Unutrašnji platni promet

UNIVERZITET U TUZLI

EKONOMSKI FAKULTET

Šk. 2015/2016. godina

SEMINARSKI RAD

                PREDMET:MEĐUNARODNA EKONOMIJA

TEMA: UNTRAŠNJI PLATNI PROMET

Predmetni nastavnik:                                                   

        Studenti:

Dr.sc. Senija Nuhanović, vandredni profesor                               Ema Vujadinović 3/115-/14

Tuzla, Mart, 2016.

SADRŽAJ

Uvod

 ...........................................................................................................................................1

1. Pojam  i značaj platnog prometa 

........................................................................................2

1.1. Klasifikacija platnog prometa .............................................................................................3 

1.2. Organizacija i funkcionisanje platnog prometa ...................................................................4

2. Pojam unutrašnjeg platnog prometa 

..................................................................................6

2.1. Ciljevi  unutrašnjeg platnog prometa ..................................................................................6 

2.2. Nosioci i učesnici unutrašnjeg platnog prometa .................................................................7 

3. Instrumenti plaćanja u unutrašnjem platnom prometu 

..................................................9

3.1. Gotivinski instrumenti .........................................................................................................9 

3.1.1. Nalog za uplatu ...................................................................................................10

3.1.2. Nalog za isplatu ..................................................................................................12

3.2. Bezgotovinski instrumenti ................................................................................................13

3.2.1. Nalog za prenos ..................................................................................................14

3.2.2. Nalog za naplatu ................................................................................................ 15

3.3. Ostali instrumenti ..............................................................................................................17

3.3.1. Ček .....................................................................................................................17

3.3.2. Platna kartica ......................................................................................................19

3.3.3. Akreditiv .............................................................................................................20

4. Transakcije plaćanja 

..........................................................................................................21 

4.1. Transferi odobrenja i zaduženja ........................................................................................22 

4.2. Interni i međubankarski transferi ......................................................................................23

Zaključak 

................................................................................................................................24

Literatura 

................................................................................................................................25

1. POJAM I ZNAČAJ PLATNOG PROMETA 

Platni promet obuhvata sva plaćanja koja se vrše između pravnih i fizičkih lica. Manjim 

dijelom je gotovinski, a najvećim dijelom obavlja se knjižnim prenosom novčanih sredstava 

od dužnika ka povjeriocu.                        

Prema jednoj od mnogobrojnih definicija prenos novčanih sredstava sa jednog pravnog ili 

fizičkog lica na drugo, nazivamo plaćanjem. Ako je to plaćanje izraženo u novcu, bez obzira 

ko ga je izvršio, i na koji način i u koju svrhu, onda to i takvo plaćanje nazivamo opštim 

imenom  platni promet.

1

Platni promet nastaje onda kada se izvrši novčano plaćanje između dva fizička ili pravna lica, 

kada se jedan nalazi u ulozi platioca, a drugi u ulozi primaoca. Osnovni uzroci plaćanja su 

plaćanje za robu i usluge i razna plaćanja po osnovu nastanka kreditnog i finansijskog odnosa. 

U vršenju platnog prometa neophodne su dvije strane, jedna koja vrši plaćanje- davaoc i druga 

koja prima- primaoc, pri čemu te strane mogu biti bilo fizička ili pravna lica, bilo domaća ili 

strana.

Sistem platnog prometa utiče na visinu potrebne količine novca. Ako je platni promet u zemlji 

neefikasan i usporen, to djeluje u pravcu povećanja tražnje za novcem, odnosno za normalno 

obavljanje plaćanja potrebno je obezbijediti veću količinu novca. Platni promet ima značajan 

uticaj   na  finansijsku   stabilnost  zemlje.   Ukoliko   bi  došlo   do   poremećaja  u   funkcionisanju 

platnog prometa, to bi izazvalo prekid u plaćanjima obaveza učesnika u platnom prometu. 

Posljedica   toga   je   gubitak   povjerenja   na   cijelom   tržištu   što   bi   se   ispoljilo   svom   snagom 

naročito na našem još nedovoljno razvijenom finansijskom tržištu. Neefikasan i nepouzdan 

platni promet može da proizvede veliki negativan uticaj i na funkcionisanje privrede. 

Značaj platnih sistema manifestuje se kroz njihovu izuzetno važnu ulogu u svakoj tržišnoj 

privredi, prije svega kao vitalna komponenta finansijske infrastrukture privrede, neophodni 

kanal za uspješno upravljanje privredom, posebno putem monetarne politike, a značajni su i 

kao sredstvo unapređenja njene efikasnosti.

1

Samuelson., P., W, Nordhaus, „Ekonomija“, MATE  Sarajevo 2000, str. 59.

1.1. Klasifikacija platnog prometa 

Platni promet možemo klasifikovati na više načina, ali izdvajaju se tri podjele i to: 

2



Na osnovu načina plaćanja,



Na osnovu vrste plaćanja,



Na osnovu mjesta plaćanja. 

