Матурски рад
Тема: Унутрашња грађа инсеката
1. Увод
Класа Insecta припада бескичмењацима из Phyluma Athropoda. То је најбројнија и
најразноврснија група организама са преко милион описаних врста, што чини 2/3 свих
врста на нашој планети. Процјењује се да је број живућих врста између шест до десет
милиона.
Основни план грађе инсеката чине три тјелесна сегмента: глава, abdomen и thorax, имају
хитински егзоскелет, сложене очи и један пар антена. Са груди им полазе три пара
чланковитих ногу, могу имати два пара крила, рјеђе један или су без крила. Према грађи
крила и усног апарата (усни апарат за бодење, сркање, сисање и лизање) дијеле се на
многобројне редове: тврдокрилци, опнокрилци, правокрилци, лептири, двокрилци,
риличари итд.
Унутрашња грађа тијела готово има јединствен план. Кутикула, мускулатура и тјелесна
дупља су код већине слично грађени. Цријевни систем вјероватно највише варира у грађи
јер је режим исхране разнолик, што је утицало на развој самог цријевног система.
Респираторни систем је униформан, међутим, механизми функционисања стигми и развој
трахејног система се донекле разликују међу групама. Екскреторни систем је грађен од
Малпигијевих судова, који су имали свој посебан ток развоја, од зачетка у облику
туберкула на граници средњег и задњег цријева, преко развоја великог броја цјевчица код
таксона нижих редова Pterygota до њихове олигомеризације код таксона виших редова.
Нервни систем, иако љествичаст, имао је свој пут развоја, од типичне љествице до
премјештања ганглијских парова из трбушног у грудни дио. Развој чула је вјероватно
најразноврснији, док је жљездани систем изузетно добро развијен. Грађа полног система
је у основи истог плана, али и у њему има доста специфичности, нарочито у грађи
спољашњих полних структура, легалице и мушких коплулаторних органа.
Животни циклус може да варира, али већина инсеката се излијеже из јаја. С обзиром да
им је егзоскелет изузетно чврст, развој је ограничен и одвија се уз напуштање постојећег
егзоскелета и стварањем новог. Развијају се преображајем (метаморфозом) која може бити
потпуна (обухвата јаје, ларву, лутку и одраслог инсекта) или непотпуна (без стадијума
лутке).
Инсекти имају изузетно велики значај за живи свијет на Земљи, укључујући и човјека.
Значајни су опрашивачи биљака (нпр. пчеле), затим корисни су јер производе мед (пчеле)
и свилу. Међутим велики број врста су и штеточине пољопривредних и шумских култура,
а ту су и паразити који паразитирају на човјеку (бува, стјеница) и домаћим животињама
(обад, голубачка мушица). Многи су преносиоци болести човјека и стоке (тифус, маларија,
болест спавања). Међутим многи су и корисни паразити и предатори штетних инсеката.
3. Дигестивни систем
Систем органа за варење код инсеката има облик цијеви (цријевни канал) која почиње
усним, а завршава аналним отвором. Диференциран је на предње (stomodeum), средње
(mesenteron) и задње цријево (proctodeum). Цријевни систем је различито грађен у
зависности од начина исхране.
Грађа дигестивног тракта
Предње цријево почиње устима, а наставља се у виду ждријела, једњака, вољке и
желуца. У усном отвору започиње варење (под утицајем амилазе скроб се разлаже на
просте шећере). Једњак је у виду цијеви која служи за спровођење хране, док је желудац
изграђен од снажних мишића који потискују храну у средње цријево. Унутрашња
површина желуца је прекривена хитинским бодљама, које спрјечавају враћање хране.
Средње цријево варира по дужини и форми. Код неких инсеката је цјевасто, код других
је проширено са избочинама или без њих. Епител средњег цријева је грађен од два типа
ћелија: цилиндричних и регенеративних. Епител, код многих врста, формира
перитрофичне мембране око честица хране чиме се штити од озљеђивања. Перитрофичне
