BEOGRAD
S E M I N A R S K I R A D
ISTORIJA UMETNOSTI
TEMA: UMETNOST SUMERA I AKADA
PROFESOR:
STUDENT:
VESNA DIČIĆ
2014/2015
UMETNOST SUMERA I AKADA
Ranije je bilo uobičajeno da se umetnost Egipta izučava pre nego ista u
Mesopotamiji. Obzirom na ranije podatke, po kojima su egipatska kultura i umetnost
bile nešto starije, novija istraživanja, daju više podataka u korist Mesopotamije.
Ogroman značaj ove kulture i umetnosti proizlazi, takođe i iz činjenice da ona traje
bez prekida oko 3.000 godina i da je zahvaljujući svom geografskom položaju vršila
kroz čitav taj dugi period uticaj na svoje savremenike, na kulture naroda Egipta,
Elama, Kasita, Fenikije, Kanana, Hetita, naroda egejskog kulturnog kruga, Persije,
Medeje i Grčke. Prvu epohu kulture i umetnosti u Mesopotamiji ustanovljavaju i
obeležavaju Sumeri i Akađani.
SUMERSKA UMETNOST
Termin Mesopotamija je relativno novijeg datuma i prvi put je posvedočen tek
kod grčkih pisaca helenističkog perioda. Definisan je oblašću «između dve reke»,
koja obrazuje geografsku celinu. Reke Eufrat na zapadu i Tigar na Istoku ujedinili su
zemlju kroz koju su proticali.
Oko 3600 g.p.n.e., na teritoriji južne Mesopotamije odigravalo se nekoliko
važnih procesa za razvoj civilizacije, a koji su uključivali urbanizaciju, gradnju
monumentalnih hramova (koji se kasnije pretvaraju u zigurate), upotrebu cilindričnih
pečata i izum pisma. Svi ovi procesi imali su za posledicu nastanak jedne od
najstarijih istorijskih kultura Mesopotamije – kulture Sumera. Još je uvek sporno
pitanje odakle su došli, ali izvesno je da sumerski jezik ne pripada nijednoj do sada
posvedočenoj porodici jezika na Starom Istoku. Oni su uspeli da prethodno
neproduktivnu i verovatno nenastanjenu ravnicu pretvore u ogromnu oazu, koja se
često nazivala „zemljom Plodnog polumeseca“
(slika dole),
a protezala se na sever od
močvarnog ušća dveju reka u vrhu Persijskog zaliva.
2
sumerski, akadski, elamitski, hetitski i drugi. Najraniji sačuvani primeri potiču iz
perioda koji nije raniji od 3000 godina p.n.e.
Sumerani su, razvili i književnost, i to zavidnog nivoa, koja uključuje i
Ep o
Gilgamešu
. Ovaj ep predstavlja prvu veliku epsku pesmu na svetu. Iako predatira
Homeru za oko 1500 godina, junaci pripadaju istom univerzumu kao bogovi i
smrtnici iz Odiseje. Ništa slično po zamahu i kvalitetu Epa o Gilgamešu nije se,
koliko je zasad poznato, sačuvalo u vizuelnim umetnostima Sumerana.
Ploča Ep o Gilgamešu, klinasto pismo
Umetnost Sumera karakteriše prvenstveno religioznost, a među najstarijim
sačuvanim artefaktima nalaze se i visoke vaze od alabastera, visoke oko metar, iz
hrama u Uruku. One datiraju iz tzv. protoliterarnog doba, odnosno poslednjih vekova
četvrtog milenijuma, kada je izumljeno pismo. Jedna od najlepših vaza ukrašena je
prizorima novogodišnjeg festivala. Na frizu na vrhu suda prikazan je čovek koji daje
korpu ženi, samoj majci-boginji Inani ili njenoj sveštenici, iza koje su nagomilani
ostali darovi – još korpi, vaze i ovan koji podupire dve obučene figure ili statuete
muškarca i žene. U srednjem dekorativnom registru vidi se procesija muškaraca koji
nose još poklona; oni su goli, jer to je uobičajen način prikazivanja ljudi koji prilaze
bogovima. U najdonjem registru vidi se povorka ovnova i ovaca, iznad friza palmovih
grana i strukova ječma.
4
