UVOD
Savremena trenažna tehnologija usmerena je ka sportisti za postizanje vrhunskih rezultata.
Vrši se selekcija sportista, kriterijumi se postavljaju za svaku sportsku disciplinu, prati se
trend rezultata i čitava lepeza adekvatnih relevantnih podataka, i zahvaljujući tome, vrhunski
sportisti su postigli ''rezulate snova''. Multidimenzionalni pristup u trenažnom procesu dao je
odgovore i iscrpio sve resurse živog bića tj. sportiste. Da li je došlo vreme da su iskorišćeni
svi resursi čoveka? Da li možemo da utičemo na motoričke sposobnosti i kako? Skoro sva
naučna istraživanja bave se selekcijom za bavljenje sportom, fiziološkim i pedagoškim
zakonitostima trenažnog procesa, bioinženjeringom itd. Nažalost, ako skoro sve znamo o
sportistima za svaku sportsku granu ili disciplinu i ako su izgrađene metode za kontrolu i
praćenje trenažnog procesa tj sportista, sasvim je sigurno da ima veoma malo referensi o
performansama onih koji upravljaju trenažnim procesom, a to su treneri. Sistem uslova koji se
konstantno menja u vrhunskom sportu, kao što su profesionalizacija i komercijalizacija,
dovode do toga da sportisti bivaju podvrgnuti ogromnom postignuću i takmičarskom pritisku.
Kako su vrhunska dostignuća u sportu postala od velikog društvenog značaja, sa svim
njihovim ishodnim pozitivnim manifestacijama ili problemima, u odnosu trener-sportista
posebno treneri trebaju pripremiti sebe ili ih društvo mora pripremiti u cilju savladavanja ovih
visokih zahteva.
Upravljanje u sportu
Raspravljanje o ideji upravljanja u sportu veoma često ne ide dalje od formalne zamene
tradicionalnih pedagoških pojmova kibernetskom terminologijom. Pri tome se ignoriše
fundamentalna naučna osnova ove ideje čiji je cilj, pre svega, da odgovori na sledeće pitanje;
Čime upravljati i kakvo je znanje potrebno za to? Diskutovanje o toj ideji svodi se na
tehnologiju upravljanja (kako upravljati), tj na pitanje čije rešenje još nije primenjeno ni
faktološki ni teoretski. Formalistički prilaz realizaciji ideje o upravljanju u sportu izražava se
konkretno u predstavljanju sportiste kao objekta, a trenera kao subjekta upravljanja ili
sportiste kao sistema kojim se upravlja, a trenažnog opterećenja kao sistema koji upravlja itd.
Ovakav konstruktivizam suviše pojednostavljuje stvari, dovodi do diskreditacije ideje
upravljanja u sportu i dezorijentiše naučno traganje na razradu te ideje. Ideje i principe teorije
upravljanja u odnosu na teorije sportskog treninga bi trebalo sagledavati ne kao metod koji
može da bude lako i jednostavno pozajmljen i utilizovan, već pre svega kao metodološku
platformu koja, kao prvo, obezbeđuje novo viđenje svega toga što je već poznato u oblasti
sporta i naučnih disciplina vezanih za sport i kao drugo, ukazuje pravce razrade teoretskih i
primenjenih aspekata problema racionalnog programiranja trenažnog procesa. Objekat
upravljanja jedan je od centralnih pojmova teorije upravljanja, od čije konkretizacije zavisi:
-
Naučna preciznost i praktična vrednost koncepcije upravljanja
-
Korektnost i tačnost smisla njenog aparata shvatanja
-
Produktivnost njene naučne primenjene razrade.
PROBLEM, PREDMET I CILJ ISTRAŽIVANJA
U definisanju problema istraživanja polazimo od činjenice da se kod trenera vrši mala ili
nikakva selekcija. Postavlja se objektivno pitanje da li su to objektivni resursi i da li bi
mogućom selekcijom i u trenerskom kadru dobili bolji kvalitet, koji se reflektuje višim
sportskim dostignućima. Predmet ovog istraživanja predstavlja selekcija trenera kroz izvršenu
analizu pozicije trenera u savremenom trenažnom procesu, saradnju trenera i sportiste, kao i
ulogu trenera u kreiranju sportskog rezultata. Cilj ovog istraživanja je formiranje lika trenera
zasnovanog na savremenim metodama trenažnog procesa, spremnog na primenu teoretskih
saznanja u praksi, a ne samo puko informatičko predavanje u kojem trener predstavlja
centralnu ličnost. Ideja kojom se autor rada rukovodio bila je da obratimo pažnju na jedan
veoma važan segment u savremenom sportu, a to je formalistički prilaz o upravljanju u sportu
