Novi Sad, 2014.
Fakultet Sporta i Fizičkog Vaspitanja Novi Sad
Tema: Umetnost
(Seminarski rad, predmet: Socijologija i socijologija sporta)
Prof. dr Rajko Kuljić Student: Chaky Copywrite
Index: 276/12
Grupa: 1
2
Umetnost
Umetnost se u užem smislu označava kao sposobnost ili veština i ovo njeno
orginalno značenje u antičkim vremenima stavljalo je umetnost ispod filozofije.
U širem i kasnije prihvaćenom smislu umetnost je sposobnost da se pomoću čulnih
simbola izrazi određeno viđenje i shvatanje svesti i istine.
Poreklo umetnost nalazi se u ljudskoj potrebi da se osmisli vlastito iskustvo i da
stvori novi, osoben svet pomoću različitih izrežajnih sredstava (reč, boja, pokret,
ton) ili poreklo umetnost nalazi se u ljudskom nagonu da se izraze misli i osećanja
kroz stvaranje i zabavljanje i u potrebi za onim što je magijsko, lepo, čarobno,
dopadljivo.
Termin umetnost je latinskog porekla, ona predstavlja poseban specifičan oblik
društvene svesti koja se može označiti kao
„slikovito saznanje“.
To je integralni deo intelektualnog života uopšte i značajna vrsta društvenog
stvaralaštva u kojoj se kategorija lepog ostvaruje na poseban i najpotpuniji način.
Umetnost nema cilj da nam omogući saznanje o svetu, već da stvori jedan nov
ljudski svet, u kome ćemo uzivati na poseban način, estetski. Umetnost ima
ogroman značaj za društvo. Ona ima i ogromnu moć i uticaj na oblikovanje
društvene svesti, na formiranje i karakter društvenih stavova, a samim tim i na
usmeravanje društvenog kretanja.
Umetnost je sposobnost da se pomoću čulnih simbola izrazi ljudski doživljaj sveta
ili onoga što bi svet trebalo da bude. U njoj je veliki udeo individualnog
stvaralaštva, jer umetnost izvire iz unutrašnjeg bogatstva ličnosti.
„Za doživljaj umetnosti treba imeti posebno osećanje. Ako čovek to ne poseduje,
njemu umetnost ne može ništa saopštiti, kao što ni slepom čoveku ne mogu
pokazivati vidici“.
4
ikomercijalni i funkcionalni.
Umetnost je jedan od elemenata drustvene svesti koji zajedno sa ostalima
duhovnim tvorevinama ulazi u sadrzaj kulture. Umetnost uvek izvire iz unutrasnjih
osecanja i poimanja sveta od strane umetnika i ona je uvek subjektivna strna
ljudskih delatnosti. Umetnost nosi i obelezja vremena u kome nastaje, izrazava
karakteristike istorijskih zbivanja i drustvene stvarnosti. Celokupno stvaralastvo
pojedinih grana narodne umetnosti nije proizvod nekog “usamljenog” pojedinca.
Larpurlaristicko shvatanje je ono po kome je umetnost sama sebi cilj i svrha.
Utilitaristicko shvatanje nastoji da umetnost prilagodi prakticnim potrebama,
zasniva se na pretpostavci da umetnost treba da koristi coveku, da bude u funkciji
resavanja odredjenih problema i humanizaciji delatnosti i odnosa medju ljudima.
KULTURA I UMETNOST
Sociologija umetnosti se bavi odnosom društva i umetnosti; uticaji društvenog
udžbenika nisu jednaki u svim umetnostima.
U teorijskom smislu postiji veliki broj problema koji se tiču odnosa između kulture
i društva, koje mi naravno ne možemo u potpunosti analizirati na ovom mestu. Ovo
zato što je kultura jedan od najkompleksnijih fenomena ljudskog postojanja, pa je
na osnovu različitih elemenata posredstvom kojih se kultura definiše u naučnoj
praksi uobičajeno da se pod ovim pojmom potenciraju najrazličitiji sadržaji. U tom
smislu se javlja problem samog definisanja ovog pojma. Ukoliko se prihvati neka
od postojećih definicija, onda bi smo afirmisali jedan arbitrirani pristup na šta
svakako nemamo pravo. Sa druge strane ukoliko pokušamo da izvršimo sintezu
svih ovih, ponekad i kontradiktornih stanovišta o kulturi, dolazimo u opasnost da
kreiramo isuviše široku koja neće ispuniti svoju heurističku ulogu. Osim toga ovaj
pristup bi bio naglašeno električkog karaktera te se kao takav ne bi mogao braniti
sa stanovišta jednog konzistentnog teorijskog korpusa.