Na osnovu načina plaćanja

 razlikujemo neposredni i posredni platni promet. Osnovna razlika 

između njih sastoji se u uključivanju ili ne uključivanju još jedne ili više strana u samom 

odvijanju   platnog   prometa.   Neposredni   platni   promet   podrazumijeva   neposredno   plaćanje 

između   davaoca   i   primaoca,   dok   su   kod   posrednog   platnog   prometa   prilikom   obavljanja 

platnog prometa, pored njih, uključene još jedna ili više organizacija preko kojih i pomoću 

kojih se vrši sama isplata, tj. naplata.

Na   osnovu   vrste   plaćanja

  platni   promet   može   biti   gotovinski   ili   bezgotovinski. 

Gotovinski   platni   promet   je   karakterističan   za   mala   preduzeća   i   to   naročito   između 

stanovništa, a vrši se u gotovom novcu. Pod gotovinskim oblikom plaćanja podrazumijevaju 

se svi  oni oblici  plaćanja koji  se vrše posredstvom  gotovog  novca  (novčanice ili kovani 

novac). Postoje dva osnovna oblika gotovinskog plaćanja uplata sredstava na račun i isplata 

sredstava sa računa.

Kod bezgotovinskog platnog prometa plaćanje se vrši prenosom određenog novčanog iznosa 

sa jednog na drugi račun, tj. sa računa dužnika na račun povjerioca. Bezgotovinski platni 

promet možemo razvrstati na tri grupe žiro promet, čekovni promet i klirinški promet. 

Na osnovu mjesta plaćanja

 razlikujemo međunarodni i unutrašnji platni promet, a kriterij za 

ovakvu klasifikaciju je mjesto gdje se nalaze lica koja u njemu učestvuju. Unutrašnji platni 

promet   podrazumijeva   sva   plaćanja   koja   se   obavljaju   u   granicama   jedne   zemlje,   putem 

domaće valute, a međunarodni platni promet podrazumijeva sva plaćanja koja se obavljaju 

između lica koja se nalaze u dvije ili više država i to u stranoj valuti.

2

https://www.scribd.com/

   (pristupljeno: 25.03.2016.)



Obezbjeđivanju   interesa   i   potreba   učesnika   u   platnom   prometu   pod   jednakim 

uslovima,



Prilagođavanju radnog vremena potrebama učesnika u platnom prometu,



Racionalno organizovanoj mreži organizacionih jedinica  nosilaca platnog prometa,



Brzom, sigurnom, ekonomičnom i racionalnom prenosu sredstava između učesnika u 

platnom prometu, 



Jedinstvenoj računarsko-komunikacionoj mreži za prenos i obradu podataka u platnom 

prometu, 



Jedinstvenoj   i   racionalnoj   tehnologiji   obavljanja   platnog   prometa   zasnovanoj   na 

korištenju standardnih baza podataka za opšte namjene, 



Primjeni   međunarodnih   i   domaćih   finansijskih   standarda   u   izvršavanju   platnog 

prometa,



Obezbjeđivanju statističkih podataka o obimu i efikasnosti izvršenog platnog prometa 

na standardizovan način.

Tehnologija obavljanja platnog prometa zasniva se na povezanim bazama podataka. Baze 

podataka su značajni dio sistemskih i programskih alata koji se koriste u izradi programskih 

sistema namjenjenih obradi podataka i njihovom upravljanju. Da bi se one formirale, potrebno 

je definisati sve podatke koji su relevantni u platnom prometu. Svi nosioci platnog prometa 

moraju   ispoštovati   utvrđeno   organizovanje   i   upravljanje   podacima   na   principima   baze 

podataka, jer samo se na taj način može ostvariti visoka integrisanost informacionih sistema 

platnog prometa u jednistveni finansijski informacioni sistem.Da bi mreža organizacionih 

jedinica   nosilaca   platnog   prometa   bila   racionalna,   mora   biti   tako   organizovana   da   na 

optimalan način zadovoljava potrebe svih učesnika u platnom prometu. Pri tome, treba imati u 

vidu vrstu i frekvenciju usluga koje zahtijevaju učesnici u platnom prometu, a sa druge strane 

i   racionalnost   egzistiranja   konkretne   organizacione   jedinice.   Nephodno   je   izbjegavati 

dupliranje istorodnih organizacionih jedinica nosilaca platnog prometa, posebno u manjim 

mjestima. Jedinstvena komunikaciona mreža za prenos sredstava i obradu podataka je jedan 

od najbitnih faktora efikasnosti funkcionisanja platnog prometa. Zbog toga svi nosioci platnog 

prometa koji obavljaju ove poslove moraju zadovoljavati određene uslove, koji se ogledaju u 

postojanju jedinstvene računarsko-komunikacione mreže za primanje, procesiranje i prenos 

podataka u platnom prometu. Pod računarsko-komunikacionom mrežom podrazumijeva se 

skup tehničkih elemenata koji čine računari za obradu podataka koji su prostorno definisani,