Високо здравствено-санитарна школа струковних студија „Висан“, Београд
Предмет: Савремене радиолошке методе
СЕМИНАРСКИ РАД
Тема:
Ултразвук абдоминалних органа
Професор-ментор:
Студент:
Октобар, 2020.
4
1. Нормална ултрзвучна анатомија јетре
Јетра се налази у десном горњем делу трбуха. Она има три стране: горњу, која је
испупчена, доњу која лежи на дебелом цреву и желуцу и задњу којом је јетра срасла за
дијафрагму. Спој горње и доње стране представља ивицу јетре која се лако напипа када је
јетра увећана или спуштена. На горњој страни јетре налази се српаста веза која везује
јетру за дијафрагму. Та веза дели јетру на два велика режња: десни који је већи и леви који
је мањи. Кроз доњу страну јетре у њу улазе гране хепатичне артерије и вене порте. Кроз
хилус јетре (врата јетре) излазе два главна жучна канала јетре који се изван јетре спајају у
главни јетрин канал-дуцтус хепатицус, а када се он споји са каналом који изводи жуч из
жучне кесице-ductus cisticus, настаје сабирни жучни канал ductus hepaticus који доводи
жуч у дванаестопалачно црево.
Десни лобус јетре је око шест пута већи од левог код одраслих особа. Оба лобуса су јасно
подељена са лигаментум Falciforme hepatis. На доњој страни јетре (facies inferior) налази се
трећи лобус јетре, који је много мањи- lobus quadratus (смјештен између жучне кесице и
lig. teresa), а на задњој страни (facies posterior), уз доњу шупљу вену – lobus caudatu, који
своју венску крв дренира директно у вену cavu inferior, а не кроз остале хепатичке вене.
Јетра има два аферентна крвна система (портну вену и хепатичку артерију) и један
еферентни крвоток (хепатичке вене). Портна вена (v. Portae) настаје из три главна венска
крвна суда – слезинске, доње и горње мезентријске вене – и на тај начин прикупља крв из
слезине, желуца, танког и дебелог црева, жучне кесице и панкреаса, и доводи је у јетру. У
главно стабло портне вене уливају се директно пилорусна, цистичка и коронарне
гастричне вене. Отуда у цирози јетре, која је најчешћи узрок портне хипертензије због
застоја у јетри и повећаног притиска крви на зидове вена (тако да се стварају колатерале –
синдром венских варикозитета). У хилусу јетре, ad portam hepatis, портна вена се грана
најчешће у десну и леву грану. Огранци вене порте у паренхиму јетре имају даљи
сегментни распоред, што има и велики клинички значај. Крв која долази преко вене порте
у јетру доноси ресорбоване нутритивне, али и токсичне материјале из целог цревног
подручја, а захваљујући посебној микроциркулацији у јетри омогућава се директан додир
са хепатоцитима и са Купфферовим ћелијама. Хепатичка артерија (a. hepatica) представља
5
нутритивни систем свих ткива јетре, доносећи у јетру артеријску крв, засићену
кисеоником. У хилусу јетре a. Hepatica, као и портна вена, дели се у две гране – за десни и
леви режањ јетре. Хепатичке вене (vv. hepaticae) представљају еферентни дренажни
систем који почиње са централним венама у сваком лобусу и празни се у доњу шупљу
вену на задњој површини јетре.
Циркулација кроз паренхим јетре, тј. микроциркулација јетре, обавља се кроз фино
гранање доводног крвног система у синусоиде, артериоле и капиларе и кроз одвод крви из
синусоида директно у централне, затим сублобулске и друге веће хепатичке вене из јетре
1
.
Приликом ултразвучног прегледа јетре треба анализирати : положај, изглед (ехогеност и
хомогеност),величину, контуре. Нормална јетра може бити дислоцирна према каудално
или према кранијално. Каудално јетра може бити померена од стране емфизематозних
плућа или од постојања процеса између јетре и дијафрагме. Јетра је хомогеног изгледа
уједначене атенуације звука тако да нема разлике у ултразвучном приказу у зависности од
дубине. Јетра је ехогенија у поређењу са десним бубрегом. Величина јетре се најчешће
мери у медиолавикуларној линији на сагиталном пресеку десног лобуса јетре. Јетра је
јасно ограничена од околних органа са нејасним приказом кранијалне границе (због
ваздуха у плућима).
1.
1. Ултразвучни преглед јетре
Преглед започиње постављањем пацијента у лежећи положај и наставља се окретањем
пацијента у леви бочни декубитус. За добар „прозор“ ултразвука обично захтевамо од
пацијента да изврши дубоку инспирацију како би је одржавао неколико секунди док
испитивач скенира структуру јетре. Генерално се користи конвексни претварач са
променљивом фреквенцијом од 2-5MHz, фреквенција се бира према испитиваним
карактеристикама субјекта (нижа фреквенција за бољи продор). Ако смо заинтересовани
за детаље о површини јетре или површинским деловима јетре, треба користити линеарне
претвараче веће фреквенције (4-8 МHz).
За преглед јетре користе се сагитални пресеци, попречни и коси пресеци, десни
субкостални и такође интеркостални пресеци. Треба напоменути хомогеност и текстуру
1
Harold Ellis; ,,Basic science’’; 2011 Elsevier Ltd. All rights reserved.; str. 589
