SEMINARSKI RAD
Fitopatologija
UNCYNULA NECATORA - PEPELNICA
OGRANIČAVAJUĆI FAKTOR U PROIZVODNJI
VINOVE LOZE
Mentor:
Student:
4
hijeroglifski tekstovi koji prikazuju postupke gajenja loze, berbu, preradu grozđa i čuvanje
vina. Na neka Grčka ostrva vinogradarstvo je preneto iz Male Azije, a na Krit je dospelo iz
Egipta još u bronzano doba. Grčko vinogradarstvo potiče iz Trakije odakle je mit o bogu vina,
Dionisu. Stummer tvrdi da je kultura vinove loze u Italiji počela oko 1000 g. p.n.e. i da je
mlađa od kulture loze na Balkanu. Rimljani su bili dobri vinogradari i vinari, spremali su
dobra suva, desertna i aromatična vina. Oko 600 g. p.n. e. prema rimskom istoričaru Justinu,
grčki iseljenici na jugu Francuske preneli su kulturu vinove loze u Galiju, pa je Cezar,
osvojivši je 52. g. p.n.e. zatekao tamo razvijeno vinogradarstvo. Rimski car Domicijan (81-96.
g.n.e.) naredio je da se iskrči polovina vinograda u Francuskoj i Španiji kako bi sprečio
propadanje vinogradarstva u Italiji. Ta je naredba posle ukinuta, pa je iz Francuske kultura
vinove loze prešla u Nemačku gde je vinogradarstvo je počelo da se razvija u I veku n.e. Na
Balkan su kulturu vinove loze preneli Tračani iz Male Azije, a na obale Jadranskog mora
Feničani i Grci. Rimljani su unapredili vinogradarstvo u našoj zemlji. Za vreme cara Proba
(276-282. g.) zasađena je vinova loza na Fruškoj gori, Baranji i Mađarskoj. Sloveni su zatekli
vinovu lozu na našem tlu, prihvatili i nastavili uzgajanje i širenje vinogradarstva.
U ranom srednjem veku vinogradarstvo se svuda brzo širilo, a glavna su mu središta
bila mnogi manastiri. Vino je postalo uobičajeno piće svih slojeva naroda, vinom se ponegde
plaćao i porez, a služilo je i za druge svrhe. Za vreme Turske vladavine u našim krajevima
vinogradarstvo je stagniralo, a ponegde i nazadovalo. Posebno je pogođeno uzgajanje vinskih
sorti i prerada grožđa u vino, jer je Turcima vera zabranjivala uživanje tog pića. Najveći
procvat je postiglo u XVII i XVIII veku i na početku XIX. Od sredine XIX veka pretrpelo je
velike štete zbog pojave novih bolesti prenesenih u Evropu iz Amerike. Tako se 1845. godine
raširila pepelnica (oidijum) 1878. plemenjača (peronospora), a 1864. godine je najveću krizu
vinogradarstva izazvala trsna vaš (filoksera) koja je od 1880. do 1920. godine opasno
ugrožavala i opstanak vinove loze. Kriza je konačno rešena cepanjem vinove loze na neke
američke vrste i njihove hibride kao podloge. To je bila tzv. prva obnova vinograda.
Druga obnova je počela nakon propadanja vinograda iz prve obnove, a to se desilo u
raznim krajevima u periodu od 1920. do 1930. godine. Prilikom te obnove uvode se u kulturu
nove sorte i podloge, a radovi se sve više racionaliziraju upotrebom mehaničke obrade i
zaštite. U vinogradarskoj proizvodnji stalno se smenjuju razdoblja prosperiteta i kriznih
godina. Te su krize pogotovu izražene za vreme većih ratova i nakon njih. Tada mnogi
vinogradi propadaju zbog zapuštenosti i zbog promenjenih uslova života i rada.
Posle drugog svetskog rata, nakon 1950. godine, u Evropi počinje treća obnova
vinograda. Nastavlja uvođenje novih podloga i sorti (novih hibrida, selekcije i dr.) uveliko širi
