1
Висока школа струковних студија за васпитаче и пословне информатичаре Сирмијум
Сремска Митровица
Семинарски рад
Meтодологија педагошких истраживања
Teма: Улога васпитача у инклузивном образовању
Meнтор:проф.Maрта Дедај Студент:Mилица Mиловић
Број индекса:1382013
2
Садржај:
Увод................................................................................................................................................3.
I Teoријски део
1.Теоријски приступ проблему истраживања.............................................................................4
2. Дефинисање основних појмова.................................................................................................5
3. Значајна истраживања................................................................................................................6
4. O инклузији,о улози васпитача ................................................................................................7
II Meтодолошки део
1.Предмет истраживања………………………………………………………………………….8
2. Проблем истраживања………………………………………………………………………...8
3. Циљ и задаци истаживања………………………………………………………………….....8
4. Хипотезе истраживања………………………………………………………………………...9
5. Варијабле истраживања…………………………………………………………………….…9
6. Metоде истраживања…………………………………………………………………............10
7.Популација и узрок истраживања............................................................................................11
9.Aнализа и интерпретација резултата истраживања .............................................................12
10. Закључна разматрања и педагошке импликације ..............................................................13
11.Литература................................................................................................................................14
4
I Teoријски део
1.Teoријски приступ проблему истраживања
У разматрању проблема инклузивног образовања неопходно је поћи од одређених
теоријских полазишта на којима се темељи ова идеја. У конципирању идеје инклузивног
образовања полази се од одређених теоријских поставки о детету, његовој личности,
развоју и учењу. У циљу бољег разумевања инклузивног образовања неопходно је
направити осврт на одређене теорије личности, теорије учења, теорије развоја и правце у
педагогији на чијим поставкама се ова идеја заснива. У даљем тексту даћемо приказ
феноменолошке теорије личности Карла Роџерса, теорије развоја Лава Виготског,
хуманистичке теорије учења као и схватања представника индивидуалне педагогија и
покрета Нове школе. У контексту инклузивног образовања важно је да се подсетимо
феноменолошке теорије личности Карла Роџерса. Према овој теорији срж личности је
основна тежња организма да одржи, оствари, унапреди и прошири своје инхерентне
могућности – потенцијале (Роџерс, 1985). Ова тежња је уочена код свих људи. Овакво
схватање личности је у основи идеје о инклузији имајући у виду да је откривање очуваних
потенцијала деце са тешкоћама у развоју један од основних аспеката инклузивног
образовања. Тежња за остварењем је важан динамички појам, односи се на све људе и није
настала услед сукоба и осујећења, већ је природна ствар. Овакво тумачење мотивације је
посебно важно са аспекта деце са тешкоћама у развоју и инклузивног образовања, које
доводи до тога да, у интеракцији са вршњацима, деца са тешкоћама у развоју одрже и
унапреде мотивацију за учењем, напредовањем и остваривањем својих очуваних
потенцијала. Према овој теорији личности самоостварење обухвата и потребу за
уважавањем себе од стране других и потребу за позитивним самопоштовањем.
Прихватање деце са тешкоћама у развоју од стране одраслих и вршњака, као и подизање
њиховог самопоуздања и самопоштовања је један од битних циљева инклузивног
образовања. Као теоријско полазиште инклузивног образовања веома је важно поменути
социокултурну теорију развоја Лава Виготског. Социокултурна теорија развоја деце Лава
Виготског наглашава да средина у којој дете живи и услови које она обезбеђује имају
значајну улогу у развоју сваког детета. Он указује на велики утицај социјалних чинилаца
на развој детета и истиче да су све више менталне функције: мишљење, писани и усмени
говор, говорно мишљење, емоције и вољна пажња социјалног порекла. Према Виготском
развој детета се не може разматрати ван социјалне, односно културне средине у којој се
одвија (1996). Већ од најранијег детињства може се говорити о културном развоју детета,
јер је оно од почетка, остварујући интеракцију са одраслима, у контакту са производима
културе, коју му они преносе. Дете од рођења има ослонац у другим особама и не би могло
