, obično, između 14 i 24 ugljovodonikova atoma.
Slika 1.
Struktura fosfolipida
1
Sfingozin se sastoji od 18 ugljenikovih atoma i spada u nezasićene amino alkohole.
Sfingozin je sastavni deo nervnog i moždanog tkiva-mijelina.
