Uloga žene u porodici u Srbiji
2
1.
Uvod u temu
Porodica se smatra osnovnom društvenom grupom, koja se obično uspostavlja brakom.
U brak žena i muškarac ulaze kao ravnopravni partneri, koji su po samoj definiciji braka
spremni da snose podjednako odgovornosti i prava stečena zajedničkim životom.
Medjutim, svedoci smo da u većini slučajeva stvari ne stoje tako , od pamtiveka. Naime,
žena kao neko ko je podjednako sposoban i vredan kao muškarac često se ne uzima kao
takva. Neretko muškarci smatraju žene kao manje vredno, manje pametno, manje
sposobno ljudsko biće, a ova pojava je praćena slaganjem jednog dela žena, pa samim
tim je i njena uloga u porodici u većini slučajeva iskrivljena, odnosno ona preuzima na
sebe mnogo više nego što je potrebno kao svoju dužnost u porodici, a neretko se desava
da se njena uloga nedovoljno ceni od strane ostalih članova porodice Tim zajedničkim i
veoma rasprostranjenim shvatanjem žene se dovode u sve lošiji položaj. Zbog toga je
cilj ovog rada da ukaže na uzroke i posledice ovog problema kao i na moguća rešenja
istog.
Iako je dobro poznato da je žena bila veoma potčinjena u prošlim vremenima, danas se
na prvi pogled smatra da su se stvari izmenile, izborile su se za mogućnost školovanja,
učešće u politici, i obavljanju poslova kojima su se do tada bavili samo muškarci
(vodjenje kompanija, umetnost...). Na privatnoj sferi odnosi muškarca i žena se do
danas ipak nisu izmenili iz korena. Dok su u prošlosti imale samo ulogu majke i
domaćice, bez mogučnosti da odlučuju o važnim stvarima, za čije su odlučivanje bili
dosledni samo muškarci, danas žena prihvata ulogu člana porodice koja takodje
obezbedjuje egzistenciju u materijalnom smislu, ali joj se često ne olakšava uloga majke
i domaćice. Od nje se očekuje da bude dobra žena svome mužu, brižna majka deci ,
uzorna ćerka ocu i zadovoljavajuca radnica. Sve ovo ne bi bio problem, nego prirodno
stanje ako bismo izuzeli činjenicu da žena obavlja većinu kućnih poslova i da provodi
više vremena sa decom. Ona ustaje ranije kako bi spremila decu za školu pa tek onda
sredjuje sebe za posao. Posle svih briga kada se vrati kući svaki dan je čeka priprema
ručka za celu porodicu i spremanje kuće u kojoj takodje živi cela porodica. I posle
svega toga ona je opet ta koja brine o deci i tako svakog dana iznova. Ovde se mora
napomenuti da je reč o prosečnoj porodici, realna situacija u Srbiji, uz činjenicu da je
stanje u ruralnoj Srbiji još gore po ženu. U takvim uslovima, žena se mora pokoravati
tradicionalnim patrijarhalnim običajima koji u pojedinim slučajevima ugrožavaju i
osnovna ljudska prava. Pored straha od autoriteta u porodici , javlja se i strah osude
društva, a razumevanje ne dolazi odande odakle je potrebno. Za rešavanje problema
pitanja ženskog statusa u društvu i porodici , ključno je budjenje svesti celokupne
društvene zajednice, što se može postići posredstvom medija za koje se može reći da
imaju važnu ulogu u kreiranju stavova današnjeg društva. Zatim, o ovoj pojavi se mora
pristupiti kao problemu a ne kao nečemu što se podrazumeva i što je ukorenjeno kroz
slojeve naše tradicije. Takodje istoj problematici se ne sme pristupiti kao nečemu što je
daleko ili se nas ne dotiče, jer zatvaranjem očiju pred problemom samo doprinosimo
njegovom još daljem raspirivanju. Nije dovoljno da se pitanjem žena bave samo
pojedine organizacije, već celokupno društvo, s obzirom na to da to nije samo pitanje
žena već i muškaraca. Pokretanje ovog pitanja ne treba da navede mušku populaciju na
to da osećaju pretnju i potencijalnu diskriminaciju, već mogućnost za uspostavljanje
odnosa na višem nivou, jer je to moguće samo ako žene posmatraju kao sebi ravnim, a
to se naravno može ostvariti samo kada sve žene budu uverene da ustvari jeste tako.
