Uporedni pregled lokalnih samouprava

FAKULTET ZA PRAVO, BEZBEDNOST I

MENADŽMENT ,,KONSTANTIN VELIKI”

SEMINARSKI RAD

Predmet

LOKALNA SAMOUPRAVA

Tema

UPOREDNI PREGLED LOKALNIH SAMOUPRAVA

Profesor:

Student:

dr Zoran Pešić

Mladen Vidanović

Br. indeksa:

209-п/13

SADRŽAJ

Uvod
1.Dekoncentracija i decentralizacija
2.

Oblici teritorijalne decentralizacije u skladu sa Evropskom poveljom o

lokalnoj samoupravi
3.

Pojam lokalne samouprave i osnovne karakteristike

Osnovni tipovi lokalne samouprave u Evropi

4.1 Osnovne karakteristike lokalne samouprave u Nemačkoj

4.2. Osnovne karakteristike lokalne samouprave u Velikoj Britaniji
4.3.

Španski sistem lokalne samouprave

4.4. Lokalna samouprava u Švedskoj

5. Lokalna samouprava u Srbiji
6. Zaključak
Literatura

Uvod

U svim demokratskim političkim sistemima jedno od najznačajnijih pitanja je

pitanje

kvaliteta relacije centralne i lokalne vlasti. Ovaj odnos je imao različite oblike, od

partnerskog odnosa manje ili više autonomnih vlasti do funkcionalne integrisanosti i

marginalizacije lokalne samouprave. Uvid u sadašnje stanje odnosa centralne i lokalne

vlasti pokazuje da što je jedno društvo razvijenije , to je na strani takvog društva ve ća

spremnost za jačanje lokalne samouprave.

Ukazujemo na različita iskustva i tradicije, ali i na aktuelno stanje i na neke buduće pravce

razvoja lokalne samouprave. Odabrane su države sa različitim oblicima državnog uređenja,

političkog sistema i organizacije vlasti, različitog stepena decentralizacije i različitoš ću u

pogledu tradicije lokalne samouprave. Čini se da je danas u većini zemalja, čak i u onima

sa dugom tradicijom lokalne samouprave, lokalna samouprava potisnuta, da je stavljena u

drugi plana u odnosu na državu i državnu vlast. Usvajanjem Evropske povelje, dao se

važan podsticaj razvoju lokalne sam ouprave iz razloga najdirektnijeg ostvarivanja prava

građana i njihovog učešća u vođenju javnih poslova, upravo na lokalnom nivou.

1. Dekoncentracija i decentralizacija

2. Oblici teritorijalne decentralizacije u skladu sa Evropskom poveljom o
lokalnoj samoupravi

Decentralizacija može biti funkcionalna i teritorijalna. Funkcionalna decentralizacija se

sastoji u priznavanju određenim javnim službama prava na odre đen stepen nezavisnosti,

koja obuhvata učeš će u upravljanju i rukovođenju. Teritorijalnom decentralizacijom,

građani koji su nastanjeni na određenoj teritoriji, u okviru zakona, samostalno upravljaju

lokalnim poslovima.

Lokalni poslovi su takođe državni poslovi, ali za njihovo obavljanje nije u vek neophodna

državna vlast. Takvu vrstu poslova često obavljaju nedržavni organi. U svakoj

decentralizaciji ima izvesnih elemenata lokalne samoupravnosti, ali je neosnovano

pojmovno smatrati lokalnu samoupravu kao jedan oblik decentralizacije.

Pojam terotorijalne decentralizacije, shvaćen u širem smislu, uključuje i pojam teritorijalne

autonomije. Tim pojmom se, za razliku od pojma lokalne samouprave koji uključuje

autonomiju lokalnih jedinica u poslovima lokalnog značaja, obuhvata i autonomija u

oblasti zakonodavstva. U tom smislu, zakoni jedinica teritorijalne autonomije ne važe na

teritoriji cele države, nego na teritoriji autonomn e jedinice. Zakoni autonomnih jedinica su

slabije pravne snage u odnosu na državne zakone.

Decentralizacija u smislu lokalne samouprave ( prenošenje poslova vlasti na organe lokalne

samouprave) ima čitav niz dobrih političkih i upravno-tehničkih strana, ali i određene

nedostatke. Kao njene dobre strane ističu se :sprečavanje koncentracije političke moći i

omogućavanje veće slobode; omogućavanje građanima da učestvuju u upravljanju

lokalnim poslovima i poslovima od opšteg interesa; potpunije zadovoljavanje specifičnih

lokalnih potreba; otvorenost lokalnih institucija za uticaje građana; veća legitimnost odluka

koje donosi lokalna vlast.

Ipak, decentralizovani sistem je skuplji i složeniji za upravljanje. Među nedostatke

decentralizacije se često ubraja i veća opasnost od korupcije. Ako u društvu nisu razvije ni

mehanizmi kontrole i odgovornosti, opasnost od korupcije biće podjednako velika i u

centralizovanim i u decentralizovanim strukturama.

3. Pojam lokalne samouprave i osnovne karakteristike

Prvi oblici lokalne samouprave nastali su u Evropi u XV i XVI veku. Nastanak lokalne

samouprave je vezan za srednjovekovne komune-gradove. Francuskom revolucijom iz

1789. godine, kao i drugim buržoasko-demokratskim r evolucijama, uspostavlja se lokalna

samouprava kao nova vlast u lokalnim zajednicama. Lokalna samouprava postaje tako

sastavni deo jedinstvene državne organizacije, a sa mo državno ure đenje postaje

decentralizovano.

Čini se da je danas u većini zemalja, čak i u onima sa dugom tradicijom lokalne

samouprave, lokalna samouprava potisnuta, da je stavljena u drugi plana u odnosu na

državu i državnu vlast. Usvajanjem Evropske povelje , dao se važan podsticaj razvoju

lokalne samouprave iz razloga najdirektnijeg ostvarivanja prava građana i njihovog učeš ća

u vođenju javnih poslova, upravo na lokalnom nivou.

Lokalna samouprava označava težnju ljudi da u ve ćoj ili manjoj meri samostalno
upravljaju poslovima zajednice kojoj pripadaju. Najjednostavnije određena, lokalna
samouprava je oblik odlučivanja i upravljanja u lokalnim zajednicama, konstituisanim na
užim delovima državne teritorije, i to neposredno o d strane njenih stanovnika ili putem

njihovog predstavništva, koje oni neposredno biraju , kao i drugih lokalnih organa.

pitanju je, dakle, lokalna vlast koju vrše lokalni organi posredstvom građana u lokalnim
zajednicama.

Temeljni princip koji određuje sadržaj lokalne samouprave je princip da je raz voj lokalne

samouprave vezan za demokratiju, i da bez demokratije nema lokalne samouprave. U

osnovne karakteristike lokalne samouprave mogle bi se ubrojati sledeće:

1) Postojanje ustavom utvrđenog kruga samoupravnih lokalnih poslova, koje jedinice

lokalne samouprave obavljaju bez uplitanja centralnih državnih organa;

2) Građani u lokalnim zajednicama slobodno biraju svoje predstavničko telo ili

neposredno odlučuju o bitnim pitanjima od interesa za lokalnu zajednicu;

3) Organizaciona i personalna samostalnost lokalnih institucija;

4) Postojanje samostalnih i drugih finansijskih sredstava ( od poreza i sopstvene

imovine), čiji se izvori i namena utvrđuju u budžetu lokalne zajednice;