VISOKO POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA U PROKUPLJU
ULOGA VODE U ŽIVIM ORGANIZMIMA
SEMINARKI RAD
Mentor: mr. Violeta Rakić Strudent: Ristić Kristina PT 416/12
Prokuplje, decembar 2013.
SADRŽAJ
1. UVOD............................................................................................................................... 2
2. FIZIČKO-HEMIJSKA SVOJSTVA, SADRŽAJ I ULOGA VODE U
ORAGANIZMU............................................................................................................ 2,3,4
3. RAZMENE VODE SA SPOLJAŠNJOM SREDINOM .............................................. 4
3.2. Unošenje vode i potreba za vodom................................................................................. 4
3.1. Gubljenje vode iz organizma........................................................................................... 4
4. UNUTRAŠNJA RASPODELA TELESNE VODE........................................................ 5
5. SASTAV ELEKTROLITA I NEELEKTROLITA U TELESNIM
TEČNOSTIMA..................................................................................................................... 6
6. UNUTRAŠNJA RAZMENA I PRERASPODELA VODE I
ELEKTROLITA................................................................................................................. 6,7
7. REGULACIJA PROMETA VODE U ORGANIZMU............................................. 7,8,9
8. POREMEĆAJI PROMETA VODE U ORGANIZMU............................................. 9,10
9. ZAKLJUČAK.............................................................................................................. 10,11
10. LITERATURA............................................................................................................... 12
1
Slika 1. Tetraedarska struktura vode
Polarni karakter molekula vode određuje njene fizičko-hemijske osobine, kao što su tačka ključanja,
toplota isparavanja i svojstvo vode kao univerzalnog rastvarača.
Zbog visokog toplotnog kapaciteta i visoke toplote isparavanja, voda može da apsorbuje ili odpušta
veliku količinu toplote u odnosu na male promene temperature spoljašnje sredine, te na taj način voda
učestvuje u termoregulaciji, kao aktivna komponenta temperaturnog “puferskog“ sistema u organizmu.
Polarna strukutra i visoka dielektrična konstanta molekula vode, omogućuju vodi da pri rastvaranju
elektrolita suzbija intramolekulske kohezione sile u molekulu elektrolita i dovodi do disocijacije molekula
elektrolita na jone.
Orjentaciom dipola molekula vode oko polarnih grupa makromolekula, kao što su belančevine,
nukleinske kiseline i polisaharidi vrši se njihova hidratacija i omogućuje međumolekularna interakcija čime
se povećava njihova rastvorljivost i stabilnost.
Zbog mnogobrojnih vitalnih uloga, ne unošenje vode u organizam dovodi mnogo brže do letalnog
ishoda, nego neunošenje hrane. Dok čovek bez hrane može da preživi trideset i više dana, u slučaju
neunošenja vode dolazi do smrti već posle nekoliko dana, čim organizam izgubi 10 do 20 % od celokuplnog
volumena telesnih tečnosti.
Ukupna količina vode u ljudskom organizmu od zavisnosti od telesne mase, ugojenosti, pola i životnog
doba. Osnovni depoi vode u organizmu čoveka su koža i mišićno tkivo. Najmanje vode sadrži koštano i
masno tkivo. Otuda mršave osobe sadrže znatno veći procenat vode u odnosu na telesnu masu nego gojazne
osobe. Kod odraslih muškaraca voda čini 45 – 75 % telesne mase, a kod žena 35 – 65 %. Manji procenat
vode kod žena je u vezi sa većom količinom podkožnog masnog tkiva. Sadržaj vode se značajno menja s
uzrastom.
Procenat vode se menja u širokim granicama u odnosu na različite organe i tkiva. Za standardnog
muškarca teškog 70kg izmereno je da se u koži nalazi oko 9l vode, u mišićima 22l, u kostnom tkivu 2,5l, a u
3
